Koje su glavne razlike u ekonomskim planovima Donalda Trampa i Kamale Haris?

U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju izbori za predsednika, a glavni kandidati da u Beloj kući naslede Džozefa Bajdena, Kamala Haris i Donald Tramp, glasačima nude potpuno suprotne ekonomske strategije. Razlike se prevashodno ogledaju u poreskom domenu u kom njihove politike gotovo da nemaju dodirnih tačaka.

Ono u čemu su Tramp i Haris najbliži jedno drugom je to što niko od njih dvoje američkim glasačima nije izneo plan za rešavanje pitanja javnog duga koji je već sada preko 120 odsto američkog bruto domaćeg proizvoda, a procenjuje se da će nastaviti da raste bez obzira na to ko danas pobedi.

Na međunarodnom trgovinskom polju, Tramp zagovara „ratove“ upirući prst u Kinu, dok Haris potencijalno želi da nastavi Bajdenovim putem, ali za sada bez jasnog plana.

Inflacija nikad manja – a građanima “nikad skuplje”

U Sjedinjenim Državama inflacija je trenutno na 2,4 odsto, što je jedan od nižih nivoa koji su beleženi u SAD-u, ali bez obzira na to, cene namirnica su ostale visoke – čak za oko 20 odsto više nego pre tri godine i time čine nezadovoljnim većinu građana. 

Kako bi se suočila s ovim izazovom, Haris u svom ekonomskom programu ističe plan za uvođenje prve državne zabrane rasta cena hrane i osnovnih namirnica – što bi bilo direktno usmereno protiv korporacija koje neretko optužuje za “zloupotrebu krize”. 

Sa druge strane, Trampov ekonomski program se po ovom pitanju “okreće ka energentima”, obećavajući aktivnosti za smanjenje cena, uključujući intenzivnije bušenje nafte i smanjenje regulatornih ograničenja.

Ipak, šire gledano, to ne bi u potpunosti rešilo problem, s obzirom na to da cena energenata uveliko zavisi od globalnog tržišta. 

Javni dug „skače li skače“, a kandidati na to „skoro pa nemi“

Interesantna je činjenica da javni dug Sjedinjenih Država kontinuirano raste, tako da je dostigao skoro 36 biliona dolara (hiljada milijardi) – što predstavlja približno 120 odsto američkog BDP-a, a ni Tramp ni Haris nisu izneli plan za njegovo rešavanje.

Ugledna nevladina organizacija Komitet za odgovorni savezni budžet sprovela je analizu procene daljeg „smera“ kretanja javnog duga, ustanovivši da bi u slučaju pobede Kamale Haris dug bio povećan u proseku za 3,95 biliona dolara do 2035. godine, dok bi plan Donalda Trampa povećao dug za 7,75 biliona dolara.

Međutim, ako bi Trampov ekonomski plan bio primenjen, on bi na duži rok uvećao BDP Sjedinjenih Država za 0,8 odsto, dok bi ekonomske politike koje bi Haris primenila dovele do pada BDP-a od dva odsto, kako procenjuje Teks Faundejšn (Tax Foundation), još jedna od vodećih američkih nevladinih organizacija koje prate fiskalnu politiku.

Poreske promene „kucaju na vrata“ kod oba kandidata

Budući da je aktuelna administracija Bajden-Haris uglavnom zadržala energetske carine koje je uvela Trampova administracija, uključujući one koje se odnose na kineska električna vozila i solarne tehnologije – uočava se da aktuelna poreska politika pokazuje jasan kontinuitet između dve administracije, kao i da se, ukoliko Haris pobedi, može očekivati nastavak njene primene. 

Još 2017. godine, tokom Trampovog mandata, usvojen je Zakon o poreskim olakšicama i radnim mestima (Tax Cuts and Jobs Act – TCJA), koji je doneo značajnu poresku reformu – pri čemu se glavne promene ogledaju u smanjenju stope poreza na dobit preduzeća sa 35 na 21 odsto, pružanju poreskih olakšica za građane i podizanju neoporezivog praga za porez na nasleđe. 

Bitno je istaći činjenicu da je TCJA imala za cilj podsticanje ekonomskog rasta smanjenjem poreskih opterećenja, ali je kritikovana od strane demokrata zbog povećanja javnog duga.

