Kineska trgovina završava 2025. godinu sa rekordnim suficitom od 1,2 biliona dolara uprkos Trampu

Kina je prijavila rekordni trgovinski suficit od skoro 1,2 biliona dolara u 2025. godini, predvođen procvatom izvoza na tržišta van SAD, prenosi Rojters. Kineski proizvođači nastojali da pokriju u većem obimu globalno tržište kako bi odbili stalni pritisak Trampove administracije.

Pritisak političara da kineske firme diverzifikuju izvan vodećeg svetskog potrošačkog tržišta preusmeravanjem fokusa na Jugoistočnu Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku isplatio se. Ovo je ublažilo udar na ekonomiju od američkih carina i intenzivna trgovinska, tehnološka i geopolitička trenja otkako se predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću prošle godine.

„Kineska ekonomija ostaje izuzetno konkurentna“, rekao je Fred Nojman, glavni ekonomista za Aziju u HSBC-u. „Iako ovo odražava porast produktivnosti i rastuću tehnološku sofisticiranost kineskih proizvođača, to je takođe posledica slabe domaće potražnje i pratećeg viška kapaciteta.“

Uoči 2026. godine, izazovi za Peking su brojni. Jedno od ključnih pitanja sa kojima se suočavaju političari jeste koliko dugo ekonomija od 19 biliona dolara može da nastavi da se suprotstavlja padu tržišta nekretnina i slaboj domaćoj potražnji isporukom sve jeftinije robe na druga tržišta.

„Rastući kineski trgovinski suficiti mogli bi da podignu tenzije sa trgovinskim partnerima, posebno onima koji se sami oslanjaju na izvoz proizvodnje“, rekao je Nojman.

Trgovinski suficit ovog proizvodnog giganta za celu godinu iznosio je 1,189 biliona dolara – brojka u rangu sa BDP-om 20 najvećih ekonomija na svetu, poput Saudijske Arabije – pokazali su carinski podaci u sredu, nakon što je brojka prvi put u novembru probila gornju granicu od biliona dolara.

„Sa diverzifikovanijim trgovinskim partnerima, sposobnost (Kine) da izdrži rizike je značajno poboljšana“, rekao je Vang Đun, zamenik ministra u kineskoj carinskoj upravi, na konferenciji za novinare nakon objavljivanja podataka.

Izvozne pošiljke iz druge najveće svetske ekonomije porasle su za 6,6 odsto u vrednosti u odnosu na prethodnu godinu u decembru, u poređenju sa povećanjem od 5,9 odsto u novembru. Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekivali su povećanje od 3,0 odsto.

Uvoz je porastao za 5,7 odsto, nakon skoka od 1,9 odsto prethodnog meseca, i takođe je premašio prognozu rasta za 0,9 odsto.

„Snažan rast izvoza pomaže u ublažavanju slabe domaće potražnje“, rekao je Živej Žang, glavni ekonomista u Pinpoint Asset Management-u.
„U kombinaciji sa procvatom berze i stabilnim odnosima između SAD i Kine, vlada će verovatno zadržati makropolitički stav nepromenjen barem u prvom kvartalu.“

Mesečni trgovinski suficit azijske ekonomije premašio je 100 milijardi dolara sedam puta prošle godine, delimično podržan oslabljenim juanom, u odnosu na samo jedan porast u 2024. godini, što naglašava da Trampove akcije jedva da su uticale na širu trgovinu Kine sa širom sveta, čak i ako je ograničio isporuke ka SAD.

Izvoz u SAD je opao za 20 odsto u dolarima u 2025. godini, dok je uvoz iz vodeće svetske ekonomije opao za 14,6 odsto. Kineske fabrike su uspele da se probije na druga tržišta, pri čemu je izvoz u Afriku skočio za 25,8 odsto, a u blok zemalja jugoistočne Azije porastao za 13,4 odsto. Isporuke ka EU porasle su za 8,4 odsto.

Kineski izvoz retkih zemnih elemenata u 2025. godini skočio je na najviši nivo od najmanje 2014. godine, čak i kada je Peking počeo da ograničava isporuke nekoliko srednjih do teških elemenata od aprila.

Ekonomisti očekuju da će Kina ove godine nastaviti da osvaja globalni tržišni udeo, čemu će pomoći kineske firme koje osnivaju proizvodne centre u inostranstvu koji pružaju pristup Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji sa nižim tarifama, kao i jaka potražnja za čipovima nižeg kvaliteta i drugom elektronikom.

Peking je, međutim, pokazao znake da priznaje da mora da ublaži svoju industrijsku izdašnost ako želi da održi uspeh i da se pozabavi problemom imidža koji izaziva preveliki izvoz.

Prošle nedelje je ukinuo povraćaj poreza na izvoz, sličan subvencijama, za svoju solarnu industriju, što je dugogodišnja tačka trenja sa državama EU.
Trampov izazov Kini takođe ne nestaje brzo, primećuju analitičari, čak i kada bi Vrhovni sud SAD mogao da presudi protiv predsednikovog povećanja carina kasnije u sredu.

U utorak je Tramp rekao da misli da Kina može da otvori svoja tržišta za američku robu, nakon što je dan ranije zapretio da će uvesti carinu od 25 odsto zemljama koje trguju sa Iranom, rizikujući ponovno otvaranje starih rana sa Pekingom, najvećim trgovinskim partnerom Teherana.

„Trampova pretnja da će uvesti carinu od 25 odsto zemljama koje posluju sa Iranom naglašava potencijal za obnovljene trgovinske tenzije između SAD i Kine“, rekao je Zičun Huang, kineski ekonomista u Capital Economics-u.

Kina reagovala na nove carine: Peking će se boriti do kraja, ali ostaje otvoren za dijalog sa SAD