Koji su najbrži vozovi na svetu?

Železnički saobraćaj možda nije toliko razvijen kod nas, ali u nekim državama sveta putovanje brzim vozom može se po efikasnosti skoro pa i porediti sa letom avionom.

Najbrži vozovi na svetu dostižu neverovatne brzine, a razvoj železnice se u zemljama kroz koje ovi vozovi prolaze shvata veoma ozbiljno. Hajde da vidimo koji su to najimpresivniji vozovi koji dostižu najveće brzine.

Prvi brzi voz bio je „Voz metak“ iz Japana

Prvi brzi voz je pušten u promet davne 1964. godine, pred Olimpijske igre u Tokiju – Japan Rail Tokaido Shinkansen. Ovaj voz, poznat i kao „Voz metak“, još uvek spada u top 10 najbržih na svetu (danas je na šestom mestu). On je tada povezao Tokio i Osaku brzinom od 210 km/h, a njegova današnja verzija prevozi više od milion putnika dnevno brzinom od čak 320 km/h.

Najbrži vozovi na svetu su maglev vozovi

Maglev tehnologija, koja se za sada koristi samo u Kini i Japanu, je zapravo upotreba magnetne levitacije radi postizanja ogromnih brzina. Možda ste čuli za vozove koji levitiraju iznad šina? To su upravo maglev vozovi. Magnetske sile im omogućavaju da uopšte nemaju nikakav fizički kontakt sa šinama, a, zahvaljujući smanjenom trenju i otporu vazduha, ovakvi vozovi mogu da razviju mnogo veće brzine nego tradicionalni železnički sistemi.

Za sada se maglev tehnologija koristi uglavnom u komercijalne svrhe, radi prevoza putnika između gradova ili u okviru njih. Trenutno u svetu postoje samo dve maglev linije – Šangajski maglev u Kini i JR-Maglev u Japanu. Kineski maglev je prva komercijalna maglev linija u svetu, a povezuje Međunarodni aerodrom Pudong u Šangaju i centar grada. Vozovi na ovoj liniji dostižu brzine do 460 km/h, a omogućavaju da se razdaljina od aerodroma do grada (30,5 km) pređe za svega 7-8 minuta, što je mnogo brže nego što bi bilo izvodljivo automobilom. Ova linija je aktivna od 2004. godine.

JR-Maglev u Japanu je još uvek u fazi testiranja. Ova linija povezuje Tokio i Nagoju, a u planu je produženje linije do Osake. Iako je JR-Maglev još uvek u razvoju, voz na ovoj liniji je već postigao impresivne brzine, a u aprilu 2015. godine je postavio svetski rekord za najveću brzinu vozova na levitaciji koji iznosi neverovatnih 603 km/h.

Izgradnja maglev infrastrukture je izuzetno skupa

Napraviti prugu za najbrži voz na svetu je, kao što biste i pretpostavili, veoma skupo, pa čak i za kineske standarde. Maglev infrastruktura zahteva visokospecijalizovane materijale i kompleksnu opremu, a pored same infrastrukture, potrebno je izgraditi i pripadajuću infrastrukturu za održavanje. Izgradnja jednog kilometra maglev linije može da košta između 50 do čak 100 miliona dolara, a nekad i više u zavisnosti od terena i klimatskih uslova.

Cena izgradnje Šangajskog magleva bila je oko deset milijardi juana, što je oko 1,5 milijardi dolara, a Kineze održavanje i rad ove linije košta oko 15,2 miliona dolara godišnje. Što se tiče JR-Magleva u Japanu, procenjeno je da će ova linija koštati oko 80 milijardi dolara. Ipak, maglev se smatra dugoročno isplativim, jer je ne samo efikasniji od drugih vidova transporta, već je i ekološki prihvatljiva i čista tehnologija. Takođe se smatra da dugoročno vodi ka smanjenju troškova i za prevoznike i za putnike.

Top 10 brzih vozova – prva tri mesta zauzimaju kineski

Prema podacima koje je prikupio Railway Technology, tri najbrža voza na svetu se nalaze u Kini i to su „Shanghai Maglev“, „China Railway Harmony (CRH380A)“ i „China Railway Fuxing“. Imajte u vidu da, iako je JR-Maglev u Japanu postavio svetski rekord u brzini, ova linija se još uvek ne računa kao funkcionalna komercijalna linija, te se JR-Maglev još uvek ne nalazi na listi najbržih vozova na svetu. Evo kako izgleda top deset pozicija, kao i brzine koje razvijaju ovi vozovi:

1. Shanghai Maglev (Kina) – radna brzina od 460 km/h, a rekordna 501 km/h
2. China Railway Harmony (Kina) – radna brzina od 350 km/h, a rekordna od 486 km/h
3. China Railway Fuxing (Kina) – radna brzina od 350 km/h, a rekordna od 420 km/h
4. Deutsche Bahn Intercity – Express 3 (Nemačka) – radna brzina od 350 km/h, a rekordna od 368 km/h
5. Train à Grande Vitesse (Francuska) – radna brzina od 320 km/h, a rekordna od 575 km/h
6. JR Shinkansen (Japan) – radna brzina od 320 km/h, a rekordna od 443 km/h
7. ONCF Al Boraq (Maroko) – radna brzina od 320 km/h, a rekordna od 357 km/h
8. Renfe AVE 103 (Španija) – radna brzina od 310 km/h, a rekordna od 404 km/h
9. Korail KTX-Sancheon (Južna Koreja) – radna brzina od 305 km/h, a rekordna od 421 km/h
10. Trenitalia Frecciarossa 1000 (Italija) – radna brzina od 300 km/h, a rekordna od 389 km/h

Koje inovacije očekujemo od razvoja železničkog saobraćaja?

Ulaganje u železnice donosi sve brže i brže vozove, a Kina najavljuje inovacije već za sledeću godinu. Naime, u planu im je da ove godine završe testiranje i proizvodnju prototipa modela CR450 iz serije Fuxing, koji će moći da dostigne brzinu i do 450 km/h. Ovaj voz se očekuje u saobraćaju već 2025. godine. On će putovanje od Pekinga do Šangaja smanjiti sa sadašnjih četiri sata na svega dva i po sata.

Ali Kinezi se neće zaustaviti na tome – u planu im je razvoj novog maglev hyperloop voza pod nazivom T-Flight, na kome radi državna Kineska korporacija za vazduhoplovnu nauku i tehnologiju (China Aerospace Science and Technologi Corporation – CASC). Ovaj voz je u probnoj vožnji već dostigao brzinu od 623 km/h, a CASIC ima za cilj da dostigne čak 1.000 km/h. Očekuje se da će ovaj voz biti operativan do 2035. godine.

Koji su najplaćeniji poslovi u Americi sa diplomom?