Država zbog EU usvojila nov zakon o zaštiti vazduha i odbila primedbe građana: Zagađenje i dalje veliko, a novi podaci kasne

Zagađenje vazduha poznati je problem u Srbiji, a različiti izveštaji često pokazuju da je koncentracija suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10 previsoka. Iako je ove godine usvojen novi Zakon o zaštiti vazduha, on suštinski ne rešava sistemske probleme, navodi se u izveštaju Saveta za sprečavanje korupcije. Tako u Srbiji građani i dalje obolevaju od teških bolesti, ali i umiru zbog zagađenja vazduha.

Uprkos tome, Program zaštite vazduha i Akcioni plan za njegovo sprovođenje postoje. Ovim Programom, za period od 2022. do 2030, propisano je da je opšti cilj smanjenje štetnih uticaja na zdravlje usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta do 2030. u poređenju sa 2015. godinom. U Programu se navodi da je vizija da do 2030. svi u Srbiji udišu čist ambijentalni vazduh.

Međutim, do objavljivanja izveštaja Saveta, Agencija za zaštitu životne sredine nije izradila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha, iako je rok za to do 31. maja tekuće, za prošlu godinu, zbog čega je Savet morao da koristi podatke iz izveštaja za 2023. godinu, koji je objavljen u septembru 2024.

Ko su najveći zagađivači?

U tom izveštaju navodi se da su najveći zagađivači vazduha, što se tiče sitnih čestica PM10 i PM2.5, bili male toplane i individualna ložišta.

Kako se navodi u izveštaju, postojala su prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica, olova u suspendovanim česticama i azot-dioksida, što je uticalo na stanje kvaliteta vazduha.

Najveći zagađivači vazduha, kada govorimo o industriji su termoelektrane, objekti crne i obojene metalurgije, hemijska, grafička i prehrambena industrija, industrija gvožđa i gume, građevinskog materijala, plastike, celuloze i papira, drvna industrija. Veliki zagađivači su i drumski, železnički, gradski, rečni i vazdušni saobraćaj, a na kraju i domaćinstva u gradovima i selima, odnosno individualna ložišta. Kada su konkretni zagađivači u pitanju, tu su termoelektrane Obrenovac, Lazarevac, Kostolac, rudarski basen Bor, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, zatim proizvodnja cementa u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu, metalurški kombinati u Pančevu i Smederevu, hemijska industrija u Subotici, Bariču, Kruševcu…

Na osnovu popisa stanovništva iz 2022. godine, u lokalnim zajednicama sa industrijskim postrojenjima živi gotovo 700.000 ljudi. Isto tako, navodi Savet, godinama unazad konstatuje se da je kvalitet vazduha u ovim sredinama ispod dozvoljenih standarda, ali su efekti sprovođenja nacionalnih i lokalnih programa za smanjenje zagađenja gotovo nevidljivi. U pojedinim opštinama lokalni planovi kvaliteta vazduha i kratkoročni akcioni planovi čak i ne postoje, iako je njihovo donošenje obavezno u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha.

Požari, deponije, akcidenti…

Problematične su i deponije, na kojima je ove godine zabeleženo više stotina požara. Tome su doprinele, navodi Savet, visoke temperature i dug period bez kiše, ali i sistem upravljanja otpadom koji je na veoma niskom nivou. Istraživanja pokazuju da su požari na deponijama među najznačajnijim uzrocima zagađenja vazduha i dovode do ozbiljnih posledica po zdravlje ljudi. Sagorevanjem otpada oslobađaju se toksične supstance koje ugrožavaju biodiverzitet, vodotokove, vazduh, zemljište…

“Ključni problem u vezi sa deponijama je što se količine otpada stalno uvećavaju i deponije se šire, a ne zna se njihov sadržaj jer se ne vrši selekcija otpada i zato nije poznato koji se gasovi oslobađaju prilikom sagorevanja. Posebnu opasnost predstavlja činjenica što se nalaze u blizini gradova, naseljenih područja, reka”, navodi Savet.

Poseban problem su divlje deponije, kojih je, vidi se u Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji za 2023. godinu, na dan 10. maja 2024, bilo prijavljeno ukupno 2.526. Na njima se često odlaže opasan otpad.

Još jedan problem kada je reč o zagađenju jesu akcidenti na prugama i putevima, kada dolazi do iskliznuća cisterni koje prevoze opasne i toksične materije. Posebnu opasnost predstavlja činjenica da pruge i putevi prolaze kroz naseljena mesta, što može biti dugoročni rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Novi zakon o zaštiti vazduha

U međuvremenu, Srbija je dobila Zakon o zaštiti vazduha, koji je najavljen kao krovni dokument na osnovu kojeg će se u ovoj oblasti uvoditi značajne novine sa ciljem efikasnije zaštite vazduha. Zakon je u Skupštini usvojen 16. juna ove godine.

“Na osnovu navedenog, stiče se utisak da je suština donošenja zakona, što se inače u obrazloženju često potencira, da domaće zakonodavstvo treba prilagoditi tekovinama EU i da treba ispuniti sve preuzete međunarodne obaveze u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha. Međutim, ono što je nedostajalo u Nacrtu je pojašnjenje predloženih izmena pojedinih odredbi zakona sa jasnim razlozima, a ukoliko i postoji, veoma je površno i uopšteno”, navodi Savet u izveštaju, a dodaje se i da je nelogično to što se ovaj Zakon oslanja i što je u izvesnoj meri usklađen sa Direktivom o kvalitetu vazduha donetoj još 2008, iako je EU prošle godine donela novu direktivu.

