Novi Fond za restrukturiranje banaka potencijalno još jedan kanal za finansiranje državnog duga

Narodna banka Srbije donela je odluku o formiranju Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS, ali neće odgovarati za njegove obaveze, niti će taj fond biti pravno lice. Osim neobičnog pravnog statusa, ni mnogo toga drugog u vezi ove odluke nije jasno. Na primer,  čudno je osnivanje Fonda za spasavanje sektora koji nadležne institucije nikada nisu kontrolisale, a koji posluje u Srbiji više od 20 godina. Naime,  Komisija za zaštitu konkurencije nije nikada radila presek stanja u ovoj industriji. Ali postoji i treće tumačenje ovakvog poteza, koje nas podseća na neka ružnija vremena i spasavanje Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd i Univerzal banke. U državnom vlasništvu danas su ostale samo dve bankarske institucije, Poštanska štedionica i Srpska banka, a među njima, jedna se posebno ističe kada je u pitanju „lagano“ trošenje novca.

U centralnoj banci za Novu ekonomiju kažu da je Fond osnovan više zbog inostranih banaka koje ovde posluju, poučeni negativnim iskustvom sa Sberbankom pre nekoliko godina. Kako kažu iz NBS, činjenica da je bankarski sistem Srbije stabilan, visoko likvidan, visoko kapitalizovan i otporan na brojne šokove, mereno svim referentnim kriterijumima, govori da je verovatnoća nastanka negativnih događaja minimalna, i uglavnom vezana za kretanja na tržištima matičnih kuća stranih banaka koje rade u Srbiji.

„Podsećanja radi, NBS je još 2015. godine uspostavila moderan, snažan i sveobuhvatan okvir za restrukturiranje banaka. Instrumente restrukturiranja koje imamo na raspolaganju nismo koristili zbog zdravog bankarskog sektora koji posluje u uslovima dobrog privrednog ambijenta, odlične regulative i sistema nadzora. Jedini slučaj primene instrumenata restrukturiranja u Republici Srbiji bio je 2022. godine, i to u slučaju Sberbank Srbija, kada je NBS reagovala odlučnom i efikasnom reakcijom, primenom instrumenta restrukturiranja – prodaja akcija te banke“, kažu iz NBS.

„NBS sada izlazi sa dokumentom, pozivajući se na regulativu Evropske unije. EU je dugo gradila ovaj mehanizam, od 2016. godine do 2023. Ključni cilj je bio da nakon užasnih efekata globalne finansijske krize, kada su gubici privatnih banka pokrivani iz javnih sredstava i poreski obveznici su platili najveći deo, da se to više ne dešava, već da troškove snose akcionari, pa onda kreditori. Tamo, tek na kraju ukoliko Jedinstveni sanacijiski odbor (Single Resolution Board), donese odluku da banka treba da bude restrukturirana ili da ide u stečaj, onda se ide dalje. Dakle ciljna funkcija ovog mehanizma je da sanacija gubitaka čisto privatnih banaka ne ide kroz novac poreskih obveznika“, navodi profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Profesor Đukić podseća i da u Srbiji već postoji Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka (ustanovljena na podlozi saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom) koja je bila zadužena da brine o tome. Prvo da brine o garantnoj šemi za depozite koje pokriva država, a onda i o stečaju i likvidaciji banaka koje bi zapale u velike probleme. Ta agencija se bavila najviše stečajem i likvidacijom četiri najveće domaće banke, a u njoj su sedeli i predstavnici Ministarstva finansija i NBS. Đukić kaže da od AOD-a nikad nije mogao da dobije podatke o situaciju u ove četiri banke, iako im je slao ponovljene zahteve za informacijama.

„Što se tiče osiguranja depozita koje sam ja stalno kritikovao, imajući u vidu način poslovanja ovde, pripremio sam čitavu studiju prema kojoj bi banke koje imaju manju kapitalizovanost plaćale ekstremno visoku rizičnu premiju, a banke koje imaju ekstremno visoku kapitalizovanost u smislu veću od proseka bankarske industrije, maltene ne bi plaćale nikakvu ili samo neku simboličnu premiju. To je upereno na odgovornost akcionara i onih koji upravljaju bankama, a ne da loše poslovanje banaka plaćaju poreski obveznici“, objašnjava Đukić.

