Zašto „ne štima“ saradnja države i civilnog sektora?

Srbija polako prestaje da vidi civilno društvo kao mogućnost za ubrzavanje same evropske ideje, odnosno ubrzanje ključnih reformi na ovom putu, saglasni su stručnjaci i predstavnici civilnog sektora. Uprkos tome, od grantova EU, obezeđenih kroz IPA program i fonda za civilno društvo, korist i imaju u mediji i nevladine organizacije. Za sada je podeljeno 64 granta, ukupne vrednosti 24 miliona evra, rečeno je na nedavno završenoj EU nedelji mogućnosti. 

„Civilno društvo je sastavni deo demokratskog poretka, a njegov se ogleda i u očuvanji i jačanju demokratije, ekonomske i socijalne kohezije, povezivanju građana i institucija, kao i u približavanju institucija građanima kroz kanalisanje njihovih potreba i interesa, a često predstavlja i korektivni faktor u procesu demokratizacije“, rekao je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre tom prilikom je dodao da su „ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, vladavina prava ključne stavke onoga što EU želi biti i što jeste“, a da se upravo ekonomski prosperitet i međunarodni uticaj oslanjaju upravo na ove vrednosti Evropske unije. 

Tokom obraćanja, Žiofre je istakao povratak „proširenja“ na centralno mesto u agendi EU i rekao da će „uskoro – što je po prvi put u proteklih deset godina, u Evropskoj komisiji stupiti komesar koji je u potpunosti posvećen proširenju EU – te je sada pravi trenutak da se još napornije radi na proširenju i na polju ubrzanja reformi“. 

Srbija je uveliko u procesu evro integracija, a govoreći o tome kakvo je stanje nakon deset godina, programski direktor BOŠ-a Vladimir Pavlović ističe kako „postoji određeni stepen poverenja, ali da to nije nije održiv mehanizam na svim nivoima upravljanja“. 

“Poverenje je vrlo krhko i može lako da se sruši. Postoje napori da se to ispravi, ali umorni smo od tih napor” i trebalo bi jednom staviti tačku na ovo”, kaže Pavlović.

On dodaje i dodaje da “odgovornost je pre svega na političkim elitama i potrebno je jasno reći da je civilno društvo sastavni deo zajednice i partner u reformskim procesima”.

Civilno društvo u ovoj državi je donelo evropsku ideju mnogo pre nego što je ona postala deo političkih agendi.

Kako on objašnjava, postoje određene oblasti u kojima država prepoznaje civilni sektor, ali kada je reč o temama koje su osetljive i u kojima su potrebni napori za reformske procese, javlja se neverovatna situacija da se organizacije civilnog društva promatraju kao neko ko „koči“ procese, ko je protiv reformskih procesa – što je apsolutno neverovatno kada pogledate koliko su organizacije civilnog društva dale što kroz podršku zajednici i što kroz korišćenje ekspertskih kapaciteta.

„Trudimo se da dijalog kao metodu raširimo, a ono što je ministarstvo radilo dosta uspešno jeste da su u sredinama lokalnih samouprava određene kontakt tačke za komunikaciju sa civilnim društvom, što će umnogome imati pozitivne implikacije“, rekao je Ivan Bošnjak, državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Na pitanje šta je potrebno da bi se stvorilo povoljno okruženje za rad civilnog društva, koordinatorka u Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković ističe kako je „potrebna promena percepcije na svim nivoima“: Među političkim akterima, među onima koji imaju najveću odgovornost za to kakvo je okruzenje u našem društvu – o tome da je civilno društvo subjekt stranačke politike i neprijatelj države.

„Mi to vidimo vrlo jasno i to nije pitanje zadnjih nekoliko godina, to se provlači još od početka 2000. godina – nikada civilno društvo u Srbiji nije uspostavilo taj potpuni oblik partnerstva s vladom“, smatra Selaković.

U javnom diskursu se aktivno debatuje oko toga koja je uloga civilnog društva, kako se finansira, kao i ona čuvena „za koga radi“ – što u velikoj meri ruši njihov kredibilitet i podriva njihovu namenu.

Stoga, lica iz civilnog sektora naglašavaju kako je potrebno da „narod razume“ kako su oni van sistema političkih partija i da su zainteresovani za probleme u državi, kao i za razvojne potencijale.

U razgovoru na temu šta je potrebno za „povoljan ambijent“, Pavlović navodi potrebu da „političke elite depolitizuju ulogu organizacija civilnog društva i da shvate da to što se bave „istim stvarima“ ima za cilj samo učestvovanje u rešavanju problema“, na šta se nadovezuje Selaković koja ističe kako „ne možemo biit partneri već se percipiramo kao politički oponenti kada govorimo o izbornim uslovima, medijskim slobodama, borbi protiv korupcije i kriminala, nasilju u društvu i drugim sličnim temama“.

„Puls Evrope otvara vrata novinarskom istraživanju“