Jugoistočna Evropa očekuje skuplju struju ove zime: Izvoz sada ide u Ukrajinu

I ova zima će biti izazovna za energetski sektor celog regiona, jer cene na berzama rastu zbog dešavanja u Ukrajini, ocenio je premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, prenosi portal Balkan Green Energy News.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), oko polovine ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju električne energije nije u funkciji, tako da se ova ratom zahvaćena zemlja od neto izvoznika struje pretvorila u uvoznika ovog energenta.

Mickoskijevo upozorenje odražava ranije zahteve i apele balkanskih zemalja – Grčke, Bugarske, Rumunije i Severne Makedonije, u vezi sa velikim poskupljenjem struje. Oni već mesecima tvrde da je regionalna električna kriza već zahvatila jugoistočnu Evropu.

Četiri zemlje su takođe istakle ogroman disparitet cena struje na berzama električne energije u regionu u odnosu na ostatak kontinenta. Zima bi samo mogla da pogorša situaciju.

Tamošnja novinska agencija MIA citirala je Hristijana Mickoskog, koji je rekao da očekuje „prilično izazovnu zimu, ne zbog temperatura, već zbog situacije u Ukrajini“.

Ona bi moglo podići cene na evropskim berzama električne energije i smanjiti raspoložive količine, tako da Severna Makedonija mora biti spremna, rekao je Mickoski.

On je napomenuo da je poslovanje državne elektroprivrede Elektrani na Severnoj Makedoniji (ESM) stabilizovano iako je novo rukovodstvo nasledilo dug od 5 milijardi denara (81 milion evra).

Mickoski je postao premijer u junu nakon što je njegova partija VMRO-DPMNE pobedila na izborima, što je označilo promenu u vladajućoj koaliciji.

Sanja Božinovska postala je ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina, a ESM je dobio novo rukovodstvo, koje je ubrzo priznalo da mu je potreban neplanski uvoz struje.

O visokim cenama struje 15. oktobra u Briselu

Problemi sa cenama struje u jugoistočnoj Evropi počeli su letos, kada su rekordno visoke temperature povećale potrošnju struje. Cene su se udvostručile, odnosno vratile se na nivoe iz energetske krize.

Međutim, stručnjaci nisu istakli visoke temperature kao glavni razlog, već smanjenje prekograničnih prenosnih kapaciteta, izvoz u Ukrajinu i spajanje tržišta zasnovano na protoku (FBMC). To je mehanizam za raspodelu električne energije u prekograničnoj razmeni u većem delu Evrope.

Bugarska, Grčka i Rumunija zatražile su od Evropske komisije (EK) da deluje kako bi sprečila visoke cene, a izvršni organ EU zakazao je razgovore o tom pitanju za 15. oktobar.

U svom pismu prošlog meseca EK, grčki premijer Kirijakos Micotakis je naveo da su se veleprodajne cene električne energije u Grčkoj više nego udvostručile sa 60 evra po MWh u aprilu na 130 evra po MWh u avgustu. „Ovo je regionalna kriza“, tvrdi on.

Micotakis je rekao da postoji nepovezanost između energetske tranzicije koja je veoma uspešna i cena električne energije.

U odnosu na prošlo leto, proizvodnja električne energije iz vetra i sunca porasla je za 25 odsto, dok je proizvodnja lignita pala za 27 odsto.

S obzirom da nije članica EU kao ostale tri zemlje regiona, Severna Makedonija je pozvala direktora Sekretarijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog da inicira ispitivanje razloga za ogroman disparitet cena.

Treba napomenuti da je Ukrajina do rata sa Rusijom bila neto izvoznik struje, a sada zavisi od uvoza. Na primer, prošlog leta region jugoistočne Evrope je u Ukrajinu i Moldaviju izvezao u proseku 800 MW, a u leto 2021. uvezao je 700 MW iz Ukrajine.