GLUVI TELEFONI IZA OTVORENIH VRATA

Nova ekonomija nastavlja da izveštava o „razmeni vatre“ na liniji Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Republički geodetski zavod, sa čim smo započeli u prethodnom broju

Nakon prvobitne medijske salve obe strane (u kojoj je Katastar ipak bio uspešniji, o čemu smo pisali), sukob na liniji Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) – Republički geodetski zavod (RGZ) se izmestio u birokratsku sferu. O njoj javnost ne bi znala ništa da RGZ nije odlučio da sva dokumenta i prepiske dve institucije objavljuje na posebnoj sekciji na svom sajtu. Zahtevi resornog ministarstva se gomilaju, a komunikacija teče usporeno – zbog „crvenih linija“ koje povlače obe strane. I jedna i druga strana „protivniku“ meri svaku reč, pa smo dobili ekskluzivan i direktan uvid u rad domaće javne uprave.

„Birokratizacija“ je preblag termin koji nam prvo pada na pamet, ali je on potpuno neadekvatan za opis ponašanja dve izvanredno važne državne institucije. Pokušaćemo da nađemo dovoljno dobar termin do kraja ovog članka.

Podsećamo, Goran Vesić je Radnu grupu za sprovođenje nadzora nad radom RGZ-a formirao u septembru, ona je sa prikupljanjem podataka trebalo da završi do sredine oktobra – što se nije desilo. Naime, rok za završetak nadzora je produžen do 16. novembra. Ministarstvo tvrdi zbog kratkog roka i „velikog broja pritužbi na rad RGZ-a“. Iz izmenjenog rešenja nije jasno da li su u pitanju neke novopridošle pritužbe ili su prvobitno pogrešno procenili obim svog posla. Ipak, najveće nesuglasice nastale su kada je trebalo da se dve strane sastanu uživo.

Vojkan Tomić, v. d. sekretara MGSI i šef Radne grupe, najavio je da će nadzor u sedištu RGZ-a početi 1. oktobra, uz napomenu da su im potrebni prostor i oprema za rad. Tom prilikom je u dopisu predložio da se sastanak o ovom poslu obavi dan ranije, 30. septembra.

Direktor Katastra Borko Drašković nakon toga potvrđuje termine, ali traži i pojašnjenja „radi boljeg razumevanja i izbegavanja potencijalnih nesporazuma“. Kaže da je potreba za prostorom i za sredstvima za rad logična, ali neprecizna, te da im je potrebna detaljna specifikacija značenja termina „odgovarajući prostor“. Konkretno, pošto će nadzor obuhvatiti 170 postojećih službi RGZ-a, pita i da li su dužni da u svakoj od navedenih jedinica odvoje poseban prostor.

„Ukoliko je to slučaj, moramo ukazati da je to logistički nemoguće, jer takve prostorije van sedišta Zavoda ne postoje. Takođe, zbog broja članova Radne grupe i specifičnosti i neobičnosti rada i zadataka (potrebni su detalji) kao što su lokacija, površina, opremanje i ostalo“, navodi se u dopisu direktora RGZ.

Zbog veličine Radne grupe (16 članova) i manjka slobodnih prostorija, direktor predlaže da deo svojih zaposlenih pošalje na godišnji odmor dok traje nadzor.

Traži i pojašnjenje šta je „potrebna oprema“ – odnosno listu i tačne specifikacije potraživanih elektronskih uređaja. Uz napomenu da u ovogodišnjem Planu javnih nabavki nemaju novca za nove laptopove. Postavili su i pitanje šta znači „neposredna komunikacija sa zaposlenima (u RGZ-u)“, jer ih ima oko 3.000 širom Srbije.

Direktor je ovim putem podsetio predstavnike Radne grupe da nisu odgovorili na pređašnju inicijativu Geosindikata, da se sve prateće aktivnosti prenose uživo. Katastar je naveo da je ovaj odgovor važan kako bi pripremili opremu za snimanje. Ona je valjda bila pokrivena nekim prethodnim Planom javnih nabavki.

