Najstarije valute koje se i dalje koriste: Samo je jedna starija od srpskog dinara

Svaka zemlja na svetu ima svoju valutu, danas ih ima 180 širom sveta, a one cirkulišu u 197 zemalja.

Neke od najtrgovanijih valuta su američki dolar, evro, japanski jen, australijski dolar i švajcarski franak. Mnogi faktori utiču na kurs valuta, kao što su inflacija, javni dug, ekonomsko zdravlje i bilans trgovine, kao i istorija i revalorizacija valuta, prenosi sajt Oldest.org, koji izdvaja i neke od najstarijih valuta na svetu.

10. Japanski jen

Uveden 1871. godine

Treća najtrgovanija valuta na deviznom tržištu je japanski jen, zvanična nacionalna valuta Japana. Uveden je Zakonom o novoj valuti iz 1871. godine.

Najčešće korišćene novčanice su od 1.000, 5.000 i 10.000, a na njima se nalaze istorijski značajne ličnosti Japana.

Jen je prošao kroz nekoliko devalvacija tokom Drugog svetskog rata i naftne krize 1973. godine, pa je japanska vlada zadržala režim „prljavog fluktuiranja“ kako bi ga stabilizovala – kupuju i prodaju jen kako bi ga održali u određenom rasponu. Jen je opstao uprkos brojnim ekonomskim i finansijskim krizama.

Ime „jen“ se prevodi kao „okrugli predmet“ zbog savršeno okruglog oblika japanskih kovanica. Novčanice su jedne od najtežih za falsifikovanje zbog holograma, vodenih žigova i specijalne boje koja podiže površinu na dodir, što otežava štampanje ili kopiranje.

9. Kanadski dolar

Uveden 1858. godine

Kanadski dolar se odnosi na domaću valutu Kanade i skraćeno se piše kao CAD. Sastoji se od 100 centi i takođe se označava kao C$ kako bi se razlikovao od drugih nacionalnih valuta denominovanih u dolarima, kao što je američki dolar. Kanadski dolar se smatra referentnom valutom, što znači da ovu valutu drže kao rezervnu valutu razne globalne centralne banke.

8. Švajcarski franak

Uveden 1850. godine

Švajcarski franak (CHF) je zvanična valuta Švajcarske, Lihtenštajna i italijanske oblasti Kampione d’Italija, i jedini je preostali franak u Evropi.

Švajcarska narodna banka (SNB), izdaje novčanice švajcarskog franka, koje dolaze u šest apoena: 10 , 20, 50, 100, 200 i 1.000 franaka.

CHF je podeljen na 100 jedinica, pri čemu se stoti deo švajcarskog franka zove rappen na nemačkom, centime na francuskom, centesimo na italijanskom i rap na retoromanskom. Kovanice švajcarskog franka izdaje savezna kovnica, nazvana Swissmint, u sedam apoena: 5 santima, 10 santima, 20 santima, 1/2 franka, 1 franak, 2 franka i 5 franaka.

Švajcarski franak, koji je rangiran kao sedma najtrgovanija valuta na svetu, stekao je popularnost uglavnom zbog toga što se smatra sigurnom valutom. Zbog toga mnoge vlade i finansijske institucije drže CHF kao zaštitu od nestabilnosti u raznim vrstama investicija i tržišta.

7. Dominikanski pezos

Uveden 1844. godine

Dominikanski pezos je zvanična valuta Dominikanske Republike od 2011, ali je prvi put uveden 1844. godine, kada je Dominikanska Republika povratila suverenitet od Haitija.

Pored pezosa, američki dolar se takođe legalno koristi za sve monetarne transakcije. Pezos je dostupan u apoenima od 1 do 2.000. Retko se viđa da su žene prikazane na novčanicama, ali novčanica od 200 pezosa slavi otpor četiri sestre – Patrije, Minerve, Marije Tereze i Dedé Mirabal, koje su se usudile da se suprotstave diktatoru Truhilju, koji je vladao od 1930. do 1961. godine.

6. Funtа Foklandskih ostrva

Uvedena 1833. godine

Funta je zvanična nacionalna valuta Velike Britanije i Britanske prekomorske teritorije u Južnom Atlantskom okeanu, Foklandskih ostrva. Ostrva koriste sterling, funtu i peni od 1833. godine.

