Statistika ukazuje da privreda SAD ne „grmi“ onoliko koliko se Tramp hvalio

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je obećao da će 2026. biti godina velikog ekonomskog rasta, ali je počela gubitkom radnih mesta, rastom cena goriva i većom neizvesnošću za budućnost Amerike.

U govoru o stanju nacije pre manje od dve nedelje, republikanski predsednik je samouvereno rekao: „Ekonomija grmi kao nikada pre!“.

Najnovija serija podataka o zaposlenosti, cenama na pumpama i berzi sugeriše da Trampova „grmljavina“ pre zvuči kao „cviljenje“.

Postoji jaz između buma koji je Tramp predvideo i nestabilnih rezultata koje je proizveo – onih koji bi mogli da daju ton jesenjim poslaničkim izborima na polovini njegovog mandata dok pokušava da odbrani većinu svoje stranke u Predstavničkom domu i Senatu.

Sa Trampovom dramom oko carina koja je u toku, rat u Iranu je iznenada stvorio zabrinutosti o inflaciji zbog poskupljenja nafte i prirodnog gasa. Za Belu kuću, još je početak godine i dolazi snažniji rast.

„VAU! Zlatno doba Amerike je pred nama“, napisao je Tramp na društvenim mrežama 11. februara pošto je mesečni izveštaj o zapošljavanju pokazao porast od 130.000 radnih mesta u januaru.

Od tada, tržište rada je isparilo na zabrinjavajući način, navodi Asošieted pres.

Izveštaj o zapošljavanju u petak pokazao je gubitak od 92.000 radnih mesta u februaru.

Podaci za januar i decembar su revidirani naniže, a u decembru je zabeležen gubitak od 17.000 radnih mesta.

Mesečni podaci mogu biti nestabilni, ali se pojavio trend koji pokazuje trajnu slabost.

Bez zdravstvenog sektora, ekonomija bi izgubila oko 202.000 radnih mesta od kada je Tramp postao predsednik u januaru 2025. godine. Ipak, njegova administracija napominje da porast broja radnih mesta u građevinarstvu, van izgradnje kuća i stanova, ukazuje na budući rast zapošljavanja.

Tramp se često hvali da radna mesta idu ljudima rođenim u Sjedinjenim Američkim Državama, a ne imigrantima. Ali najnoviji izveštaj je opovrgao deo tog argumenta.

Stopa nezaposlenosti za ljude rođene u SAD porasla je u poslednjih 12 meseci sa 4,4 odsto na 4,7 odsto. To znači da veći deo ljudi za koje je Tramp rekao da će dobiti posao zbog njegove represije protiv imigracije, zapravo traži posao.

„Smanjenje troškova energije je među najvažnijim merama koje možemo preduzeti da bismo smanjili cene za američke potrošače“, rekao je Tramp u februarskom govoru u Teksasu, neposredno pre nego što su SAD i Izrael napali Iran.

„Jer kada smanjite troškove energije, jednostavno smanjujete troškove svega“, dodao je on.

Predsednik je više puta govorio Amerikancima da bi održavanje niskih troškova goriva bilo ključno za pobedu nad inflacijom. On je govorio o padu inflacije navodeći brojke koje su daleko ispod nacionalnog proseka kako bi uverio javnost da korišćenje autompbila postaje jeftinije.

Međutim, napadi na Iran koji su počeli 28. februara, za sada su srušili tu priču. Cene na pumpama su skočile za 19 odsto u poslednjih mesec dana na nacionalni prosek od 3,45 dolara za galon (3,8 litara).

Investiciona banka Goldman Saks (Sachs) upozorila je u analitičkoj belešci da bi, ako se više cene nafte održe, inflacija mogla da poraste sa 2,4 odsto u januaru na tri odsto do kraja godine.

„Predsednik je bio jasan u vezi sa kratkoročnim poremećajima zbog operacije Epski bes (protiv Irana) čak i dok američke i savezničke snage postižu zapanjujući napredak protiv iranskog terorističkog režima“, rekao je zamenik portparola Bele kuće Kaš Desai (Kush).

Međutim, dugoročni trend je bio jasan – ekonomska agenda predsednika Trampa nastavlja da oslobađa snažna radna mesta, investicije i ekonomski rast u privatnom sektoru koji pokreće preporod Amerike, rekao je portparol.

„Znate, postavili smo rekord svih vremena u istoriji sa Dau Džonsom (indeksom Njujorške berze) koji je dostigao 50.000“, rekao je Tramp u četvrtak u Beloj kući.

Ali, ta često ponavljana tema je postala zastarela. Indeks industrijskog proseka Dau Džonsa, jedna od Trampovih omiljenih mera uspeha, pao je za 5% u poslednjih mesec dana.

Akcije tokom njegovog predsedništva rastu baš kao što su bile i ranije kada je demokrata Džozef Bajden bio predsednik.

Nedavni pad bi mogao da se preokrene ako se rat sa Iranom završi i kompanije ostvare solidne profite tokom naredne godine i kasnije.

Međutim, nedavni pad bi trebalo da bude znak upozorenja, jer je administracija prenaglasila važnost ulaganja više ljudi na berzi putem sredstava kao što su „Trampovi računi“ za decu.

Berza je postala barometar kako se ljudi osećaju u vezi sa ekonomijom, pri čemu investitori u akcije imaju tendenciju da imaju više poverenja, a oni bez novca na tržištima su pesimističniji.

Džoana Hsu sa Univerziteta u Mičigenu primetila je da je u februaru „značajno“ povećanje raspoloženja među ljudima koji poseduju akcije „u potpunosti nadoknadio pad među potrošačima koji nemaju akcije“.

Tramp može da ukaže na pobedu u tome što je ekonomija postala produktivnija – generišući veću vrednost za svaki sat rada. To je pozitivan znak za dugoročni rast u SAD i odraz njihovog snažnog tehnološkog sektora.

Produktivnost rada u poslovnom sektoru porasla je za 2,8% u četvrtom kvartalu prošle godine, saopštilo je Ministarstvo rada u četvrtak.

Ali izazov je što se dobici možda neće proširiti u obliku većih plata, jer je udeo rada u prihodima prošle godine pao na najniži nivo zabeležen do sada, primetio je Majk Koncal, viši direktor za politiku i istraživanje u Projektu ekonomske bezbednosti, neprofitnoj organizaciji usmerenoj na liberalna ekonomska pitanja.

„Pod Bajdenovom administracijom Ameriku je mučila noćna mora stagflacije, što znači nizak rast i visoku inflaciju – recept za bedu, neuspeh i pad“, rekao je Tramp na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, u januaru.

Tabela rezultata govori sasvim drugačiju priču, onu koja čini da Bajdenov uspeh u 2024. godini izgleda bolje nego Trampov prošle godine. Američka ekonomija je rasla po stopi od 2,8% tokom Bajdenove poslednje godine mandata, u poređenju sa 2,2% pod Trampom 2025. godine.

Što se tiče inflacije, primarna mera koju koriste Federalne rezerve je indeks cena lične potrošnje. Iznosio je 2,6% i 2024. i 2025. godine.

Tramp je svoj ekonomski argument usmerio na to da će se bolje snaći od Bajdena. Ali, iako je izbegao skokove inflacije koji su proganjali Bajdenovo predsedništvo, nije ostvario snažniji rast, niti veće zapošljavanje.