Shodno svom aktuelnom ekonomskom programu, Tramp namerava, ukoliko bude izabran, da „proširi“ ovaj Zakon smanjenjem poreza na dobit preduzeća sa 21 na 20 odsto, dok bi preduzećima koja proizvode u SAD stopa bila smanjena na 15 procenata.

S druge strane, Haris se zalaže da se, direktno suprotno Trampu, stope poreza na dobit povećaju sa aktuelnih 21 odsto na 28 odsto.

Takođe, Tramp u svom programu nudi i set predloga da se od poreza na dohodak izuzmu napojnice, naknade za prekovremeni rad i isplate iz socijalnog osiguranja.

Dok se Haris zalaže za ciljane poreske olakšice za porodice sa nižim i srednjim dohotkom, a uz to, predlaže da se zadrže trenutne stope poreza na kapitalnu dobit za one koji zarađuju ispod 100.000 dolara, ali isto tako podržava i povećanje stope na 28 odsto za one koji zarađuju preko milion dolara godišnje. 

Dolaze li „bolji“ dani za srednju klasu u Americi i američku proizvodnju?

Govoreći o „boljem životu“ srednje klase, oba kandidata pre svega predlažu poreske promene, ali sa različitim fokusom. 

Haris je predstavila plan za značajno poresko rasterećenje namenjeno srednjoj klasi, obećavajući pogodnosti za 100 miliona Amerikanaca, stavljajući akcenat na predloge koji uključuju trajno povećanje proširenog poreskog kredita za decu do 3.600 dolara po detetu i uvođenje novog poreskog kredita od 6.000 dolara za porodice srednje i niže klase sa novorođenčadima.  

Takođe, ona fokus usmerava i na „Medicare“ – zdravstveno osiguranje, koje bi, shodno aktuelnim planovima, trebalo da pokriva troškove negovatelja, određenih pregleda i lekova za osobe sa skromnim prihodima – a sredstva za to bi se obezbedila kroz proširene pregovore o cenama lekova i poreske reforme.  

Slično tome, Tramp predlaže preraspodelu resursa za unapređenje kućne nege i otklanjanje „destimulacija“ koje dovode do manjka radne snage u sektoru medicinske nege.

Kao još jedan vid njegove „podrške“ srednjoj klasi, može se navesti i uvođenje odbitka za kamate na kredite za automobile, koji bi potencijalno doveli do određenog rasta auto-industrije u SAD. 

Spoljna trgovina i trgovinski rat 3.0

Aktuelna Bajden-Haris administracija je zadržala većinu carina koje su bile nametnute još tokom Trampove administracije, a pojedine carinske stope su povećane.  

U slučaju svoje pobede, Tramp ističe kako mu je u ekonomskom planu uvođenje sveobuhvatnih carina od 20 odsto na uvezenu robu, a tu posebno izdvaja Kinu, za čije uvezene proizvode želi da postavi carine na 60 odsto.

Tokom svog prethodnog mandata, a i sada kao kandidat u „drugoj rundi“, Tramp je u javnom diskursu nastavio da eksplicitno ističe da će carine podstaći američku (domaću) proizvodnju, otvoriti nova radna mesta i time doneti milijarde dolara za plaćanje drugih političkih inicijativa – poput smanjenja poreza. 

Takođe, naredna, 2026. godina će biti veoma važna na polju međunarodnih ekonomskih odnosa, budući da će tada trgovinski Sporazum između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade (USMCA) biti predmet revizije – a ukoliko Tramp pobedi, može se očekivati da će izneti nove zahteve Meksiku, koji ima rastuće ekonomske veze sa Kinom.

Isto tako, Kamala Haris u svojoj ekonomskoj agendi takođe postavlja Kinu kao „geostrateškog protivnika“ i obećava da će se „boriti za ravnopravne uslove sa Kinom i drugim globalnim konkurentima“.

Međutim, ona nije još uvek u potpunosti precizirala da li bi krenula sa uvođenjem novih carina ili ne, ali izvesno je da će nastaviti putem aktuelne administracije čiji je i deo. 

Možemo očekivati da će njen pristup dati prioritet multilateralizmu i očuvanju partnerstava – najvećim delom u retoričkom obliku, i to posebno u Severnoj Americi, Istočnoj Aziji i Evropi.

Kineski mediji na Zapadnom Balkanu: Kako radi sistem meke sile od Srbije do Albanije