SVE ZAMKE BIROKRATIJE

U proteklih desetak godina država je određenim reformama znatno olakšala položaj preduzetnika i posebno preduzetnika paušalaca. Međutim, i pored primetnog napretka, postoji čitav niz problema koji dovode paušalne obveznike u ozbiljne neprilike

Preduzetnici predstavljaju veoma značajan deo naše privrede: u Srbiji je registrovano preko 320.000 preduzetnika, od kojih je oko 150.000 u sistemu paušalnog oporezivanja, dok oko 120.000 preduzetnika vodi poslovne knjige (deo preduzetnika nije aktivan, pa odatle razlika). Kod preduzetnika koji vode poslovne knjige zaposleno je oko 235.000 radnika. Ti podaci govore da je preduzetnički sektor mnogo značajniji za državu nego što se misli.

U proteklih desetak godina država je određenim reformama znatno olakšala položaj preduzetnika i posebno preduzetnika-paušalaca. Ključne promene su bile u digitalizaciji: preduzetnici mogu da se registruju i da sprovedu elektronski sve promene u registru. Što je još važnije, Poreska uprava je digitalizovala svoje servise, pa više nema „agonije“ čekanja u redovima u filijalama da bi se dobio upit stanja. Građani mogu unapred da saznaju koliko će im biti poresko opterećenje ukoliko se odluče da počnu preduzetničku delatnost. Ne samo to, Poreska uprava se od 2023. godine „povezala“ sa bazom podataka Agencije za privredne registre, pa tako preduzetnici više ne moraju da podnose poreske prijave o registraciji ili o promenama, već to automatski evidentira Poreska uprava. Pored toga, vlada je do sada „ograničavala“ da poreske obaveze već registrovanih paušalaca ne budu uvećavane za više od 10 odsto godišnje.

PROBLEMI KOJI SE NE REŠAVAJU

Međutim, i pored primetnog napretka, postoji čitav niz problema koji dovode paušalne obveznike u ozbiljne neprilike. Pravo na paušalno oporezivanje podrazumeva da preduzetnik ne može ostvariti više od šest miliona dinara prometa u kalendarskoj godini. Pored toga, preduzetnik, ukoliko u prethodnih 365 dana ima promet preko osam miliona dinara (ne računajući prihode iz inostranstva na devizni račun) ulazi u sistem poreza na dodatu vrednost (PDV), gubi svojstvo paušalca i mora da počne da vodi poslovne knjige. Poslovne banke redovno obaveštavaju Poresku upravu o prometu na računima preduzetnika, pa će svako prekoračenje limita biti praćeno pozivom od strane poreznika i ukidanjem statusa paušalnog obveznika.

Limiti za paušalno oporezivanje i ulazak u sistem PDV utvrđeni su pre više od 15 godina. Ti iznosi su „pojedeni inflacijom“, pa se sve više preduzetnika suočava sa situacijom da „preskoče“ limit i izgube mogućnost da budu paušalno oporezovani.

KAD POČINJE AGONIJA

Sve dok preduzetnik ima svojstvo paušalca, njegova jedina obaveza je da unosi podatke o izdatim fakturama u knjigu KPO (što ne predstavlja nikakav poseban problem) i da redovno uplaćuje poreze i doprinose.

Problemi počinju kada se preskoči bilo koji od dva pomenuta limita; naši propisi prilično su iskomplikovali prelazak preduzetnika na vođenje poslovnih knjiga. Samo po sebi vođenje poslovnih knjiga i nije poseban problem osim što zahteva angažovanje knjigovođe i prikupljanje dokumentacije o troškovima i prihodima. Nevolja je što se usled nefleksibilnih propisa preduzetnici „primoravaju“ od strane Poreske uprave na režim takozvanog samooporezivanja od trenutka kada počnu da vode knjige.

