Zašto je 14.000 kuća bez struje: Ništa nismo naučili iz kolapsa 2021. tvrdi Ilija Batas Bjelić

Prošlo je više od nedelju dana kako približno 14.000 potrošača u pojedinim mestima u Srbiji nemaju struju. Božić su proveli u mraku bez električne energije, a neki i bez vode. Telefoni ne rade, zamrzivači su se davno odmrzli, a životinje u štalama čekaju otopljen sneg da bi bile napojene. Uprkos tome, ministarka privrede Adrijana Mesarović tvrdila je juče da će struja u sela stići do kraja jučerašnjeg dana ili „eventualno“ danas.

Razlog nestanka struje Elektrodistribucija (EDS) vidi u polomljenim granama drveća koje se usled snega urušilo na dalekovode, a iz Ministarstva krive i građane koji na privatnom posedu nisu tokom godina dozvoljavali EDS-u da seče drveće.

Da li je razlog kolapsa drveće ili pak nemarnost preduzeća i vlasti da energetski sistem dovedu u red?

Iz EDS-a su pre nekoliko dana naveli da su ekipe i radnici već danima na terenu, da se radi u tri smene kako bi se osposobili dalekovodi i struja vratila u domove. Istog dana u saopštenju su naveli i da će struja stići u Majdanpek i okolinu zahvaljujući kompaniji Ziđin i dalekovodu na koji će to mesto biti priključeno.

„Stabilno napajanja grada Majdanpeka i okoline očekuje se tokom dana jer je u dogovoru sa Ziđinom i predstavnicima lokalnih vlasti omogućeno povezivanje trafostanice 110/35 kV Majdanpek 1 sa Ziđinovom trafostanicom 35/10 kV Majdanpek 1. Ekipe EDS su na terenu i rade na povezivanju. Ziđin i opštinske vlasti morale su prvo da raskrče trasu starog dalekovoda koja se ne koristi više od četiri godine. Deonica je duga više od 200 metara pod usponom od 30-40 stepeni i provodi za povezivanje se razvlače ručno“, navela je Elektrodistribucija 9. januara.

Naučni saradnik na Institutu tehničkih nauka SANU i jedan od članova UO Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić kaže za Novu ekonomiju da se iz medija i izjava zvaničnika vidi da je „drveće zaratilo sa nama i ugrozilo energetsku bezbednost građana“ tako što se obrušilo na dalekovode.

Kako je rekao, sistem treba da pokaže snagu u rešavanju ovih problema, osnovnih problema građana – energije, vode, grejanja.

„To je više sad postao naš problem, jer ga oni ne rešavaju. To je sad problem naših građana, jer oni koji to treba da reše, ne rade to“, kaže Batas Bjelić.

Kako kaže, postoji problem strateškog sagledavanja i organizacije poslova, pa tako, kada se dogodi ovakva neplanirana situacija, postoji i problem da se isplaniraju neophodne intervencije nad sistemom i obezbeđivanje da neko sprovede te aktivnosti.

Kako dodaje, od 2021. godine kada je bio kolaps u energetskom sistemu, nismo ništa naučili.

„Sve se svodi na to da se nadamo da će sve bili u redu da sistemski ne preduzimamo neophodne aktivnosti. Mi nemamo informacije o tome, imamo više želju da se stvori neka pozitivna slika o delovanju nekog ministarstva“, rekao je on.

Kako je istakao, Srbija ima zakone koji su u vezi sa vanrednim situacijama koji se odnose na prekogranične događaje, „da štitimo sebe od drugih“ (na primer situacija sa kolapsom elektroenergetskog sistema u Crnoj Gori 2024. godine kada se događaj odrazio i na region).

„Takve propise smo doneli, ali nismo doneli pravilnike kako da postupamo u rešavanju lokalnih vanrednih okolnosti i problema naših građana. Nego su to ad hoc rešenja – zove se predsednik, zovu nekoga da to reši“, kazao je.

Rešenja za ovakve situacije su dodavanje agregata, povezivanje struje sa više strana i ubacivanje novih izvora energije, smatra Batas Bjelić.

Usled snežnih padavina, najveći problemi nastali su na niskonaponskoj mreži, za koju je nadležna Elektrodistribucija Srbije, koja se izdvojila kao zasebno preduzeće iz EPS-a u januaru 2021, smatra analitičar Bogdan Petrović u autorskom tekstu za Novu ekonomiju.

Kako je Petrović pisao, za razliku od EPS-a, koji posluje profitabilno, EDS u poslednje dve godine posluje sa gubitkom. Zbog toga je, između ostalog, morao da bude promenjen i deo tarifnog sistema kako bi EDS dobijao više novca u raspodeli „kolača“, odnosno iz računa koji potrošači plaćaju za struju.

