Robert Boš: Imam mnogo novca zato što dajem dobre plate svojim zaposlenima

Robert Boš, nemački industrijalac, inženjer, pronalazač, vizionar i osnivač kompanije Robert Boš , rođen je 23. septembra 1861. godine u Albeku severoistočno od Ulma na jugu Nemačke. Bio je jedanaesto od ukupno dvanaestoro dece. 

Njegovi roditelji su bili deo klase dobrostojećih farmera u regionu. Otac mu je bio slobodni mason. Kako je bio obrazovan, uticao je na svoju decu da se obrazuju i podsticao ih da stiču nova znanja.

Od 1869. do 1876. godine Robert Boš je pohađao srednju tehničku školu u Ulmu smer Precizna mehanika. Sledećih sedam godina radio je u različitim kompanijama u Nemačkoj.

Sa samo 23 godine odlučio je da pređe Atlantik  putujući u SAD kako bi radio sa Edisonom i učio  električno inženjerstvo. Električno inženjerstvo je više napredovalo u SAD nego u Evropi i sam Boš se nadao da će biti u mogućnosti da iskoristi stečene veštine i pokrene dobar posao u Nemačkoj. Oprobao se i u Simensu u Velikoj Britaniji.

NA SLICI: Robert Boš je vozio bicikl, a danas je jedan od najpoznatijih proizvoda njegove fabrike električni bicikl (e-bike)

Hrabro je rizikovao

U Nemačku se vratio 1886. i 15. novembra i iste godine osniva svoju Radionicu za preciznu mehaniku i električno inženjerstvo u Štutgartu. Međutim, početna euforija je prerasla u zabrinutost. Sa usporenim širenjem električnog napajanja u Štutgartu, električno inženjestvo je bilo blizu gašenja. Boš je bio na ivici propasti, ali je  uz pomoć malog broja kupaca uspeo  da održi kompaniju u životu.

Godinu dana nakon osnivanja radionice napravio je inovativni napredak na do tada nepatentiranom sistemu Magnetog paljenja – Magneto, uređaja proizvođača motora DOJTZ, ostvarujući svoj prvi poslovni uspeh. Svrha ovog uređaja je da generiše električnu iskru kako bi se zapalila mešavina vazduha i goriva u kućištu motora. Magnetom je rešen jedan od najvećih tehničkih problema sa kojima su se suočavali inženjeri u počecima automobilske industrije. Pronalazak prve komercijalno održive visoko-naponske svećice kao deo magnetnog paljenja sistema zasnovanog na idejnom rešenju Bošovog inženjera Gotloba Honolda 1902. u velikoj meri pojačao je razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Pre kraja 19. veka proširio poslovanje van Nemačke

Pre završetka 19. veka Boš je proširio svoje poslovanje izvan Nemačke. Preduzeće je osnovalo prodajno mesto u Velikoj Britaniji 1898. godine, kao i u drugim evropskim zemljama ubrzo nakon toga. Prva prodajna kancelarija i prva fabrika u SAD otvorene su 1906. i 1910. godine. Do 1913. kompanija je imala ogranke razvoja u Americi, Aziji, Africi i Australiji, što je činilo 88% od njegove prodaje izvan Nemačke. U brzom industrijskom razvoju u godinama nakon Prvog svetskog rata, Boš je uneo inovacije u motorna vozila, uključujući i dizel-motore sa ubrizgavanjem goriva 1927. godine. Godina 1920-ih, globalna ekonomska kriza naterala je Boša na rigorozan program modernizacije u njegovom poslovanju. U periodu od samo nekoliko godina, uspeo je da pretvori svoju kompaniju iz malog automobilskog dobavljača u multinacionalnu grupu elektronike.

Danas ova kompanija osim autodelova proizvodi i industrijske mašine, ručne alate, televizore, veš mašine i druge uređaje za domaćinstvo.

NA SLICI: Robert Boš sa svojim zaposlenima u Štutgartu 1935. godine

Brinuo o zaposlenima, poklonio bolnicu Štutgartu

Od samog početka, Boš je bio veoma posvećen promovisanju profesionalne obuke. On je bio jedan od prvih industrijalaca u Nemačkoj koji je uveo osmočasovni radni dan, praćen drugim socijalnim davanjima za saradnike. Takođe, Robert Boš nije želeo da profitira od dobijenih sredstava namenjenih naoružanju u Prvom svetskom ratu. Umesto toga, on je poklonio nekoliko miliona nemačkih maraka u dobrotvorne svrhe. Bolnica koju je dao gradu Štutgartu otvorena je 1940. godine.

Godina 1920-ih i 1930-ih, Robert Boš je bio politički aktivan. Kao liberalni biznismen, on je bio na čelu velikog broja ekonomskih komiteta. Ulagao je veliku energiju i novac na pomirenje između Nemačke i Francuske. Nadao se da će pomirenje stvoriti trajni mir u Evropi, i dovesti do stvaranja Evropske ekonomske oblasti.

Nije voleo naciste, pružao otpor Hitleru

Kompanija je morala da prihvati ugovore o pravljenju naoružanja i na to da zaposlene šalje na prinudan rad tokom rata. Istovremeno, Robert Boš je podržavao otpor protiv Adolfa Hitlera, a zajedno sa svojim najbližim saradnicima spasavao je žrtve nacističkog progona od deportacije.

Kada je upoznao Adolfa Hitlera prokomentarisao ga je rečima:

„Ova osoba hoće da bude državnik, a ne zna šta je pravda“.

Imao je svoju farmu i bio strastveni lovac

Robert Boš bio je veoma zainteresovan za poljoprivredu. Bio je čak i vlasnik farme južno od Minhena, kao i strastveni lovac.

Godine 1937. Robert Boš je restrukturirao svoju kompaniju kao privatno akcionarsko društvo (korporacija). Svoju poslednju volju ostavio je u testamentu u kome je propisano da zarade kompanije treba da budu date u dobrotvorne svrhe. Njegova volja čini i osnovu poslovanja korporacije Robert Boš formulisane od strane njegovih naslednika 1964. godine, a koja i dalje danas važi. 

Preminuo je 12. marta 1942. godine u Štutgartu.

—————————————————————————————————————————————————————————–

Ovako je razmišljao Robert Boš:

1. Jaki ljudi nemaju potrebe za stalnom zabrinutošću o tome šta ljudi misle o njima. Takvi ljudi obično imaju visoko mišljenje o sebi – dovoljno visoko kako bi bili u mogućnosti da povere drugima odgovornost, učeći ih da prihvate i koriste tu odgovornost, inspirišući ih da uživaju u svom radu i uspehu.

2. Prema mom iskustvu, ne postoji ništa gore po kompaniju od želje za preovlađivanjem i ostajanjem na vrhuncu, bez zdrave konkurencije.

3. Uvek sam verovao u to da je važno korektno plaćati svoje radnike i osoblje i odnositi se prema njima, ne sa visine, već kao prema ravnopravnim partnerima sa jednakim pravima.

4. Ljudi mogu reći da ja nisam pronalazač. Zaista, ja se ni ne pretvaram da jesam. Ja sam zapravo čovek koji je uspeo – zahvaljujući upornosti i izdržljivosti, dobrom primeru i dobrom odnosu prema saradnicima, da izgradi kompaniju koja ima dobru reputaciju širom sveta. U velikoj meri svoj uspeh dugujem sopstevnoj istrajnosti koja je sprečila da iz moje radionice izlaze proizvodi slabog kvaliteta.

5. Ne dajem dobre plate zato što imam mnogo novca, nego imam mnogo novca zato što dajem dobre plate.