Skat: Amerika investirala u Srbiju četiri milijarde dolara

Preko stotinu američkih kompanija i franšiza trenutno posluje u Srbiji, i igra važnu ulogu u njenoj ekonomiji. Ukupan iznos američkih investicija u Srbiji je oko 4 milijarde dolara, a američke kompanije upošljavaju preko 17.000 radnika, kaže u razgovoru za portal Nova ekonomija Kajl Skat, ambasador Sjedinjenih američkih država u Srbiji. 

 Koliko kompanija će zaista investirati u Srbiju zavisi od samih kompanija i njihovih starteških odluka u vezi sa Srbijom, i širim evropskim i svetskim tržištem, dodaje ambasador Skat. 

– Veoma često razgovaram sa američkim kompanijama koje istražuju mogućnosti za poslovanje ili investiranje u Srbiju. Američke kompanije Srbiju ponekad uzimaju u obzir kao mogućnost da se po prvi put prošire na evropsko tržište, a ponekad Srbiju posmatraju i u širem kontekstu, gledajući na svoje prisustvo ovde kao podobno u odnosu na njihove globalne strategije. Najbolja marketinška sredstva za privlačenje više investitora u Srbiju su uspešne priče kompanija koje već posluju ovde, zajedno sa transparentnim i povoljnim poslovnim okruženjem. Onda kada američke kompanije već dođu u Srbiju, vidimo da su poslovi koji te kompanije nude među najtraženijima.  Američki poslodavci generalno cene svoju radnu snagu i donose najnoviju tehnologiju i umeće svojim radnicima.

NE: Kako ocenjujete ekonomsku saradnju Srbije i Sjedinjenih američkih država?

– Ekonomska saradnja između Sjedinjenih američkih država i Srbije je jaka i postaje sve jača. Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, izvoz Srbije u Sjedinjene Države u prvih devet meseci 2017. godine iznosio  je 176 miliona dolara, što je rast od šest procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. I ne samo to, svakoga dana sve više kompanija otkriva Srbiju kao destinaciju za investiranje koja ima mnogo toga da ponudi. Naši programi pomoći uložili su više od  325 miliona dolara u aktivnosti Srbije kako bi ojačala ekonomske institucije i privukla strane investicije. Ova pomoć podrazumeva i pomoć Vladi Srbije u njenim naporima da uspostavi elektronsko izdavanje dozvola u građevinskom sektoru, što predstavlja možda i najvažniji faktor u usponu Srbije na Duing biznis listi Svetske banke u poslednjih nekoliko godina, jer je Srbija sada na listi od 10 najboljih zemalja sveta kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola.   Uzimajući u obzir sve ove ključne faktore, Srbija je napredovala i nalazi se na 43. mestu u svetu za 2018. godinu, ispred svojih suseda, Mađarske, Bugarske i Hrvatske, što je za 16 mesta više nego u poslednje dve godine. 

NE: SAD zatvaraju program Američke agencije za međunarodni razvoj  (USAID) koji se zove Projekat za bolje uslove poslovanja, ili BEP. Koliko je uloženo u Srbiju preko tog projekta i kakvi su njegovi efekti?