„Rijaliti“. Adekvatan termin za ovakvo ponašanje dve izvanredno važne državne institucije, koji nam je izmicao na početku pisanja ovog članka, jeste „rijaliti“.

SVAĐANJE KROZ ZUBE

Nova ekonomija je pokušala da dobije odgovor zašto je naknadno izmenjeno Rešenje kojim se obrazuje Radna grupa, a kojim je vršenje nadzora produženo za mesec dana, odnosno do sredine novembra.

RGZ je naveo da su dopis kojim su obavešteni da se nadzor produžava javno objavili, ali da uz njega nisu dobili nikakvo dodatno objašnjenje.

„Republički geodetski zavod je sve zahteve i odgovore na njih objavio na svom sajtu gde se možete informisati. Zaista ne bismo imali ništa da dodamo na sve već objavljeno. Ukoliko imate neka dodatna pitanja, molimo vas da ih uputite Radnoj grupi ministarstva ukoliko su voljni da vam odgovore“, navela je pres služba Katastra.

RGZ je pre toga ipak imao da doda nešto, jer su povodom „probijanja roka“ za nadzor izdali saopštenje – u kom su ocenili da su tvrdnje ministra Gorana Vesića (da poseduje obiman materijal i veliki broj pritužbi građana na rad Katastra) „u velikoj meri neosnovane i preuveličane, što sada ministar pokušava da prikrije kroz marketinške poteze i izmišljotine“.

„Posebno je zabrinjavajuće što ministar Vesić sada pokušava da u svoju agendu uvuče i druge struke, uključujući i advokatsku zajednicu, koristeći ovu situaciju za ostvarivanje ličnih ciljeva, umesto da se fokusira na realno rešavanje problema“, saopštio je tada RGZ.

Probali smo da od resornog ministarstva saznamo zašto je „rok trajanja“ Radne grupe produžen, ali nismo uspeli ni da stupimo u kontakt sa tamošnjom pres-službom. Na mejlove nisu odgovarali, pozive su odbijali, poruke seen-ovali. U dobroj volji zaključujemo da ne žele da komentarišu poslovanje Radne grupe pre završetka nadzora, pa idemo dalje.

RAT UŽIVO

Dva dana pre prvog sastanka predstavnika RGZ-a i Radne grupe, koji je bio zakazan za 30. septembar, Katastar još jednom reaguje, ovog puta optužujući Vesića da je „bliskim prijateljstvom“ sa suvlasnikom agencije „Faktor Plus“ uticao na rezultate istraživanje javnog mnjenja koje su tih dana objavili. U saopštenju su tvrdili da je RGZ „neosnovano prikazan kao institucija sa niskim poverenjem građana“.

„Iznenadno uključivanje RGZ-a u anketnu listu predstavlja iznenađenje samo po sebi. Još veće iznenađenje predstavlja pad sa četvrtog mesta koje je RGZ zauzimao, odmah posle crkve, vojske i policije. Takva promena, da je zaista zasnovana na stvarnim podacima, morala bi biti praćena velikim poremećajima na tržištu nepokretnosti, jer je Katastar sastavni deo sistema upravljanja nepokretnostima“.

Dakle, u medijski sukob sada se uvlači celokupno domaće tržište nekretnina, što je (najblaže govoreći) opasno poigravanje sa celom privredom Srbije. O građanima da ne govorimo, jer je i na ove teške optužbe ministarstvo praktično ćutalo.

U takvoj pregrejanoj atmosferi konačno se održava sastanak 30. septembra. Konačno stiže i jedno profesionalno (da ne kažemo pomirljivo) saopštenje: sastanak je održan, stavovi se usaglašavaju, RGZ insistira na transparentnosti i poštovanju procedura, poštovanju bezbednosnih i ISO procedura, saradnji u okviru zakonskih okvira… Dosta smo se svađali, dajte da radimo?

