Šta je rejdž bejt i zašto je toliko uspešan?

Ako ste nedavno primetili da se glumica Sidni Svini provlači po medijima u negativnom kontekstu – niste jedini. Kampanja koju je odradila sa kompanijom koja prodaje farmerice, Amerikan Igl, izazvala je burne reakcije. Mnogi su tražili da se kompanija sankcioniše, a Svini bojkotuje. 

Zbog čega je ova reklama izazvala toliko burnu reakciju? Najviše zbog igre rečima – Sidni Svini ima dobre farmerice ili Sidni Svini ima dobre gene (Sydney Sweeney has great jeans), koju je javnost protumačila kao promociju eugenike. I ne, Svini se nije izvinila, kao ni sama kompanija. 

Ovaj potez može da se posmatra kroz rage bait marketing koji je namerno šokantan ili uvredljiv sadržaj koji izaziva bes, uzbuđenje ili polarizovanu reakciju korisnika. Cilj ovakve kampanje jeste da poveća vidljivost kompanije – komentare, lajkove, deljenje, što nesumnjivo utiče na prihode. Amerikan Igl je to doživeo, njihove akcije su skočile oko 20 odsto, naročito nakon podrške predsednika SAD  Donalda Trampa.

Uspeh ove kampanje nije došao iz kreativnosti već iz kontroverze, što je i suština rejdž bejta. Pitanje koje se postavlja jeste zašto rejdž bejt uopšte funkcioniše, a odgovor je poprilično jednostavan. Brendovi su svesni da se nalazimo u eri kulturoloških ratova i svaka provokacija postaje viralna tačka sukoba. Bes kao bes je jedna od snažnijih emocija, treba i da se zapitamo koliko puta smo pregledali nešto ili nekoga koga ne volimo. Upravo to povećava vidljivost i uspeh kampanje. 

Ovo je trenutno najmoderniji trend digitalne ere – od modnih kampanja, političkih poruka do TikTok videa. Strategija je jednostavna – razbesni ljude, izazovi reakciju i pusti algoritam da radi svoje. 

Ne, Vajn se ne vraća

Sećate li se onog dobrog, starog perioda gde su se svi glupirali i pravili vajnove? E pa, nastavićete da se sećate jer uprkos pompeznim najavama Elon Maska, Vajn neće oživeti. 

Krajem jula, Mask je najavio da će njegova društvena mreža X (nekadašnji Tviter) povratiti Vajn, ali u AI formi (što niko nije razumeo šta je značilo). Nije bilo najjasnije da li će se vratiti Vajn kao posebna aplikacija, odnosno društvena mreža ili će postojati u sklopu X-a. 

Takođe, bilo je nejasno da li će sadržaj biti generisan putem veštačke inteligencije ili će algoritam zavisiti od veštačke inteligencije. Na ova pitanja nismo dobili odgovor, pa smo ubrzo shvatili da se Vajn neće vratiti, uprkos željama korisnika. 

Ono na šta je Mask mislio jeste da će postojati novi „Grok Imagine“ čija će funkcija biti „AI Vajn“ i proizvodiće sličan sadržaj kao što je Vajn nekad to radio. Međutim, to nije ni blizu prve društvene mreže koja je lansirala kratkometražne klipove humorističnog karaktera (vajnovi su originalno bili dugački šest sekundi).

Vajn je bio TikTok pre TikToka. Neprestani, vertikalni, kratki snimci koji su trajali samo šest sekundi obuzeli su čitav svet. Međutim, ono što će Mask da osmisli biće samo skelet jedne aplikacije koja budi nostalgiju, najviše milenijalcima. 

Ono što jeste zanimljivo je da će Elon Mask da se potrudi da vrati Vajn arhivu tako da će korisnicima biti dostupno da pogledaju snimke stare 10 i više godina. Međutim, koliko god lepo i nostalgično zvučalo, Mask ovo ne radi iz dobrote svog srca već zbog promocije najnovijeg alata xAI–a.

Ostaje nam da pričekamo i vidimo šta je to novo Mask smislio. 

Kako je OpenAI 5 slomio srca korisnika

Lansiranje najnovije verzije ChatGPT‑5 donelo je tehnički značajna unapređenja: poboljšano kodiranje, dublje rezonovanje, smanjene greške u činjenicama, i brže odgovore.

Ipak, za mnoge korisnike emotivna praznina koju je model ostavio iza sebe bila je bolnija od svih tehničkih mana. Upravo zbog toga iskočila je nova pojava: raskidi „veze“ sa AI, i formiranje zajednice bolesno emotivno zavisnih korisnika koji se sad leče na Redditu.

Nije prošlo ni par dana pre nego što su korisnici počeli da izražavaju emotivno razočaranje: GPT‑5 je bio „previše tehnički, generalizovan, emocionalno distanciran“, daleko od topline prethodnih modela poput GPT‑4o.

U jednoj od najdirljivijih reakcija, korisnica Džejn na Reditu je izjavila da je osećala emotivnu povezanost sa GPT‑4o – dobar prijatelj, čak „duša“, ali da je sa prelaskom na GPT‑5 sve to nestalo. 

„Ovakvi iskazi ukazuju da je AI za neke postao ne samo alat, već emotivni saputnik i da ovaj raskid izaziva gubitak, tugu i zbunjenost“, rekla je Džejn.