– On je trajao sedam godina i preko njega je uloženo 19 miliona dolara  u unapređenje  procesa izdavanja građevinskih dozvola, u reformu inspekcijskog nadzora, u Zakon o radu koji je pomogao izlazak stotine preduzeća iz sive ekonomije, doveo do eliminacije parafiskalnih nameta i uveo  transparentnost u planiranju budžeta. Svi ovi koraci su pomogli da se poboljša konkurentnost Srbije i da se ubrza njen rast, kao i da se Srbija približi svom strateškom cilju –  pridruživanju Evropskoj uniji. Zahvaljujući teškim odlukama i pravim izborima koje čini Vlada Srbije, ostvareni su ovako dobri rezultati, i mi smo ponosni što smo joj u tome pružili podršku.Ipak, bruto domaći proizvod (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja tek trećinu prosečnog BDP-a u Evropi. Rast bi trebalo da bude mnogo viši da bi se premostio ovaj jaz. Na primer, 99 % kompanija u Srbiji su mala i srednja preduzeća, a 65% čine radna mesta u privatnom sektoru. Međutim, ove kompanije i dalje nemaju pristup finansijskim sredstvima,  informacijama o mogućnostima na tržištu  ili novim tehnologijama, kako bi bile konkurentne  na domaćim, regionalnim i globalnim tržištima i u potpunosti postale lokomotiva razvoja. Ovo je dodatna oblast u kojoj možemo graditi odnose i saradnju sa institucijama Vlade Srbije, poput Razvojne agencije Republike Srbije i privatnog sektora u Srbiji.

NE: U kojim oblastima je privredna saradnja SAD i Srbije najbolja, a gde bi je trebalo unaprediti?

 – Sarađujemo sa Vladom Srbije na mnogim poljima. Teško je reći koja je to oblast u kojoj ne postoji značajna saradnje između naše dve zemlje. Jedna od najuspešnijih oblasti je ekonomska saradnja sa Srbijom, u kojoj SAD rade zajedno sa Vladom Srbije kako bi pomogle  transformaciju Srbije u tržišno modernu ekonomija, sposobnu da se takmiči sa drugim tržištima u Evropi.  Kompetitivnost stvara uslove za procvat privatnih preduzeća, povećava ekonomski rast, i daje rezultate u onome što svi žele – nova radna mesta, bezbednost i prosperitet.  To podrazumeva primenjivanje zdrave fiskalne politike, podsticanje vladavine prava, borbu protiv korupcije, jačanje upravljanja i transparentnosti, izgradnju zdravog regulatornog okvira i promovisanje kvalitetnog poslovnog okruženja.  Naša saradnja sa Vladom Srbije u ovim oblastima donosi stvarne plodove.  MMF je nedavno izjavio da napori Srbije da smanji svoj dug, i borba protiv neformalne ekonomije podrazumevaju veći rast i nižu nezaposlenost. Mudi (Moody) je ranije ove godine unapredio izglede kreditnog rejtinga Srbije na stabilan, navodeći fiskalnu konsolidaciju, reformu tržišta rada, oporavak izvoza i stabilnost cena. U 2016. godini, Srbija je bila svetska destinacija broj jedan za grinfild strane direktne investicije, gledano procentualno kroz BDP. I naravno, Srbija je naglo porasla u rangiranju na Duing biznis listi (Doing Business). Uopšte ne pokušavam da kažem da je to sve zahvaljujući Sjedinjenim Državama. Ali, ponosni smo što sarađujemo i pružamo podršku Vladi Srbije, uključujući i naše programe pomoći, u donošenju teških odluka i pravljenju izbora koji omogućavaju ove uspehe.  Srbija je dosta napredovala, ali posao još nije završen. Neohodne su strukturne reforme i dalja ekonomska integracija kako bi se podstakao rast.

NE: Šta Srbija treba da uradi da bi postala primamljiva investitorima? Koji su izazovi koje treba da savlada da bi to postigla? 

 – U cilju privlačenja više međunarodnih i domaćih investitora, podržavamo napore Srbije da reformiše svoj javni sektor, izgradi jače institucije i postara se da sudstvo bude efikasnije, predvidljivije i nezavisnije.  Svetska Banka je identifikovala nekoliko ključnih oblasti u kojima Srbija zaostaje za drugima u regionu, uključujući osnovne usluga kao što su priključci za struju, zatim složeni poreski sistem, poteškoće u sprovođenju ugovora i zaštita manjinskih investitora. Međunarodni ekonomski i finansijski stručnjaci su takođe savetovali Vladu da poboljša upravljanje problematičnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu i po mogućnosti ih privatizuje.  Takođe smatram da bi privredi Srbije pomoglo da se smanje troškovi Vlade i da se stvori ravnopravna atmosfera poslovanja za privatne firme. Srbija bi trebalo da nastavi sa aktivnostima usmerenim na eliminisanje sive ekonomije i uvođenje što više radnika u formalnu radnu snagu, pogotovo žena I omladine. Pohvaljujemo uspehe Srbije i podržavamo ove reforme za koje verujem da je i Vlada svesna, da su neophodne, zarad prosperiteta Srbije. 

