Ispovest srpskog lekara: Otišao sam u Nemačku da radim i prvi put osetio kako izgleda normalan život

Doktor Nemanja Ðolović (37), napustio je Srbiju 2014. godine i otišao u Nemačku da radi. Pre toga je skoro šest godina bezuspešno pokušavao da nađe posao u rodnom Kraljevu. 

Sada je i više nego zadovoljan jer, kako kaže u razgovoru za Novu ekonomiju, živi novi, neuporedivo bolji život i može da pravi planove za budućnost.

Nemanja je u Hattingenu, gradu koji se nalazi u pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Specijalizira psihijatriju i priprema ispit za nostrifikaciju diplome Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. 

Period koji je nakon završenih studija proveo očajnički tražeći posao sada mu deluje kao ružan san.

„Završio sam Medicinski fakultet u Kragujevcu 2009. godine. Odmah sam počeo da tražim posao. Međutim, nekako je za sve trebala veza, a ja nikakvu vezu nisam imao. Prolazile su godine, a ja sam i dalje bio nezaposlen. Shvatio sam da tu od posla nema ništa i da moram da vidim šta da radim“, priseća se Nemanja.

Prvi korak: Kurs nemačkog jezika

Među njegovim kolegama se pročulo da Nemci primaju lekare iz Srbije. Informisao se detaljno o tome i video da je jedna od najvažnijih stvari poznavanje nemačkog jezika. Zbog toga mu je prvi korak bio da upiše kurs nemačkog jezika – nivo B2, a zatim je pripremio i CV na nemačkom.

„Čuo sam za sajt Stellen atlas Krankenhaus, koji je veoma poznat i kod nas jer tu u u svakom trenutku možete naći preko 2000 otvorenih radnih mesta. Pogledao sam gde se traže lekari i samo tokom jedne pretrage pronašao oko 100 takvih oglasa. Odmah sam svima poslao CV“, priča naš sagovornik.

Poziv posle dva meseca

Prvi odgovor dobio je posle skoro dva meseca. Pozvali su ga iz Ortopedske klinike u Herneu. Odmah je prihvatio poziv i maja 2014. godine otputovao tamo.

„Počeo sam da radim u statusu hospitanta-lekara. To je u stvari probni rad, tokom kog se upoznajete sa načinom rada, a ujedno se i  proverava kakvo je vaše znanja jezika i koliko ste u stanju da se uklopite u taj sistem. Ukoliko se uklopite, dobijate predugovor. Za to vreme, radio sam bez plate, ali sam imao obezbeđenu hranu i smeštaj u apartmanima u krugu bolnice“.

Kolege na klinici mu pomagale

Kako se dobro pokazao uspeo je da dobije predugovor, a, takođe, je dobio i dozvolu za rad na dve godine. Što i nije bilo toliko teško jer je, kako navodi, imao punu podršku nemačkih kolega koji su mu pomagali.

„Njih ne zanima iz koje zemlje ste došli, niti bilo šta drugo. Imaju isti odnos prema svima. I to je ono što je jako dobro i ohrabrujuće. Ali da biste mogli da komunicirate s njima morate znati jezik. I to je ono što je najvažnije za svakog lekara koji želi da radi kod njih“.

Nakon šest meseci otišao je iz te klinike i pronašao novi posao na neurološkoj klinici – Helios Klinik Reha. Čim je regulisao boravak i dobio papire za rad i život, doveo je i suprugu. Nakon toga im se i rodio sin. Život je konačno počeo da mu se sređuje.

U Kraljevu molio roditelje za 500 dinara, sada zarađuje hiljade evra

„Od one muke da nađem posao, pa do danas život mi se drastično promenio. Dok sam bio u Kraljevu morao sam da molim roditelje da mi daju 500 dinara da bih mogao da izvedem devojku, a sada mogu da priuštim sebi da iznajmim stan. Kupio sam na kredit auto i imam u planu da kupim i stan kada položim ispit i opet počnem da radim. Ovde je sve to moguće ako si vredan i ako radiš“, priča sagovornik Nove ekonomije.

Kako kaže, Nemačka je jedna izuzetno uređena i organizovana zemlja u kojoj je sve podređeno kvalitetnom životu ljudi, pa im je i zdravstvo takvo.

„I oni imaju puno pacijenata, a malo lekara. I istina je da se mnogo radi, ali je istina i da se rad mnogo ceni i da se od njega dobro zarađuje. Plata lekara je izmedu 2.500 i 4.000 evra. To je neto plata, odnosno to je ono što dobijete na ruke. Svaki prekovremeni rad i svako dežurstvo se dodatno plaćaju. Tako se za jednu noć dežurstva tokom nedelje dobije 200 evra, za dežurstvo vikendom 500 evra po jednom danu, a za dežurstvo praznikom 600 evra – takode po danu. Sa tim novcem možete lepo da živite“, navodi i dodaje da bi Srbija mogla mnogo toga da nauči od Nemačke i da bi trebalo da se mnogo više ugleda na nju.

Srbija da se ugleda na Nemačku

„Osim plate, tamo su i svi ostali uslovi rada mnogo bolji i za lekare i za pacijente. Tu pre svega mislim na odličnu opremljenost bolnica, manje  čekanje na pregled specijaliste, dostupnost lekova, na to da pacijenti mogu da biraju da li će ići kod privatnog ili državnog lekara jer im isto osiguranje važi za oba…Takođe, kod njih je sve digitalizovano i redovno se ažurira“.

Kada vide kako živi, njegove kolege u Srbiji se raspituju kako i oni da odu. 

„Mnogo nas je već došlo ovde. I svi smo zadovoljni. Ovi koji planiraju da tek dođu uglavnom znaju kako to mogu da urade, ali je problem novac. Imam druga, takođe, lekara, koji je na Birou za nezaposlene od 2009. godine i nikako ne može da nađe posao. Da bi izdržavao dete radio je u strugari za 1.000 dinara po danu. Ima veliku želju da dode u Nemačku, ali nema novac da plati kurs jezika i to je stvarno strašno“.

Nema nameru da se vraća u nazad

Nemanja nema nameru da se vraća nazad. Kaže da mu prija ovakav život u Nemačkoj koji je, istina je, mnogo  drugačiji od života u Srbiji. Porodica i posao su sada glavna stvar u njegovom životu, a zahvaljujući tome što je uspeo da dođe tu može i normalno da živi i da priušti sebi stvari o kojima je mogao samo da sanja.

„Posao je važan. Ali zato kad dođe vikend supruga, sin i ja putujemo zajedno. Išli smo više puta u Holandiju, koja nam je blizu. A često dolazimo i u Srbiju jer su jeftini letovi. Ništa nam ne nedostaje. Naprotiv. U Srbiji nismo imali nikakvu šansu, a ovde je makar dobijete i možete da uradite nešto od svog života“, kaže.

Sada sprema aprobacioni, odnosno nostrifikacioni ispit diplome iz Srbije, koji, kako kaže, uopšte nije lak. Za to vreme prijavljen je na nemački Biro za nezaposlene od kojeg će dobijati novčanu pomoć godinu dana, odnosno dok ne položi taj ispit.

„Uopšte nije lako. Morate imati medicinsko znanje u malom prstu i to sve na nemačkom jeziku. Ispit polažete pred komisijom i imate pravo da ga polažete samo tri puta. Posle toga, ako ne položite, možete slobodno da sa vratite nazad u svoju zemlju jer posao ne možete da radite“, priča on.