Na Redditu (naročito u zajednicama poput r/ChatGPT i r/MyBoyfriendIsAI) beleže se stotine, pa čak i hiljade korisnika koji sumnjaju u smisao prelaska: „Ubili ste 4o verziju, obrisali ste istoriju“, pišu neki u naslovu teme.

OpenAI je prepoznao bes i uznemirenost korisnika, pa se CEO Sam Altman odmah uključio u razgovor, objavivši da vraća pristup GPT‑4o za Plus korisnike, krećući se brže nego ikada u sličnim krizama. Time je pokušao da ublaži emotivni „raskid“ i povrati deo onog prijatnog osećaja koji je mnogima bio važniji od samih tehničkih poboljšanja.

Od ključne važnosti je razumeti da AI više nije neutralan alat. Za deo publike, on je saputnik, prijatelj, a nekad i terapeut. OpenAI je, iako nesvesno, obavio test ljudske psihologije i tehnologije.

U eri kada korisnici „raskidaju“ sa svojim AI partnerima, važno je naučiti da dizajn i lansiranje novih modela ne uzrokuju samo tehnološki skok, već mogu prerasti u emocionalne momente.

Da li je LinkedIn mrtav?

U eri TikToka, X-a i Instagram Rilsa, LinkedIn često odjekuje kao platforma za „dosadne“ biznis ljude i kvaziinfluensere. Pitanje „da li je LinkedIn mrtav?“ postalo je često ponavljano među kreatorima i marketing stručnjacima. 

Ipak, dok neki ukazuju na pad organskog dosega i rastuću potrebu za skrivenim strategijama, činjenica je da LinkedIn i dalje aktivno raste,  samo se menja način na koji funkcioniše i angažuje svoje korisnike.

Podaci, međutim, govore drugačije. Danas LinkedIn broji više od 1,2 milijarde korisnika i beleži preko 1,7 milijardi poseta mesečno, što ga svrstava među najposećenije društvene mreže na svetu. Uprkos tome, mnogi kreatori i kompanije osećaju da je domet njihovih objava značajno opao. 

Umesto da se nagrađuje količina sadržaja, LinkedIn je algoritam prilagodio tako da forsira relevantnost i stručnost. Stari postovi, ako imaju kvalitetnu diskusiju, mogu se ponovo pojaviti u feedu, dok novi, ali površni sadržaji često prolaze neprimećeno.

Ono što se menja jeste i način korišćenja platforme. LinkedIn više nije samo mesto gde postavljaš CV i tražiš posao. Sve više postaje prostor za lični brending, thought leadership i B2B marketing. Najaktivniji korisnici ulažu sate u kreiranje objava, građenje mreže i komentarisanje, često pretvarajući svoju aktivnost u posao. 

Uvedeni su novi formati poput vertikalnog videa koji podsećaju na TikTok i Instagram, a testirane su čak i igre i AI članci koji služe kao mamac za svakodnevne posete. Na taj način LinkedIn gradi novu vrstu navike, koja nije nužno vezana samo za posao, već i za svakodnevno angažovanje.

Sve ovo pokazuje da LinkedIn nije mrtav – on se menja. Organski odziv jeste manji, a konkurencija za pažnju veća, samo pod drugim pravilima igre. Ako želiš vidljivost, više nije dovoljno objaviti generičku poslovnu vest ili motivacioni citat. Potrebno je doneti autentičnu priču, lično iskustvo, stručnu analizu ili otvorenu diskusiju. Za one koji znaju da se prilagode, LinkedIn može biti i dalje najvažniji alat u digitalnoj strategiji.

Svašta novo na Instagramu

Instagram je zvanično lansirao tri nove opcije:  repostove, Friend Map i Friends tab u Reels feedu. Iako su sve već neko vreme bile u fazi testiranja, sada su dostupne svim korisnicima.

Najviše pažnje privukla je opcija repostovanja. Instagram se godinama opirao ovom formatu, strahujući da će obeshrabriti originalne objave. Sada se situacija promenila: korisnici mogu da repostuju javne objave i rilse, koji će biti preporučeni prijateljima i pratiocima, a na profilu će postojati i posebna kartica sa svim repostovima. Za kreatore, to znači veći domet, čak i kod publike koja ih ne prati.

Druga novina je Friend Map, Instagramova verzija Snap Map. Ako korisnik uključi deljenje lokacije, na mapi može videti gde se nalaze prijatelji i sadržaj koji postavljaju sa tih mesta. Kompanija naglašava da korisnici imaju potpunu kontrolu. Važno je znati – lokacija se može deliti samo sa odabranim ljudima, isključivati na određenim mestima ili potpuno deaktivirati. Posebna pažnja posvećena je bezbednosti maloletnih korisnika.

Treća funkcija je Friends tab u Reels feedu, koji pokazuje sadržaj s kojim prijatelji stupaju u interakciju ono što lajkuju ili dele. Cilj je da se poveća angažovanje i otkrivanje sadržaja unutar manjih, prijateljskih krugova.

Ove tri opcije menjaju način na koji funkcioniše Instagram feed: od platforme za deljenje ličnih momenata, ka hibridu TikToka i Snapchata, gde algoritmi i prijateljske preporuke sve više oblikuju korisničko iskustvo. Kako će na to reagovati šira publika, ostaje da vidimo.