Zato Đukić ne razume zašto se to nije institucionalno rešavalo, a sada imamo ovo rešenje u obliku fonda.

„Bankarski sistem Srbije je u rukama stranaca, a njihove centrale već primenjuju upravljanje rizicima, konsolidovanim bilansima i osiguranje depozita. Šta tu ima da traži centralna banka Srbije? Tu su eventualno samo nastanak slučajeva Poštanska štedionica, koja je praktično državna banka i eventualno AIK banka koja je u rukama jednog vlasnika“, kaže Đukić, dodajući da ostaje netransparentno šta će se dešavati sa novcem koji se bude slivao u fond.

Zarade banaka u Srbiji su rekordne proteklih godina, a banke su i jedni od najvećih kupaca srpskog duga, odnosno obveznica, onih istih u koje treba da ulaže i fond, barem delom. Banke zarađuju dobro i na reverznim repo operacijama kod NBS, ali i na kreditima državi. Sada su u poziciji da odvoje jedan odsto osiguranih iznosa depozita koje će morati da polažu u Fond za restrukturiranje, što Đukić navodi da je „prepisano“ od evropskih pravila. Ali pored ovog procenta od banaka, sredstva Fonda čine i sredstva koja banke uplaćuju u Fond po osnovu vanrednih doprinosa u skladu s propisom Narodne banke Srbije; sredstva koja se pribavljaju iz kredita i drugih oblika finansiranja; sredstva uplaćena u Fond po osnovu otplate kredita, aktiviranih garancija i drugih doprinosa datih u postupku restrukturiranja banaka, kao i prihodi po osnovu tih sredstava; imovina pribavljena u postupku restrukturiranja; prihodi od ulaganja sredstava Fonda, stoji u dokumentu NBS. Novčana sredstva Fonda vode se na posebnim dinarskim i deviznim računima kod Narodne banke Srbije.

Ono čega se i drugi ekonomisti pribojavaju, s obzirom na način poslovanja u Srbiji je da će se i ovim fondom omogućiti zloupotrebe, baš kao što je to bio slučaj sa Agencijom za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, koja, kako je otkriveno u vreme propadanja banaka, nije imala dovoljno novca da sanira ove posledice, već se teret prebacio na građane Srbije.

Ekonomista sa višedecenijskim iskustvom u bankarskoj industriji, dobro upoznat sa dešavanjima iz tog vremena, podseća za Novu ekonomiju šta se zaista desilo sa domaćim bankama i institucijama tada, kada se otkrilo da para nema kod Agencije.

„Tu je EBRD morao da interveniše da dopuni taj fond jer nije bilo para. Oni su ga naravno ispraznili i još je budžet morao da dodaje, a zašto se to desilo? Zato što su se implicitnim kontrolnim mehanizmima te banke otrgle kontroli. Zbog korupcije su radile nešto što takve institucije ne treba da rade, a to je da su davale novac prodržavnim, paradržavnim i svakakvim firmama. Od depozita su finansirani razni projekti i to na takav način da je to finansiranje kroz depozite dovelo do zamrzvanja štednje„, objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi voleo da NBS objasni kako to da jedan fond koji nije pravno lice može da funkcioniše i još da NBS ne odgovara za obaveze tog fonda.

Redakcija Nove Ekonomije je pisala o zloupotrebama koje se javljaju u poslovanju Poštanske štedionice. Dokumenti pokazuju da su banke u državnom vlasništvu Srbije trošile milijarde dinara, pa tako Poštanska štedionica drži obveznice Republike Srpske vredne desetine miliona evra, tačnije 8,8 milijardi dinara ovih hartija. Od toga, obveznice sa rokom dospeća 2026. godine i fiksnom godišnjom kuponskom stopom od pet odsto čine 3,94 odsto valutnog portfolija, ili 1,25 milijardi dinara. Obveznice koje dospevaju 2028. godine, sa kuponskom stopom od šest odsto, čine 23,29 odsto valutnog portfolija, što čini preostalih 7,6 milijardi dinara.

