Zbog loše ishrane građani često na bolovanju: Koliki je trošak nezdravog načina prehrane?

U današnjem ubrzanom tempu života u Srbiji često se čuje da „nema vremena“ za pravilnu ishranu, dovoljno kretanja ili razmišljanje o zdravlju. Međutim, iz ekonomskog ugla, zanemarivanje zdravlja nije samo lični problem, već značajan trošak za pojedinca, poslodavca, državu i društvo u celini. Prosečan zaposleni u Srbiji odsustvuje 12 do 18 dana godišnje zbog bolesti povezanih s ishranom i stresom. Ako je prosečna dnevna neto zarada 4.500 dinara, poslodavac plaća prvih 30 dana bolovanja u iznosu od 65 do 100 odsto zarade. Samo jedno bolovanje od 15 dana košta poslodavca oko 67.500 dinara po zaposlenom.

Profesorka doktorka Ioanna Batsialou, specijalistkinja regenerativne medicine i estetske medicine, navodi da najveću grešku u pristupu zdravlju u Srbiji danas vidi u tome što većina ljudi čeka da se pojave simptomi pa tek onda reaguje. Najčešći simptomi su umor, visok krvni pritisak i šećer.

„Umesto prevencije, imamo trošak lečenja i to je pogrešan oblik zdravstva. Kada preduzmemo korake ranije kao što su pravilna ishrana, redovno kretanje, smanjenje stresa, tada ne samo da štitimo zdravlje, nego održavamo funkcije organizma i izbegavamo veliki deo troškova. U mojoj klinici IOANNA REGEN Klinika fokus je upravo na holističkom pristupu – regenerativna medicina, prevencija i strategija za ceo život“, rekla je ona.

Kako je navela, ako se razmotri trošak jednog pacijenta sa dijabetesom „tipa 2“ ili kardiovaskularnom bolešću, dolazi se do toga da on iznosi stotine hiljada dinara u lekovima, hospitalizacijama, bolovanjima i gubitku radne sposobnosti.

„Kada bi se deo budžeta prebacio u ranu intervenciju odnosno edukaciju, nutricionističke planove, kreiranje zdrave potrošačke korpe, mogli bismo smanjiti incidenciju bolesti i dugoročno rasteretiti zdravstveni sistem“, rekla je Ioanna.

Nutricionista Kenan Mandra kaže da mnogi ljudi, nažalost, imaju budžet za ishranu koji podrazumeva proizvode iz pekare, brze ručkove i industrijske grickalice, ali ga ne koriste za nutritivno kvalitetne obroke.

„Često čujem: ‘Zašto da kuvam kad kupim gotovu stvar?’. Ali kada izračunate koliko dugo traje bolest i koliko se troši na lečenje, ispada da je zdravija ishrana jeftinija. Naš je zadatak pokazati porodici da može imati plan ishrane u okviru budžeta, sa receptima i listom za kupovinu – da se hrani bolje, ali ne i skuplje. Na primer, umesto da za 500 dinara pojedete sendvič i čips u pekari, za isti novac možete kupiti integralni hleb, povrće, jaja ili mahunarke i imati obrok koji pravi razliku. Efekat je višestruk-bolje zdravlje, manje terapija, više energije i manji broj dana bolovanja“, kaže on.

Kada bi se predstavio izgled nezdrave potrošačke korpe ona bi izgledala ovako: pekarska užina, brzi ručak, gazirano piće koji koštaju ukupno oko 500 dinara dnevno. Kalorijski bogato, nutritivno siromašno.

S druge strane zdrava potrošačka korpa bi izgledala ovako: integralni hleb, jaja, sezonsko povrće, voće – 600 do 700 dinara dnevno, ali sa višestruko većom nutritivnom vrednošću i manjim kalorijskim opterećenjem.

Ako porodica od četiri člana prelazi na zdraviju ishranu pet dana u nedelji, razlika u mesečnom trošku iznosi svega nekoliko hiljada dinara, dok potencijalna ušteda u zdravlju i energiji nema cenu.

„Ključ je u planiranju obroka, listi za kupovinu i pravilnoj organizaciji ishrane za celu porodicu – zdravo ne mora značiti skupo, ako se razumno planira“, ističe Kenan Mandra.

Stanje u Srbiji: Statistika i ekonomski okvir

Prevalencija gojaznosti kod odraslih u Srbiji iznosi oko 23,6 odsto kod muškaraca i 23,9 odsto kod žena. Konzumacija šećera po glavi stanovnika premašuje 15 kilograma godišnje, dok su bolesti povezane sa nezdravom ishranom, poput dijabetesa i hipertenzije, u stalnom porastu.

