Na današnji dan 1884. godine formirana je Narodna banka Srbije

Na današnji dan 1884. godine osnovana je Narodna banka Srbije, koja se tada zvala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Ona je fomirana u vreme kada je srpska država, nakon oslobađanja od Turaka, započela obnovu i osnivanje državnih i kulturnih institucija. 

Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve očiglednija. Tako u Srbskim novinama, u članku pod naslovom Današnja novčana kriza, koji je objavljen 1854, nailazi se na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Ipak, od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri decenije. Tek 1884. zaživela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije.

Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila za obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera i viceguvernera. 

Prvi guverner je bio Aleksa Spasić, do tada ministar bez portfelja. 

NA SLICI: Aleksa Spasić, prvi guverner Narodne banke Srbije

U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smeštena u samom centru grada, u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je i danas. 

Projekat je izradio afirmisani bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovića. Za to svoje delo u stilu neorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, da krasi svaki veliki grad, odlikovan je 1890, kada je zgrada i useljena.

Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Prvilegovana narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na celoj teritoriji Kraljevine. Usled potreba koje je iziskivao povećani obim poslova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana između 1923. i 1925., tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu.

Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo pod stalnom kontrolom države. 

Do 1920, kada je njena teritorijalna nadležnost proširena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnu ustanovu, a od 1931. poverena joj je kao prva funkcija — monetarna politika, a kao druga — kreditna politika. Prvi i najvažniji zadatak Banke, koja, u skladu s promenom imena države od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, postaje staranje o novcu i održavanje njegove stabilnosti.

Za vreme Drugog svetskog rata od aprila 1941. do oktobra 1944.godine obavljala je poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946. Banka je nacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna banka Jugoslavije.

NA SLICI: Na novčanici od 1.000 dinara nalazi se lik Đorđa Vajferta, jednog od najistaknutijih guvernera NBS i vlasnika pivare

Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003, Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je stupio na snagu 19. jula 2003, utvrđeni su položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije,  Narodnoj banci su proširene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja.

Stara zgrada Narodne banke Srbije je građena od 1888. do 1890. godine. Izrada projekta je poverena Konstantinu Jovanoviću  sinu poznatog grafičara, slikara prvog srpskog litografa Anastasa Jovanovića. 

Konstantin Jovanović je arhitekturu studirao u Cirihu, u Italiji je proučavao njenu renesansnu istoriju, a u Beču, u kome je najviše projektovao, stekao je zavidan ugled.

Palatu Banke izradio je u stilu neorenesansnog akademizma. Nacrte za većinu detalja u enterijeru takođe je sam uradio, dok su dekorativna plastika i oslikavanje zgrade bili povereni Pašku Vučetiću. Fasadu za celu zgradu je uradio poznati majstor za fasade Petraš. 

NA SLICI: Narodna banka Srbije, Centar za posetioce

Unutrašnja dekoracija predstavlja izuzetne domete primenjene umetnosti, a urađena je kombinovanjem raznih materijala i tehnika. Stubovi i obloge zidova u holovima i glavnim hodnicima na prvom spratu urađeni su u kombinaciji mermera u više boja, sa dominirajućom roze bojom na stubovima i smeđom na zidovima, dok su zidovi ostalih hodnika u prizemlju i na prvom spratu obrađeni štukaturom, imitacijom mermernih obloga. Stepeništa i ograde stepeništa i galerija u holovima izrađeni su od belog mermera sa neorenesansnim ukrasima. Svetlarnici u holovima i prozori u Sali banke izvedeni su u prekrasnom višebojnom vitražu. Lusteri predstavljaju vredne primerke mesingane plastike, sa obiljem skladno ukomponovanih detalja i simbola Narodne banke. Sala banke, sa impozantnom tavanicom u hrastovom duborezu i zidovima delimično obrađenim u duborezu, a delimično prekrivenim crvenom čojom, izuzetno je reprezentativan prostor. Plafon i zidovi sale su prvobitno bili oslikani i obrađeni gipsanom plastikom, delima Paška Vučetića.

Nameštaj u hodnicima, holovima i u Sali je od masivne hrastovine, sa bogato urađenim duborezom. Na galeriji hola, iznad lepezasto izvedenih stepenica, 1901. je postavljeno bronzano poprsje Srbija, identično detalju Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, rad vajara Đorđa Jovanovića, koje je Narodna banka otkupila posle izlaganja na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Banka je između 1923. i 1925, zbog povećanog obima poslova nastalog usled proširenja delokruga na celu zemlju tada ujedinjenih Južnih Slovena, dozidana, a projekat je ponovo uradio Konstantin Jovanović. Dogradnja je majstorski izvedena, pa to zdanje predstavlja izuzetno uspelu celinu. Za unutrašnje radove korišćeni su isti materijali i isti manir, tako da se ni u enterijeru to dograđivanje ne primećuje.

Zgrada Narodne banke u konačnom savremenom obliku ima trezorski podzemni prostor, suteren, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. Danas ona zauzima ceo blok oivičen ulicama kralja Petra I, cara Lazara, Spasićevom i Gračaničkom. Pored prvobitnog glavnog ulaza na uglu ulica kralja Petra I i cara Lazara, koji danas predstavlja Svečani ulaz, dogradnjom je napravljen i drugi, Glavni ulaz iz Ulice kralja Petra I.

U ovoj zgradi se danas nalazi kancelarija guvernera Narodne banke Srbije, Arhiv Narodne banke Srbije, kao i muzej NBS – Centar za posetioce.

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se, za potrebe tadašnje, Narodne banke SFR Jugoslavije izgradi nova poslovna zgrada. 15 godina od početka gradnje, ogromno stakleno zdanje na Slaviji, u Nemanjinoj ulici, zvanično je puštena u upotrebu 21. marta 2006. godine. U gradnju ovog objekta površine 53.000 kvadrata uloženo je 134 miliona američkih dolara.