To podrazumeva da se dobit tog preduzetnika oporezuje sa čak 47,05 odsto jer se porezi i doprinosi obračunavaju na celokupnu dobit (porez 10 odsto, doprinos za PIO 26 odsto, doprinos za zdravstvo 10,3 odsto i doprinos za nezaposlenost 0,75 odsto). Tako visoka stopa poreskog opterećenja predstavlja ogroman problem. Poreski tretman vlasnika privrednih društava je neuporedivo povoljniji: oni plaćaju 15 odsto poreza na dobit i na to se plaća još 15 odsto poreza na dividendu, odnosno kumulativno svega 28 odsto. Na primer, ako preduzetnik ostvari dobit od 10 miliona dinara u režimu samooporezivanja, moraće da plati posle podnošenja poreske prijave ukupno 4,7 miliona na ime poreza i doprinosa i ostaće mu nepunih 5,3 miliona, dok vlasnik privrednog društva koje ostvari dobit od 10 miliona dinara dobije neto 7,2 miliona dinara.

ČEKANJE I DO GODINU DANA

Nema nikakve dileme da je režim samooporezivanja izuzetno nepravičan za preduzetnike, jer je poresko opterećenje maltene dvostruko veće nego opterećenje vlasnika preduzeća. Pre desetak godina, država je uvela mogućnost da se preduzetnici opredele za isplatu „lične zarade“, čime je praktično izjednačen njihov položaj sa položajem vlasnika privrednih društava. Isplata lične zarade podrazumeva da preduzetnik sam sebi „odredi“ visinu „lične zarade“, odnosno platu, i da samo na nju plaća doprinose, a da svakog meseca može da utvrdi dobit, na koju plaća porez od 10 odsto.

Međutim, problem nastaje što paušalac koji pređe limit, ne može odmah da počne sa isplatom „lične zarade“, već je prinuđen da bude čak i godinu dana u režimu samooporezivanja.

Iz potpuno nejasnih razloga, u Zakonu o porezu na dohodak građana, postoji ograničenje da se zahtev za „prelazak na isplatu lične zarade“ mora podneti elektronski preko portala Poreske uprave najkasnije do 15. decembra tekuće godine, kako bi od 1. januara naredne godine preduzetnik prešao na isplatu lične zarade.

Kako to u praksi izgleda: ukoliko preduzetnik u drugoj polovini godine pređe limit od šest miliona dinara, poreski organ će doneti rešenje da je dužan da vodi poslovne knjige počev od 1. januara naredne godine. Međutim, taj preduzetnik ne može da se „opredeli“ za isplatu lične zarade od 1. januara, jer je sve do 31. decembra tekuće godine u statusu paušalca, pa će takva prijava biti automatski odbijena na portalu Poreske uprave pošto prijavu za isplatu „lične zarade“ na portalu mogu podneti samo oni koji vode knjige, a na dan 15. decembra, preduzetnik je i dalje u statusu paušalca. Posledica toga je da su ti preduzetnici prinuđeni da cele kalendarske godine vode poslovne knjige po principu samooporezivanja.

Nešto povoljniju situaciju imaju preduzetnici koji u prvoj polovini godine premaše limit od šest miliona, jer onda Poreska uprava u prvoj polovini godine može doneti rešenje da vode knjige počev od 1. jula tekuće godine. U tom slučaju, preduzetnik će biti u režimu „samooporezivanja“ samo od 1. jula do 31. decembra tekuće godine, pa će 15. decembra moći da podnese prijavu za prelazak na isplatu lične zarade na portalu Poreske uprave.

UVEK SE NAĐE „REŠENJE“

Koliko god se država „trudila“ da oteža preduzetnicima prelazak na režim isplate lične zarade, postoji nekoliko načina da se taj problem prevaziđe. Prvi način je da preduzetnik, pre nego što mu počne obaveza da vodi poslovne knjige, trajno zatvori delatnost. To nije komplikovano, dovoljno je blagovremeno uplatiti sve poreske obaveze, uzeti potvrdu Poreske uprave o izmirenim dugovima i podneti prijavu u Agenciji za privredne registre; taj postupak traje petnaestak dana. Čim se zatvori delatnost, već narednog dana moguće je podneti prijavu za otvaranje nove preduzetničke delatnosti (sa istom šifrom) uz naznaku da će se poslovati uz isplatu lične zarade (novoosnovani preduzetnici mogu odmah da se opredele za tu mogućnost, za razliku od paušalaca).

