KAOS

Da li ste pogledali igrani mitološki spektakl Kaos na Netfliksu, modernu reinterpretaciju grčkih mitova, koja je odmah osvojila publiku i modni svet?

Zamislite seriju koja je mešavina drevne mitologije i savremene estetike koju obično nalazimo kao modne editorijale na stranicama Vogue-a, e pa Kaos je upravo to. To nije samo obična serija sa velikim budžetom i zvezdama, već prava vizuelna senzacija koja oživljava grčke bogove, oblači ih u couture odeću i smešta u svet koji je miks mitologije, mode i moći. Antički mitovi su u Kaosu dovedeni na jedan novi i drugačiji nivo.

Sa Olimpa vlada Zevs (Jeff Goldblum), uz njega Hera, njegova sestra i žena, uz njih više stotina bogova i boginja, junaka i junakinja, nimfi, čudovišta i nemani, svih onih koji čine zamršeni antički svet. Zevs, drevni vladar svih bogova, suočen sa krizom srednjih godina, otkriva malu boru na čelu koja ga ubacuje u paranoju da je njegova božanska moć ugrožena i da će se po proročanstvu ostvariti ono najgore: slabljenje njegove moći, urušavanje dosadašnjeg poretka i na kraju haos.

Mnogo porodičnih zapleta, stradanja, ljubavi, ubistava, svih onih situacija kojih kod drevnih bogova ima u izobilju, samo sa novim savremenim tvistom, u kom su mnoge komične, sa jasnim i tačnim referencama na opise iz mitologije. Umesto da samo prepričava legende i priče, serija stvara potpuno novi-stari svet u kom su stari mitovi prilagođeni novoj modernoj publici sa svežim i neočekivanim zaokretima, šta bi bilo kada bi to sve danas bilo.

Zasnovana na korupciji i privilegijama najmoćnijih porodica u društvu, serija ima temelje političkog trilera u kombinaciji sa komičnim dramama svojih glavnih likova. Cela priča na prvi pogled izgleda dosta haotično, ali samo na početku dok se ne prisetite svih poznatih mitova: Orfeja i Euridike, Minotaura i Ariande, Prometeja (koji je inače i narator priče) i rata između Trojanaca i Grka i kada svi oni počinju da se mešaju i spajaju u neki logičan kontekst.

Kaos je komedija, tragedija, satira, drama i horor u isto vreme.

Vrh Olimpa prikazan je kao moderna, „prebudžena“ rezidencija koja šljašti luksuzom i sjajem, dok je podzemlje stilizovano u jednobojne, sive tonove koji naglašavaju njegovu bezvremenost i tamu.

Važan adut ove crne komedije su set dizajn, kao i kostimi Rebeke Hale koja se na pametan način poigrala sa kostimografijom, pa stajling svakog lika govori i o njegovom mentalnom stanju i ličnosti.

Zevs, ekscentrični mizantrop, besprekorno doteran, uglavnom obučen u plišane Needles Tokyo trenerke, sportske šortseve i poneko odelo, savršeno je uklopljen u zlatne elemente enterijera svoje kuće, kao i zelenilo svoje kraljevske bašte. Njegovu teatralnost u background-u uglavnom prati klasična muzika i opera, kada se kreće on ne hoda, on skakuće i šepuri se, pleše kroz prostor u svom penjoaru i svojim kretanjem daje neku vrstu lakoće i komedije svom liku bez obzira na „ozbiljnost“ situacije koja se obrušila na njega.

Dionis (Nabhaan Rizwan) je u intenzivnim i jakim printovima košulja koje odražavaju njegov hedonistički karakter otpadnika i marginalca svoje moćne porodice, dok Hera (Janet McTeer) simbolizuje moć i manipulaciju svojom besprekornom cool elegancijom.

Sa druge strane, u podzemnom svetu svi su uniformisani. Samo podzemlje nisu zastrašujućih devet krugova pakla kao što smo mislili, umesto toga to je dosadna, jednolična i siva atmosfera birokratije i srednjeg menadžmenta gde nezainteresovana Meduza, sa zmijama ispod vezane marame oko svoje glave, regrutuje i obučava pridošlice gornjeg sveta. U podzemlju vlada zastarela tehnologija fiksnih telefona, kucaćih mašina i obilne papirologije. Kako paklu i dolikuje.

Sve u svemu, Kaos je projekat koji predstavlja beskrajni izvor kreativnog potencijala spajanja istorije sa današnjim svetom, serija koja ne samo da reinterpretira mitologiju, već redefiniše umetnost, a estetika u Kaosu svedoči o transformativnoj i zanimljivoj moći mode i dizajna da pomogne u realizaciji jedne zanimljive priče.