EDS je zadužen za distribuciju struje na „niskom naponu“, za održavanje i čitanje brojila i niskonaponsku mrežu kao i za priključenje potrošača.

Poseban problem, ističe Petrović je i to što EDS nije dobro organizovao službe za javne nabavke, pa su već nekoliko puta usled žalbi oboreni tenderi za očitavanje brojila. Za taj posao (koji su odavno radile firme izvan sistema EPS-a), sukobila su se dva ponuđača, inače oba na određeni način povezana sa vladajućom strankom. Posledica je da duže vreme EDS nema zaključen ugovor o očitavanju brojila.

Da je Elektrodistribucija imala i ima probleme, ukazala je i Državna revizorska institucija u svom izveštaju o reviziji ovog preduzeća.

Tako je DRI napomenula da Elektrodistribucija nije obezbedila dovoljno efikasno upravljanje projektima zbog kašnjenja u donošenju planova, nedostatka internih procedura i nedovoljne pripreme i realizacija svojih investicija.

To je sve rezultiralo povećanim troškovima preduzeća.

“Iako je Elektrodistribucija Srbije pokrenula brojne projekte modernizacije i smanjenja gubitaka, stepen realizacije kretao se od 50 do 75 odsto, a kašnjenja u realizaciji dela investicija usled nedovoljne pripremljenosti i neusklađenosti planiranih aktivnosti sa stvarnim kapacitetima, rezultirala su povećanjem troškova od najmanje 74 miliona dinara po osnovu nepovučenih sredstava kredita”, navodi se u izveštaju Revizora.

Kada je u pitanju smanjenje gubitaka na mreži, u izveštaju se navodi i da bi tome mogli da doprinesu projekti iz oblasti distributivnog sistema električne energije koji bi trebalo da se realizuju u skladu sa usvojenim planovima i dinamikom.

Međutim, iako su planirana ulaganja u distributivni sistem značajno uvećana u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu (sa 16,3 na 33,2 milijard), dok je stepen realizacije projekata opao sa 76 odsto na 53,3 odsto. U 2024. godini je stepen realizacije iznosio više, 73 odsto.

“Projekat ‘EDS Metering’, kao kapitalni i jedan od ključnih za unapređenje sistema, realizovan je u iznosu od svega 12 odsto, a nije ni obuhvaćen planovima razvoja i investicija zbog toga što nije donet Plan implementacije naprednih mernih sistema. U 2022. godini je završeno 13 odsto projekata, a gotovo polovina je kasnila”, navodi DRI.

Iako je u 2023. godini povećan broj projekata koji se realizuju „prema planu“, često su kod tih projekata vršene izmene rokova, “što umanjuje pouzdanost izveštavanja”.

Ono što se napominje jeste i da realizacija Plana preuzimanja mernih uređaja znatno kasni, jer je u periodu 2021–2024. godine preuzeto svega oko 14 odsto ukupno planiranih mernih mesta.

Istovremeno su gubici u sistemu smanjeni u revidiranom periodu, ali su bili veći od planiranih, a broj izvršenih kontrola mernih mesta je smanjen. U posmatranom periodu došlo je i do finansijskih troškova po osnovu provizije na nepovučena sredstva kredita.

“Nedovoljna pripremljenost i neusaglašenost planiranih aktivnosti sa stvarnim kapacitetima, nedostatak metodologije za prioritizaciju projekata, ponavljanje tendera, kao i ograničeni mehanizmi praćenja i izveštavanja o projektima su faktori koji su uticali na kašnjenja u realizaciji projekata”, navodi se u izveštaju.

U vezi sa projektima za razvoj distributivnog sistema do 2025. godine plaćeno je oko 74 miliona dinara na ime provizije, a moguće je da taj iznos dodatno raste ako se kašnjenja nastave, napominje se u izveštaju Državne revizorske institucije o EDS-u.

Odlaganjem realizacije projekata raste trošak opreme, radova i usluga zbog inflacije, što posebno pogađa dugoročne infrastrukturne projekte.

“Na osnovu navedenog, data je preporuka Elektrodistribuciji Srbije d.o.o. Beograd da uskladi planiranje investicija, uključujući obim, dinamiku i finansijske okvire, sa stvarnim kapacitetima za realizaciju projekata i donese metodologiju za prioritizaciju projekata, u cilju efikasnije realizacije projekata razvoja distributivnog sistema i smanjenja troškova po osnovu nepovučenih sredstava kredita”, navela je DRI.

Dok građani Mačvanskog, Kolubarskog, Borskog i Zlatiborskog okruga čekaju struju na obećanje ministarke koja nije ni zadužena za ovaj resor, drugi ministri obećavaju nakandu štete u hrani ali i pomoć u vidu hrane iz robnih rezervi.

Ministarka Mesarović: Trenutno bez struje 13.603 domaćinstva, očekujemo da svi budu snabdeveni do kraja sutrašnjeg dana