Procena troškova lečenja dijabetesa tipa 2 u Srbiji iznosi više od 4,6 milijardi dinara godišnje, a zdravstveni izdaci zemlje dostižu gotovo 10 odsto BDP-a. Ti brojevi jasno pokazuju da je loša ishrana ne samo medicinski nego i ozbiljan ekonomski problem.

Koliko košta bolovanje zbog loše ishrane?

Kada zaposleni zbog posledica loše prehrane, dijabetesa, hipertenzije, gojaznosti ili kardiovaskularnih bolesti, izgubi radnu sposobnost, to postaje ekonomski problem i za poslodavca i za državu.

U kompaniji od 100 zaposlenih, ako 10 odsto radnika ima zdravstvene probleme povezane s ishranom, godišnji trošak bolovanja prelazi 670.000 dinara, dok je stvarni ekonomski efekat – uključujući pad produktivnosti i kašnjenja u radu – i do tri puta veći.

Prema podacima RFZO i Ministarstva zdravlja, bolesti povezane s lošom ishranom čine više od 25 odsto svih bolovanja u Srbiji. Samo lečenje hroničnih nezaraznih bolesti državu godišnje košta više od 60 milijardi dinara. Procenjuje se da svaki dan bolovanja državu u proseku košta 2.800 dinara po zaposlenom, što na godišnjem nivou znači više stotina miliona dinara direktnih i indirektnih gubitaka.

Prof. dr Ioanna Batsialou naglašava: „Prevencija i pravilna ishrana nisu luksuz, već najisplativija investicija u radnu sposobnost i dugoročno zdravlje nacije“, ističe dr Ionanna Batsialou.

Dodaje i da ako država i društvo investiraju sada u parkove, fizičku aktivnost, edukaciju i pravilnu ishranu, dugoročno štede. Radna snaga ostaje produktivna, trošak lečenja je manji, a sistem rasterećen.

Koliko društvo godišnje gubi zbog nezdravog načina života?

Nezdrav način života odnosno loša ishrana, fizička neaktivnost, stres, pušenje i manjak sna, danas je makroekonomski problem koji utiče na produktivnost, zdravstveni sistem i javne finansije.

Prema procenama Svetske banke, OECD-a i Instituta „Batut“, Srbija godišnje gubi između četiri i šest odsto BDP-a zbog posljedica nezdravog načina života, to je između dve i 3,5 milijarde evra.

Zaposleni sa lošim navikama imaju 10–20 odsto manju produktivnost i gube 15–25 radnih dana godišnje. To znači više od 30 miliona radnih dana izgubljenih godišnje i ekonomski gubitak od oko 800 miliona evra.

Više od 70 odsto zdravstvenih troškova u Srbiji otpada na bolesti povezane s načinom života. Lečenje jedne osobe s dijabetesom „tipa 2“ državu godišnje košta između 200.000 i 250.000 dinara, dok ukupni godišnji trošak dijabetesa, kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti prelazi 600 miliona evra.

Oko 35 odsto invalidskih penzija povezano je s bolestima koje su posledica nezdravih navika. Svaki građanin koji prerano izgubi radnu sposobnost gubi i do 15 godina produktivnog rada, što znači i više od 100.000 evra propuštenog doprinosa privredi.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svaki evro uložen u prevenciju i promociju zdravih navika vraća između tri i sedam evra kroz smanjenje troškova lečenja i povećanje produktivnosti.

Kenan Mandra smatra da svaka kompanija koja ulaže u zdravlje zaposlenih, ulaže u profitabilnost, a da svaka država koja subvencioniše prevenciju, zapravo širi svoj budžet.

S druge strane Ioanna Batsialou dodaje da su prevencija, edukacija i zdrava ishrana nacionalni interes.

„Jer bez zdravog radnika nema ni stabilne ekonomije“, naglašava ona.

Srbija: Pionirski model iz Ioanna Regen klinike

U Srbiji je ovaj trend tek u začetku. Jedina ustanova koja trenutno nudi kompletnu korporativnu uslugu za zdravlje zaposlenih – od medicinskih pregleda, do izrade plana ishrane i edukacije – jeste Ioanna Regen Klinika iz Beograda.

„Zdravlje zaposlenih mora biti prioritet kompanija, ne trošak. U Ioanna Regen Klinici razvili smo program ‘Corporate Wellness Serbia’, gde u saradnji s firmama pravimo planove ishrane, organizujemo predavanja i nudimo redovne kontrole. Time čuvamo zdravlje ljudi, ali i stabilnost poslovanja“, rekla je Batsialou.

Kada je vreme za doručak, a kada za ,,jutrić kaficu“?