Šta može Srbija ako Sjedinjene Američke Države stvarno uvedu sankcije NIS-u?

Predsednik Aleksandar Vučić u petak 13. decembra objavio je da je „zvanično obavešten“ da će vlada SAD uvesti sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). Do objave ovog teksta još nema zvanične informacije da li će i kakve sankcije biti uvedene NIS-u, ali se iz izjava ambasadora SAD Kristofera Hila može zaključiti da je to realna mogućnost.

Hil je između ostalog naglasio da „ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije. Promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu“.

Hil je u ponedeljak 16. decembra malo ublažio retoriku kada je izjavio da eventualne američke sankcije kompaniji NIS nipošto nemaju za cilj da naškode privredi Srbije.

„Sankcije neće učiniti ništa što bi na bilo koji način, u bilo kom obliku ili formi naštetilo ekonomiji Srbije. Sva pitanja ćemo detaljno razmotriti sa Vladom Srbije i osigurati da apsolutno ne bude štete po Srbiju. To nije svrha toga i svakako to neće biti rezultat“. Hil je pored toga potvrdio da je o eventualnim sankcijama NIS-u već imao neke razgovore sa predstavnicima srpskih vlasti i da će se razgovori nastaviti.

Srbija je 2009. godine prodala 51 odsto kapitala NIS-a Gazpromnjeftu, zavisnoj kompaniji Gazproma, a u međuvremenu je od malih akcionara otkupljeno još pet odsto akcija. Pre dve godine, šest odsto akcija je sa Gazpromnjefta prebačeno na Gazprom, tako da je danas u strukturi kapitala Gazpromnjeft vlasnik 50 odsto akcija, Gazprom je vlasnik 6,15 odsto akcija, dok je Republika Srbija vlasnik 29 odsto. Preostale akcije su raspodeljene na nekoliko investitora koji su kupovali akcije na berzi i na veliki broj malih akcionara.

Američka vlada ne može direktno uticati na poslovanje NIS-a u Srbiji niti u inostranstvu. Međutim, Amerikanci mogu da blokiraju pristup američkom finansijskom sistemu (čitaj: svima koji koriste dolar kao transakcionu valutu) NIS-u.

Postoji mogućnost i da vlada SAD blokira pristup američkim bankama ne samo NIS-u već i svim kompanijama koje posluju sa NIS-om. Tu bi se našao ugroženim Jadranski naftovod (JANAF), putem kojeg se trasnportuje nafta od terminala u Rijeci do rafinerije u Pančevu i koji godišnje prihoduje od NIS-a oko 70-80 miliona evra. Vlasnik JANAF-a je hrvatska država pa je vrlo verovatno da će JANAF obustaviti transport nafte za NIS; u tom slučaju JANAF bi izgubio prihode od NIS-a i imao veliki gubitak.

NIS nema drugu mogućnost da obezbedi sirovu naftu osim preko JANAF-a (transport baržama preko Dunava nije realan), pa bi prekid snabdevanja naftom doveo do prestanka rada rafinerije i Petrohemije u Pančevu.

To bi dovelo do rasta cena naftnih derivata, ali ne bi dovelo do njihove nestašice na tržištu. U zemlji postoje rezerve nafte i derivata za više od dva meseca. Pored toga, moguće je da se naftni derivati uvezu rečnim putem ili cisternama. Pored NIS, u Srbiji benzinske stanice imaju i MOL, OMV, Petrol, Helenic Petroleum kao i neke domaće kompanije. Pojedine kompanije kupuju derivate od NIS-a, ali druge ih uvoze iz svojih rafinerija.

Ukoliko bi SAD uvele sankcije, postoji nekoliko mogućnosti. Srbija može da otkupi od ruske strane akcije ili deo akcija NIS-a i da tako izbegne uvođenje sankcija. Ako ne bude dogovora vlada Srbije može da posebnim zakonom nacionalizuje NIS. Postoji i mogućnost da Gazprom proda svoje akcije u NIS-u nekoj trećoj kompaniji.

Predsednik Vučić je pomenuo mogućnost da Srbija otkupi vlasništvo Gazproma u NIS i da to može državu koštati milijardu evra. Izvesno je da bi akcije NIS bi morale da budu mnogo više plaćane nego u trenutku privatizacije 2009. godine.

Posle privatizacije Gazpromnjeft je isplatio do tada najizdašniji socijalni program, investirao u modernizaciju rafinerije u Novom Sadu, izgradio je termoelektranu-toplanu na gas u Pančevu koja obezbeđuje grejanje u Pančevu i proizvodi struju, modernizovane su benzinske pumpe. NIS je prethodnih godina ostvarivao izuzetno visoke profite i bio jedna od najprofitabilnijih srpskih kompanija, 2022. profit je bio 800 miliona evra, a 2023. 360 miliona evra.

Vest o mogućim američkim sankcijama prema NIS-u u ponedeljak je izazvala malu paniku na Beogradskoj berzi pa su se početkom dana akcije prodavale po najnižoj mogućoj ceni od 620 dinara (u petak se akcijama trgovalo po 778 dinara). Posle početne panike, vrednost akcija je u ponedeljak skočila na 678 dinara, tako da je pad bio svega 13 odsto. Akcije NIS-a su se dodatno oporavile u utorak, kada se srednja cena bila 701 dinar, ali se trgovalo i za 748 dinara po akciji.