Sporazumi o slobodnoj trgovini koje primenjuje Srbija prestaće da važe kada pregovori sa Evropskom unijom o članstvu budu završeni, a najkasnije kada Srbija postane članica EU, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.
Srbija je juče pored pregovaračkog poglavlja 6 o pravu privrednih društava otvorila i poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom, za koje se smatra da će biti teško jer se odnosi na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa trećim zemljama i pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, za šta je uslov da se dozvoli promet genetski modifikovane hrane.
Gligorov je agenciji Beta rekao da Srbija treba da se priprema za vreme kada će prestati primena sporazuma o slobodnoj trgovini koje ima sa zemljama regiona (CEFTA sporazum), ali i Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom.
„Verovatno bi trebalo očekivati da se razgovori sa trećim partnerima sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini povedu odmah, pri čemu bi članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji pomoglo, jer bi sadašnji režimi bescarinske trgovine, tamo gde postoje, naprosto bili zamenjeni pravilima STO“, ocenio je Gligorov.
On je dodao da činom učlanjenja u EU Srbija postaje i članica STO.
„Članstvo u STO nije neophodan uslov za članstvo u EU, jer će Srbija harmonizacijom trgovačkih i ostalih privrednih odnosa sa EU praktično ispuniti uslove da bude članica i STO“, dodao je Gligorov.
Prema njegovim rečima, učlanjenje Srbije u STO bi bilo korisno i u toku pregovora sa EU, jer bi olakšalo usvajanje pojedinih rešenja, posebno kada je reč o odloženom procesu harmonizacije u nekim oblastima.
Do sada je Srbiji najveća prepreka za članstvo u STO bila što domaćim propisima nije dozvoljen promet GMO proizvoda. Prema tumačenju stručnjaka, Srbija može da promeni zakone i dozvoli promet GMO robe, ali može da postavlja tako stroge uslove da njihov promet praktično bude nemoguć.