Nema grejanja jer je previše zima, „brzi voz“ putuje četiri sata, struja nestaje: Hladnoća donela pad komunalnih sistema širom Srbije

Nova godina u Srbiji, za mnoge građane, počela je neslavno. Sneg je izazvao vanredne situacije, mnoga domaćinstva su ostala bez struje, a i danas su građani u pojedinim mestima bez grejanja. Sagovornici Nove ekonomije po tom pitanju su podeljeni – dok jedni misle da se havarije dešavaju u lošim vremenskim uslovima, drugi smatraju da niko ne bi bio bez grejanja da je tokom leta, kada je trebalo, urađen remont.

U danima kada je temperatura “padala” i u minus, pojedini meštani Obrenovca nisu imali grejanje. Lokalni mediji objavili su da je isporuka toplotne energije u Obrenovcu smanjena, odnosno obustavljena, zbog “tehničkih problema” u TENT-u. Obrenovački “Toplovod” obavestio je potrošače da je razlog otežane isporuke toplotne energije “tehničke prirode, koji se nije mogao predvideti, niti sprečiti, a nastao je kao posledica vremenskih uslova više sile”.

Međutim, iz “Toplovoda” su tvrdili da nije bilo prekida u snabdevanju, već je ono bilo umanjeno, u zavisnosti od tehničkih kapaciteta.

Problem sa grejanjem imali su i građani koji žive u soliterima u centru Bujanovca. Oni su bez grejanja već pet dana, i to zbog kvara u toplani.

Ni građani Lazarevca nemaju grejanje već treći dan, zbog havarije na magistralnom cevovodu. Iz javnog preduzeća „Toplifikacija“ Lazarevac kažu da je kvar na cevovodu saniran i da se trenutno pune rezervoari, te da će potrošači dobiti grejanje u toku predstojeće noći.

Dejan Stojanović, direktor poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ kaže za Novu ekonomiju da je sistem bio spreman za zimu, ali da su vremenski uslovi uticali na pojedinačne probleme.

“Kada kod su ledeni dani, veoma niske temperature, pa se onda malo podigne, dešavaju se takve havarijske situacije. Međutim, mi dobijamo redovne izveštaje i situacija nigde nije ekstremna. Ne postoji grad koji je u celosti bez grejanja, već su u pitanju pojedina naselja”, kaže Stojanović.

On dodaje da je situacija “mogla da bude i gora”.

“Bilo je loših najava, nismo imali potpisan ni sporazum o snabdevanju gasom”, kaže Stojanović.

“Ako nešto ne valja – nije do snega”

Ipak, vremenski uslovi nisu i ne mogu da budu razlog za loše snabdevanje, objašnjava za Novu ekonomiju Vojislav Vuletić, predsednik skupštine Udruženja za gas Srbije.

“Sistem daljinskog grejanja funkcioniše tako što se od 15. oktobra do 15. aprila greju stanovi, a u međuvremenu, od 15. aprila do 15. oktobra, mreža se nadgleda, rešavaju se problemi, priprema se za grejnu sezonu”, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dakle, ni sneg, ni led, niti bilo koja druga vremenska prilika ne bi trebalo da utiče na snabdevanje potrošača.

“Ako nešto ne valja, nije do snega, nego tokom leta nije urađen remont, ili bar nije urađen onako kako bi trebalo”, kaže Vuletić.

Vreme usporilo brzi voz

A nedostatak grejanja za pojedine građane nije jedini problem koji je izazvalo loše vreme.

U utorak je, naime, iz Infrastrukture železnica Srbije saopšteno da su zbog velikih vremenskih neprilika (vetar, led i niske temperature) smanjene brzine vozova između Beograda i Subotice i da se očekuje da će one uskoro biti vraćene na projektovanu brzinu. A smanjena brzina značila je da su putnici od Beograda do Subotice, umesto 80 minuta, putovali četiri sata. I pre samog polaska bilo je problema, jer je polazak voza Soko u sedam časova ujutru otkazan, a naredni polazak, u osam sati, kasnio je oko pola sata.

I na drugim relacijama nije bilo bolje – pojedini vozovi u Beogradu, ali na međugradskim linijama od početka godine bili su otkazani zbog lošeg vremena.

Veče ranije, u ponedeljak 19. januara, oko 23 časa, izbio je požar na delu elektro mreže koja se nalazi iznad vozova koji su bili postavljeni na peronima Železničke stanice Beograd Centar, poznatoj kao Prokop. Požar je ugašen nakon dvadesetak minuta, a voz koji je trebalo da krene za Petrovaradin kasnio je oko deset minuta.

Brojna domaćinstva bila bez struje

Iako je sada snabdevanje strujom stabilno – do pre samo nekoliko dana, i to je bio jedan od problema za brojne građane. Naime, tek 19. januara ukinuta je vanredna situacija u svih 11 opština, koja je uvedena zbog kvarovima na elektro-energetskoj mreži, zbog snega i ledene kiše. Vanredna situacija, inače, bila je uvedena u Majdanpeku, Malom Zvorniku, Lučanima, Ivanjici, Loznici, Valjevu, Krupnju, Vladimircima, Osečini, Prijepolju i Sjenici.

Poteškoće koje su zadesile Srbiju već na samom početku godine, međutim, ne mogu se pripisati samo vremenskim uslovima. Tako je, recimo, porodilište u Opštoj bolnici u Ćupriji zatvoreno 14. januara zbog nedostatka stručnog kadra, a u srednjoj školi „Uroš Predić“ u Zrenjaninu pao je plafon.

Problemi nisu zaobišli ni glavni grad. Prema pisanju medija, Politehnička škola u Zemunu prešla je na onlajn nastavu zbog prokišnjavanja zgrade. Takođe, dobar deo januara Beograd je bio zavejan, putevi nisu bili očišćeni, a ni gradski prevoz na određenim linijama nije funkcionisao regularno.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), između ostalog, problem vidi u gradskom budžetu, odnosno lošoj raspodeli budžetskih sredstava. Prema njegovim rečima, od 190 milijardi dinara, koliko ove godine iznosi budžet glavnog grada, 16 odsto ide na investicije. Kako kaže, to je premalo i predstavlja strukturni problem.

“To se ne odražava samo na manjak kapitalnih projekata, već i na elementarne investicije u vodovodnu, kanalizacionu, kao i u mrežu daljinskog grejanja. U Beogradu mnoga nasalja nemaju kanalizaciju, poput Borče, Ovče, Krnjače, Koteža, Ledina, Jakova. Mnoga nemaju centralno grejanje, kao što su Zemun – Novi grad, Kaluđerica i druga, a dobar deo Grocke i Mladenovca nema priključak na magistralni vodovod”, objašnjava Jovanović za Novu ekonomiju.

“Sve ovo govori u prilog tome da je Beograd zapušten i da se nedovoljno investira ne samo u novu, već i u održavanje postojeće infrastrukture. Za ovo postoje dva ključna razloga. Prvi je loša organizacija, nepotizam i javašluk u komunalnom sektoru, a drugi je korupcije, koja ‘jede’ značajan deo sredstava. Zato je ključno u Beogradu uvesti nove mehanizme borbe protov korupcije, kao i plan reforme komunalnog sektora”, zaključuje Jovanović.

Zašto je 14.000 kuća bez struje: Ništa nismo naučili iz kolapsa 2021. tvrdi Ilija Batas Bjelić