NE: Kada biste nekom američkom privredniku/investitoru opisivali stanje u Srbiji šta biste naveli kao dobro, a šta kao ne baš dobro?

 – Srbija je mnogostruko atraktivna potencijalnim američkim investitorima. Ima visokostručnu i višejezičnu radnu snagu, i nalazi se na raskrsnici velikih tržišta. Cena rada je veoma konkurentna. Status Srbije kao kandidata za članstvo u EU, koji uspešno sprovodi reforme, takođe šalje pozitivnu poruku o političkoj stabilnosti i ekonomiji slobodnog tržišta. Ako se regionalni odnosi poboljšaju, Srbija bi bila prirodni poslovni centar za investitore zainteresovane za Balkan. Privlačenje međunarodnih kompanija i pomoć da one uspeju bitne su za budućnost Srbije. Reformski ciljevi moraju da uključe i konkretan napredak u vezi sa nekim izazovima s kojima se investitori u Srbiji suočavaju. U ovom smislu je vladavina prava zaista od ključnog značaja. Investitorima je potrebno da znaju i veruju u to da je sistem javnih nabavki transparentan i da u slučaju pravnog spora mogu da budu sigurni da će sudska odluka biti nepristrasna, pravovremena i sprovodiva. Ovim će se postići ravnopravnija atmosfera poslovanje, i moglo bi se uvećati investiranje u Srbiju koja obiluje mogućnostima, ali uključuje i neke rizike.  Ima i drugih bitnih faktora, kao što su povećan pristup privatnog sektora izvorima finansiranja, čime bi se moglo dovesti do daljeg rasta i razvoja. Sve ove reforme su veoma važne kako bi se naglo pokrenuo privredni rast širom zemlje.

———————————————————————————————————-

Otvorio nalog na Tviteru da bi direktno komunicirao sa građanima Srbije i čuo njihove probleme

NE: Skoro ste otvorili svoj nalog na Tviteru @usambserbia. Zašto tek sad i da li Vi lično tvitujete ili to za vas radi neko od vaših saradnika?  

– Stejt Department ohrabruje sve ambasadore da komuniciraju sa javnošću na nove i kreativne načine. Ja sam iz generacije pre nastanka interneta, i moram da priznam da sam dosta kasno uvideo sve prednosti društvenih mreža. Tviter nudi jedan drugačiji, direktan kanal komunikacije sa građanima Srbije, tako da sam ga oberučke prihvatio. Budući da je moja glavna publika ovde u Srbiji, odlučio sam da tvitujem na srpskom.  Tvitovi su moji, ali zamolim svog pomoćnika da proveri gramatiku pre nego što objavim bilo kakvu informaciju. 

NE: Da li ćete otvoriti i naloge na Facebook-u ili Instagramu? Koliko Vam  se često ljudi u Srbiji obraćaju  na Tviteru? Koliko su zainteresovani za komunikaciju s vama?

– Za sada, mislim da ću se držati Tvitera jer nemam mnogo vremena na raspolaganju. Ambasada već ima odličnu Fejsbuk stranicu, a koristi i Instagram, tako da u tom pogledu ne verujem da bih imao šta da dodam. Čitam prepisku i komentare,  i poštujem one koje su dobronamerni. Međutim, primetio sam da su platforme društvenih mreža polje za veliki broj „botova“ čiji komentari nisu ni konsturuktivni, a ni od pomoći.

————————————————————————————————————-