Staložena, šik, odlično govori engleski jezik, nema problem da kaže istinu, čak i kada ona nije prijatna, Kristin Lagard (62), jedna je od najmoćnijih žena sveta i prva žena koja se ikada našla na čelu MMF-a, piše tportal.hr.
Rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu pod devojačkim prezimenom Laluet u porodici akademika. Otac, Robert Laluet, bio je profesor engleskog jezika, dok je majka Nikol bila profesorka latinskog, grčkog i francuske književnosti.
Lagard je s trojicom mlađe braće kao tinejdžerka pohađala škole Lycée François 1er i Lycée Claude Monet. I već je kao tinejdžerka iskusila draži uspeha kao predstavnica francuske reprezentacije u sinhronom plivanju.
Školovala se i u Americi
Nakon očeve smrti, kada je imala 17 godina, otišla je na jednogodišnje školovanje u Sjedinjene američke države gde je usavršila engleski jezik. Radila je kao pripravnica u Kongresu, odnosno asistentkinja kongresmena Vilijama Koena, pomažuci mu u razgovorima s frankofonim biračkim telom tokom afere Votergejt.
Potom se vratila u Francusku. Diplomirala je engleski, radno i socijalno pravo u Parizu i magistrirala na Institutu za političke nauke u Aix-en-Provenceu. Zanimljivo je i to da se pripremala za École nationale d’administration, medutim nije prošla prijemni ispit na elitnom fakultetu za javne službenike, što je jedna od malo stvari koje joj u životu nisu pošle od ruke.
U SAD se vraća 1981. godine i pridružuje se međunarodnoj advokatskoj kompaniji Baker & McKenzie, kao saradnica specijalizovana za rad, suzbijanje monopola, kao i spajanja i preuzimanja. Osamnaest godina kasnije postaje prva direktorka kompanije.
Bila francuska ministarka trgovine
Lagard je 2005. godine imenovana francuskom ministarkom trgovine, a tokom njenog mandata francuski izvoz je srušio sve rekorde. Dve godine kasnije postaje ministarka finansija, a osim što je bila prva žena imenovana na tu dužnost u Francuskoj, bila je ujedno prva žena na toj poziciji unutar G8, odnosno grupe industrijski najrazvijenijih i ekonomski najmoćnijih zemalja sveta.
Vegetarijanka je, pazi na zdravlje, retko pije alkohol, redovno odlazi u teretanu, vozi bicikl i pliva te nikad nije imala problema s time da javno govori ono što joj je na pameti, pa je za svetsku finansijsku krizu 2008. godine okrivila dominantno mušku, testosteronom prepunjenu korporativnu kulturu globalnih banaka.
Proglašena najboljom ministarkom finansija u Evropi
Jedna od najpopularnijih političarki francuske desnice 2009. godine se u anketi RTL-a i Le Parisiena našla na drugom mestu najpopularnijih osoba u Francuskoj, a ispred nje bila je samo ikona zabavne muzike, „francuski Elvis“ Džoni Holidej. Štoviše, njena popularnost je sezala i daleko izvan granica Francuske, pa je imala dobar renome i u međunarodnoj areni. Tako ju je mnogo pre nego što je izabrana za direktorku MMF-a, još 2009. godine, ugledni The Financial Times proglasio najboljom ministarkom finansija u Evropi.
Pohvaljena je za ključnu ulogu koju je odigrala u aktivaciji mehanizma spašavanja i pomoći članicama eurozone koje su se našle u problemima 2010. godine, nakon čega su joj bila širom otvorena vrata reizbora za drugi mandat na celu MMF-a 2016. godine.
Zamenila Dominika Štros Kana nakon njegovog hapšenja
Inače, baš smanjenje dužničke krize u eurozoni, posebno velikog paketa pomoći potrebnog Grčkoj, bio joj je jedan od glavnih izazova na čelu MMF-a. U fotelji izvršnog direktora te organizacije nasledila je takođe Francuza Dominika Štros Kana, koji je podneo ostavku nakon što je uhapšen zbog optužbi za pokušaj silovanja u Njujorku. Lagard se odmah iskristalizirala kao favorit za naslednika.
Kenet Rogof, bivši glavni ekonomista MMF-a,za nju ima samo reči hvale:
„Ona je neverojatno impresivna, politički mudra i snažnog karaktera. Na financijskim sastancima širom sveta svi se prema njoj odnose kao prema rok zvezdi“.
Razvedena, majka dvojice sinova
Ali daleko od toga da razvedena majka dvoje dece, Pjera Henrija Lagarda (31) i Tomasa Lagarda (29), nije morala preskočiti nekoliko prepreka pre nego što je dobila posao u MMF-u. Nekima je smetalo to što je Francuskinja.
Posao šefa MMF-a tradicionalno je rezervisan za Francuze, a neke su države išle i toliko daleko da su dovodile u pitanje to treba li na čelu te institucije uopšte biti neki Evropljanin. Osim pporekla, stepenica na kojoj je posrnula svakako je bio pravni spor vezan za slučaj Bernarda Tapieja.
Tapi je bio u višegodišnjem sporu s bankom Credit Lyonnais, u kojoj vlasnički udeo ima i država. Francuski tajkun je tvrdio da je banka namerno smanjila vrednost proizvođača sportske opreme Adidas, koji je prodao 1993. godine.
Opstala iako je osuđena za nemar
Lagard je 2007. odlučila da preseče taj pravni gordijski čvor naredivši posebnom veću sudija da napravi arbitražu u tom slučaju. Godinu kasnije arbitraža je završila tako da su se Tapiejevi računi podebljali za 285 milijona eura isplaćenih za odštetu. Odluka Lagard da ne ospori arbitražu rezultirala je osudom javnosti, a optuživali su je da je postupila tako jer je to bila zahvala Tapieju za podršku Nikolasu Sarkoziju tokom izbora.
Ona je pak opovrgavala ikakve nepravilnosti, a iako nije bilo naznaka da je u tom predmetu ostvarila ličnu korist, ispitivala ju je policija, koja je i pretresla njen pariški stan. Francuski tužioci su 2014. otvorili zvaničnu istragu protiv Lagarde zbog nemara.
Nije sa žalila na presudu
Nakon što je proglašena krivom godinu i dva dana kasnije, ali bez kazne, njen advokat je poručio da će ona razmotriti žalbu, ali je očigledno procenila da je bolje da se sve to zaboravi.
Osim slučaja Tapi, Lagarde je izazvala čuđenje javnosti januara 2015. godine, kada je povodom smrti saudijskog kralja Abdulaha rekla kako je ‘on bio snažan zagovornik ženskih prava’. Naime, samo nedelju dana pre njegove smrti jednoj Burmanki je u Saudijskoj Arabiji javno odsečena glava.