Za tu igranku preduzetnik mora da u kratkom roku obavi gomilu besmislenog administrativnog posla, što uključuje otvaranje novog računa kod poslovne banke, zamenu platnih kartica, nov memorandum, PIB, matični broj, obaveštavanje klijenata, sklapanje novih ugovora i slično.

Druga mogućnost je da preduzetnik koji preskoči limit od šest miliona dinara podnese zahtev za „dobrovoljni“ ulazak u sistem PDV-a. To povlači da će od trenutka kada Poreska uprava prihvati zahtev za uvođenje u PDV, izgubiti status paušalca, i početi da vodi knjige u režimu samooporezivanja. Ukoliko preduzetnik uđe u sistem PDV-a u novembru, on će moći 15. decembra da podnese zahtev za prelazak na isplatu lične zarade počev od 1. januara, što znači da će svega dva meseca morati da vodi poslovne knjige po principu samooporezivanja. I ovaj način ima svoje nedostatke: ukoliko preduzetnik posluje sa fizičkim licima ili preduzetnicima/firmama koji nisu u sistemu PDV-a njegove usluge će biti 20 odsto skuplje, a jednom kada se „uđe“ u PDV u tom sistemu mora da se provede bar dve godine.

Tu nije kraj „trikovima“: jedna od mogućnosti je i da preduzetnik, kada pređe limit, promeni šifru delatnosti u neku od delatnosti koja je slična ali podrazumeva „obavezno“ vođenje poslovnih knjiga, pa će poreski organ morati da donese rešenje o vođenju poslovnih knjiga pre famoznog roka od 15. decembra.

SVE TO MOŽE MNOGO PROSTIJE

Rešenje problema je jednostavno: država bi trebalo da izmeni pomenutu odredbu zakona, i da omogući da u bilo kom trenutku preduzetnik može da se opredeli za isplatu lične zarade.

Država ionako nema nikakve velike koristi od režima samooporezivanja. Preduzetnici koji su primorani da vode knjige dobit smanjuju „pumpanjem“ troškova, pa se tako kao rashodi vode i troškovi stana, ukoliko se u njemu obavlja delatnost), putničkog automobila, „službenih putovanja“ kao što se angažuju razni fiktivni „podugovarači“.

Ne samo to, potrebno je povećati limite za paušalno oporezivanje. Prosečna neto zarada u centralnim beogradskim opštinama već je uveliko prešla 150.000 dinara, što znači da je u tim opštinama limit za paušal oko tri prosečne neto zarade; to više ne predstavlja nikakav poseban prihod. Logično bi bilo da se limit podigne na bar osam miliona dinara, jer kada je uveden njegova realna vrednost je bila dvostruko veća.

Primoravanjem paušalaca da vode poslovne knjige država neće ostvariti nikakve posebne prihode; već sada je opterećenje paušalaca za veći broj delatnosti oko 50.000 dinara mesečno (a od Nove godine biće povećano za još 10 odsto), odnosno oko 10 odsto od limita za paušalno oporezivanje. Ništa više preduzetnici neće plaćati državi u režimu „lične zarade“, samo će imati dodatno maltretiranje oko prikupljanja dokumentacije i trošak plaćanja knjigovođe.

Veliki broj preduzetnika angažovan je u kreativnim sektorima, od kojih znatan broj ostvaruje i značajne devizne prihode od pružanja usluga stranim klijentima. Vođenje poslovnih knjiga za njih bi bilo samo besmisleno maltretiranje, a država od toga neće imati nikakve koristi; zato je značajno povećanje limita.

Još jedna „sitnica“ bi značila za 150.000 paušalaca: država ih primorava da svoje poreske obaveze uplaćuju na četiri različita uplatna računa, pa se često dešava da se iznosi uplate na pogrešne račune. Za zaposlene, poslodavac uplaćuje doprinose jednom uplatnicom, pa nema razloga da to ne mogu i preduzetnici.