Nakon toga, Britanci su ponovo potvrdili suverenitet nad Foklandskim ostrvima. Foklandska ostrva imaju devet različitih denominacija kovanica i novčanice od £5, 10, 20 i 50 sa istim likom kraljice Elizabete II, malom mapom ostrva i grbom Foklandskih ostrva – heraldičkim štitom sa ovnom na travi iznad jedrenjaka, sa plavim i belim linijama ispod.

5. Haićanski gurd

Uveden 1813. godine

Zvanična valuta Republike Haiti je gurd, reč francuskog porekla koja znači „tvrdi komadi osmica“, što je slično španskom izrazu „gordo“ za nešto veliko.

Prvi gurd je uveden 1813. godine, zamenivši francusku kolonijalnu valutu. Prvi novčići su bili kovani od srebra.

Haićanski gurd je prošao kroz nekoliko revalorizacija, prva 1870. godine sa uvođenjem novih denominacija od 10 i 25. Druga revalorizacija bila je 1870. godine, kada je gurd vezan za francuski franak radi lakše procene vrednosti. U opticaju su novčanice u apoenima od 10, 25, 50, 100, 250, 500 i 1.000 gurda.

4. Američki dolar

Uveden 1792. godine

Američki dolar je uveden 2. aprila 1792. godine, kada je Kongres SAD usvojio Zakon o kovanju novca i prešao sa kontinentalne valute i funte sterling na dolar. Zakon o kovanju novca uveo je dolar zasnovan na španskom srebrnom dolaru i započeo štampanje poznatih „greenback“ novčanica.

Danas je američki dolar jedna od najvažnijih valuta u međunarodnoj trgovini, sa 2,10 triliona dolara u opticaju 2021. godine. Novčanica od 1 dolara čini 45 odsto ukupne proizvodnje valute, a na njoj se nalazi 13 strela, 13 zvezda, 13 listova i 13 pruga, kao simbol trinaest kolonija.

3. Ruska rublja

Uvedena oko 13. veka 

Rublja je valuta Ruske Federacije i jedna od najstarijih valuta na svetu. Uvedena je u 13. veku, ali je prošla kroz razne revalorizacije sve do raspada Sovjetskog Saveza 1992. godine, kada je sovjetska rublja postala ruska rublja.

Postojao je period kada rublja nije bila u opticaju, ali danas je jedna od glavnih valuta u trgovini naftom i prirodnim gasom. Nakon uvođenja različitih denominacija, Rusija je 1998. uvela vrednost jedne rublje koja je bila ekvivalentna 1.000 starih rubalja. Na kovanicama je prikazan dvoglavi orao bez krune, globus kruciger i skiptar.

2. Srpski dinar

Uveden 1214. godine

Srpski dinar, zvanična valuta Srbije, u opticaju je još od vladavine kralja Stefana Nemanjića 1214. godine kao srednjovekovni dinar. Prvi moderni dinar pojavio se nakon osmanskog osvajanja, kada je knez Miloš Obrenović 1868. godine pokrenuo kovanje prvih novčića.

Danas Srbija ima niz denominacija sa istorijski značajnim ličnostima i kulturnim spomenicima na licu novčanica. Narodna banka Srbije štampa novčanice u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara.

1. Britanska funta

Uvedena oko 800. godine

Britanski sterling je najstarija valuta na svetu koja se još uvek koristi, tačnije u Ujedinjenom Kraljevstvu. Centralna jedinica sterlinga je funta, odakle potiče i nadimak, a simbol je £, koji potiče od latinske reči za funtu, „libra“.

Britanski sterling je četvrta najtrgovanija valuta u svetu, odmah nakon američkog dolara, japanskog jena i evra. Prve britanske novčanice funti sterlinga izdate su 1694. godine, ručno ispisane kao papirni novac.

Novčanice su štampane u različitim denominacijama od 1745. godine, a danas na prednjoj strani imaju lik kraljice Elizabete II.

Britanski novčići su istorijski imali razne nadimke, poput „tanner“, „bob“ ili „quid“. Ime „funta“ potiče iz sistema merenja koji se nekada koristio za izračunavanje vrednosti novčića, kada je 240 sterling novčića težilo jednu funtu. Ime je ostalo i koristi se i danas.