Kolege iz Radara pisale su u septembru prošle godine da je za nešto više od godinu dana, najveća državna banka pozajmila državi više od milijardu evra i to Vladi Srbije 826,5 miliona za Nacionalni stadion i još dva infrastrukturna projekta – Beogradu 75 miliona, a državnim preduzećima 101 milion. Otplata većine dugova počinje 2027, a poslednja rata dospeva tek za 14 godina, preneo je Radar. Studentski državni krediti se u najvećoj meri dodeljuju preko ove banke, dok mnoge druge banke nisu bile spremne da učestvuju u ovoj šemi.
S obzirom da inostrane banke koje ovde posluju, već odgovaraju svojim osnivačima u tim zemljama, nije teško shvatiti da je mnogo verovatnije da će pomoć novog fonda pre zatrebati domaćim državnim bankama.

Ovaj Fond će biti ograničen za ulaganja i to njegov dinarski deo će moći da se ulaže isključivo kod domaćih banaka u depozite i dinarske hartije od vrednosti. Devizni deo fonda će se ulagati onako kako se to čini sa deviznim rezervama NBS, što su kvalitetne hartije i manje rizične investicije u inostranstvu. Zašto je ova vrsta ograničenja uvedena, ekonomistima nije jasno jer to potencijalno umanjuje šanse za zaradu fonda.  Neki ekonomisti su stava da se ovom upotrebom fonda omogućava vraćanje novca u banke, gde je potrebna likvidnost. Sa svoje strane NBS obećava transparetnost i to u vidu izveštaja koji naročito sadrži podatke o ciljanom i dostignutom iznosu sredstava Fonda, ulaganjima slobodnih sredstava Fonda i troškovima u vezi sa Fondom, kao i finansijske izveštaje Fonda za period na koji se izveštaj odnosi, sa mišljenjem spoljnog revizora, najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

A šta se dešava trenutno na tržištu obveznica kada su hartije od vrednosti Srbije u pitanju, može da nam da deo odgovora. Naime, prinosi na ove hartije rastu, ali ne još dovoljno da izazivaju veliko nepoverenje. Rizik koji nose srpske obveznice za sada više pokazuje da investitori veruju da kratkoročnije obveznice nose manje rizika, dok one duže ročnosti investitori gledaju sa malo više nepoverenja. Ovo je obično signal da postoje problemi za dugoročna očekivanja što se tiče inflacije, ali i potencijalnu zabrinutost za fiskalnu održivost i održivost javnog duga, kao i promene u politici koje bi uticale na stabilnost.

I ono što je možda i najbitnije u celoj priči je odsustvo kontrole bankarskog sektora u Srbiji na onom nivou koji to sad vidimo u poslovanju trgovinskih lanaca. Nova ekonomija je pisala o ovoj činjenici 2024. godine.

Svaki sektor bi barem u teoriji trebalo da prođe opsežnu analizu, naročito onaj koji je i koncentracija skoro celokupne finansijske aktive u zemlji. Naime bankarski sektor Srbije je činio oko 91 odsto aktive finansijskog sektora, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za 2023. godinu.

Na pitanje instituciji nadležnoj za stanje u ovom sektoru, Agenciji za zaštitu konkurencije, dobili smo odgovor da presek u ovoj industriji nije nikada ni urađen. Transformacija bankarskog sektora u Srbiji kao i dolazak inostranih banaka počeo je pre više od 20 godina.

„Komisija nije do sada sprovodila sektorsku analizu stanja konkurencije bankarskog sektora, a kontrolnu ulogu poslovanja banaka ima NBS. Komisija je nadležna nad svim tržištima u Republici Srbiji u skladu sa čl. 21 Zakona o zaštiti konkurencije“, odgovor je bio iz Agencije tada, a nije bilo pomena da bi budućnost mogla da donese neke promene.

Kako Srbija finansira Republiku Srpsku: Milioni evra preko državne banke