Zbog toga Savet zaključuje da se prilikom donošenja Nacrta zakona nije vodilo računa o novim istraživanjima o analizi postojećeg stanja, kao ni o analizi podataka o kvalitetu vazduha, što se odražava i na primenu mera u oblasti zaštite. Kako je u međuvremenu, usled razvoja tehnologije, broj zagađujućih materija uvećan, zaključuje se da se ni o tome nije vodilo računa prilikom donošenja Nacrta zakona.

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao predlagač Zakona, navelo je da je nova Direktiva EU doneta na samom kraju procesa pripreme nacrta i “ex ante” analize, te bi usklađivanje sa njom “značajno produžilo proces donošenja novog Zakona o zaštiti vazduha, a time i odložilo primenu unapređenih mera koje će ovaj zakon predvideti”. Takođe, Ministarstvo je navelo da je novom direktivom za zemlje članice EU propisan period od dve godine za usklađivanje sa novim odredbama. Savet takođe navodi da Ministarstvo nije prihvatilo veliki broj primedbi građana, udruženja i stručne javnosti, upućenih na Nacrt zakona, pod izgovorom da su odredbe zakona na koje se ukazuje usklađene sa evropskom Direktivom iz 2008. godine.

“Stoga se stiče utisak da je to prioritet, a ne donošenje zakona kojim bi se poboljšao kvalitet vazduha i sprečilo štetno dejstvo na ljudsko zdravlje i životnu sredinu”, zaključuje Savet.

Kako se dalje u izveštaju navodi, novi Zakon o zaštiti vazduha ne rešava sistemske probleme koji su do sada bili prisutni kada je zaštita vazduha u pitanju, a kako nije usklađena sa najnovijom evropskom direktivom, ne prepoznaje zagađeni vazduh kao hitno pitanje javnog zdravlja i bezbednosti građana.

Izbačena kategorija „prekomerno zagađenog vazduha“

Savet je izvršio i uporednu analizu pojedinih odredbi starog i novog Zakona i došao je do zaključka da pojedine odredbe novog Zakona neće umnogome poboljšati stanje u oblasti zaštite vazduha. Primera radi, novi Zakon je ukinuo je raniju podelu na tri kategorije kvaliteta vazduha i uveo samo dve, čime je izbačena kategorija „prekomerno zagađen vazduh“. U obrazloženju nije dato jasno objašnjenje zašto je to urađeno, već je navedeno samo da su „tri zone svedene na dve“ i da se ukidaju tolerantne vrednosti. Istovremeno, potpuno su ignorisane kategorije kvaliteta koje se koriste u svetski priznatim indeksima kvaliteta vazduha kao što su umereno zagađen, nezdrav za osetljive grupe, nezdrav, veoma nezdrav, opasan… Time je, prema oceni Saveta, smanjena preciznost procene kvaliteta vazduha, jer novi sistem ne omogućava razlikovanje između različitih nivoa zagađenja.

Takođe, zakon predviđa da se kategorije kvaliteta vazduha utvrđuju samo jednom godišnje, što Savet smatra predugim rokom za pravovremenu reakciju.

Savet smatra i da je sporno to što se u Zakonu navodi da se “može odrediti” zaštita osetljivih grupa, posebno dece, ali zakon ne propisuje to kao obavezu, već kao mogućnost.

Takođe, u odnosu na stari, novi Zakon o zaštiti vazduha nije doneo ništa novo kada su u pitanju kaznene odredbe, koje su, prema mišljenju Saveta, preniske.

Končano, Savet je zaključio da borba za čistiji vazduh i uopšte bezbedniju i čistiju životnu sredinu u Srbiji nije dala zavidne rezultate u poslednjih dvadesetak godina.

Posledice zagađenja

Suspendovane PM čestice jedan su od ključnih pokazatelja zagađenja, a što je manji promer čestica – opasnije su, jer se ne zadržavaju u gornjim disajnim putevima, već prodiru dublje u kardiopulmonalni sistem.

Istraživanje koje je sprovela Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma 2013. godine, pokazalo je da zagađenje spoljašnjeg vazduha izaziva kancerogena oboljenja kod ljudi, a suspendovane čestice koje se nalaze među zagađujućim materijama u vazduhu najčešće se dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma, naročito plućnog. Pored toga, loš kvalitet vazduha dovodi do problema sa disanjem, hroničnih oboljenja, povećanja stope hospitalizovanih pacijenata i prevremenog mortaliteta.

Pored suspendovanih čestica, čak i kratkotrajno izlaganje koncentracijama sumpor-dioksida može oštetiti respiratorni sistem ljudi i dovesti do otežanog disanja.

Zagađenje vazduha utiče na porast broja prevremenih smrti. Prema podacima iz izveštaja Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2021. godine, u Srbiji je kao posledica zagađenja bilo 14.800 prevremenih smrtnih slučajeva. Na osnovu izveštaja Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2024, u Srbiji je srednja godišnja vrednost za PM2.5 bila veoma visoka – 19,1, te je broj povezanih smrtnih slučajeva iznosio 10.800.

Takođe, Savet navodi da je sve više dokaza da zagađenje vazduha utiče na razvoj mozga kod dece, doprinosi kognitivnom oštećenju i može igrati ulogu u razvoju nekih vrsta poremećaja.

O tome koliko je štetno zagađenje vazduha svedoče i domaće publikacije. Tako je, podseća se u izveštaju, Insitut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” 2020. godine objavio studiju u kojoj se navodi da kod muškaraca i žena u Boru postoji znatno veći rizik od oboljevanja i smrti od svih malignih tumora, osim raka kože. Primećen je i veći rizik od smrtnosti zbog bolesti cirkularnog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, kao i veći rizik i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije. U toj studiji se ističe da je razlog tih većih rizika od oboljevanja i smrtnosti upravo zagađenje vazduha.

Zagađenje, vazduh i PM10: Višestruko prekoračen zakonski limit u Srbiji