Pa, ne baš, zato što već dan kasnije RGZ menja kurs. Tog 1. oktobra objavljuje da se „nastavlja sa neodgovornim specijalnim metodama pritiska na RGZ od strane ministra Gorana Vesića, u cilju destabilizacije i narušavanja rada i ugleda ove institucije“. Konkretno, da su najviši predstavnici ministarstva na sastanku „inscenirali incident“.

„(Članovi Radne grupe su) svesno odbijajući da poštuju utvrđene procedure i pravila ulaska (…) po nalogu odbili da potpišu izjave o bezbednosnim pravilima nakon čega su otišli“.

PA JE L’ NA KRAJU SASTANAK ODRŽAN ILI NIJE?

Izgleda da jeste, pošto Katastar počinje da objavljuje (pokušaje) sastavljanja zapisnika sa predmetnog sastanka. RGZ u prvoj verziji predlaže da se unese da su Vojkan Tomić i Predrag Petrović (zamenik rukovodioca Radne grupe ministarstva) odbili da potpišu izjavu prilikom ulaska u RGZ „koja potvrđuje upoznatost sa bezbednosnim pravilima i procedurama“, što je „standardna procedura za sve koji nisu zaposleni u RGZ“.

Ova bezbednosna pravila tiču se tajnosti podataka, odnosno važnosti kritične infrastrukture.

Radna grupa u svojoj verziji zapisnika unosi da se tajnost podataka i stepen tajnosti utvrđuju zakonom, kao i da postoji forma izjave ukoliko se vrši uvid u dokumenta koja nose oznaku tajnosti.

„Takođe, predstavnici ministarstva istakli su da nisu saglasni da se digitalni predmet u koji je zahtevan uvid prebaci u papirni oblik radi uvida, već da će se kao što je prethodno navedeno vršiti uvid u digitalni predmet u prisustvu i uz saradnju zaposlenog RGZ-a“, nalazi se u „drugoj ruci“ zapisnika.

Pošto su samo unosili svoj predlog izmena, Kabinet direktora RGZ-a šalje oštriji mejl u kom navode da se korekcija zapisnika sme vršiti samo u delovima koje su predstavnici ministarstva unosili.

„Menjanjem konteksta i činjenica i stavljanje u zapisnik nečega što ne odgovara vođenoj diskusiji, zapisnik nikada neće biti usvojen, što znamo da nije cilj“.

U sedam mejlova i četiri priloga (pošto su se izgleda džentlmenski sporazumeli da se ništa ne briše drugoj strani – već samo dodaje naknadna pamet) zapisnik je u pedanterijama rastao kao kvasac. Ceo proces je trajao tri dana.

I ostao je u pravnom limbu, jer u poslednjem mejlu na tu temu (datiranom na 2. oktobar) Radna grupa je primetila da je RGZ još od 30. septembra celu prepisku počeo da objavljuje na internetu. „Smatramo da je bespredmetno da se usaglašavamo sa (zapisnikom)“, naveo je u kratkom mejlu Vojkan Tomić.

Na pitanje RGZ-a da li to znači da je ministarstvo formalno prekinulo saradnju na verifikaciji zapisnika, da li ovo znači prekid saradnje, odgovora nije bilo. Barem ga RGZ nije javno objavio.

Saradnja se, očigledno, sredinom oktobra ipak nastavila, jer je ministarstvo počelo da potražuje nove podatke.

RGZ im je neke dostavio, a za neke naveo da su podaci već dostavljeni i tražio dodatno preciziranje zahteva „u skladu sa stručnom terminologijom“. U barem dva navrata.

Rijaliti će, po svemu sudeći, imati barem još jednu sezonu pre objavljivanja nalaza Radne grupe, koje je Vesić najavio za decembar. A tada autor ovih redova očekuje da umesto rijalitija dobijemo – cirkus.