Šoljica sve skuplja: Cene kafe u Srbiji porasle skoro četvrtinu za godinu dana, jedno od najvećih poskupljenja u Evropi

Kafa je, tokom proteklih godinu dana, postala osetno skuplja. Kada se posmatra samo Srbija, na kraju 2025, kafa je koštala gotovo četvrtinu više nego godinu dana ranije, ali cene ovog popularnog napitka rasle su u čitavoj Evropi.

Prosečan rast cena kafe u 2025. iznosio je 23,9 odsto, što je skoro četvrtina, pokazuju podaci Eurostata.

A kako se cena kafe kretala kroz godinu? Međugodišnja inflacija u novembru iznosila je 23,8 odsto, a u oktobru 23,9. U septembru, međugodišnja inflacija kafe iznosila je 24,6 procenata, a u avgustu 24,4. Mesec dana ranije, u julu, međugodišnja inflacija kafe bila je još viša – 27,8 odsto.

Inflacija kafe doživela je svoj vrhunac u junu, kada je dostigla čak 30 odsto u odnosu na cene iz prethodnog juna. Pre toga, u maju, iznosila je 28,6, a u aprilu 24,4 procenta. U martu i februaru, inflacije kafe iznosila je 21,8, odnosno 20,2 odsto, a najniža je bila u januaru, kada je iznosila 12,7 procenata.

Dakle, inflacija, kada posmatramo samo kafu, počela je da ubrzava početkom godine (mada je već u startu bila dvocifrena), da bi vrhunac dostigla polovinom godine, a potom počela postepeno da slabi. Doduše, porast inflacije uočen je ponovo na samom kraju godine.

Što se tiče cena, one, naravno zavise od vrste kafe i marketa. Primera radi, 250 grama instant kafe košta od 980 do 1.150 dinara, u zavisnosti od prodavnice. S druge strane, 200 grama turske kafe najčešće marke u Srbiji košta do 500 dinara, a cene su u većini prodavnica iste ili veoma slične.

Godinu dana ranije, u decembru 2024, prosečna inflacija kafe u Srbiji iznosila je 5,4 odsto, što znači da su na aktuelne cene u prodavnicama najznačajnije uticala prošlogodišnja poskupljenja.

Kafa poskupela u čitavoj Evropi

Ipak, Srbija nije jedina država u kojoj su cene kafe drastično porasle. U susednoj Severnoj Makedoniji, prosečna inflacija u decembru iznosila je 27,8 odsto.

U Hrvatskoj je situacija na kraju prošle godine bila bolja, jer je prosečna inflacija kafe iznosila 17,8 odsto. Takođe, u Crnoj Gori, inflacija kafe u decembru iznosila je 16,2 odsto.

Što se tiče Evrope, prosečna inflacije kafe iznosila je, na teritoriji Evropske unije, 17,1 odsto, pa je sa 23,9 odsto Srbija opet jedan od rekordera, na šestom mestu kada se posmatra cela Evropska unija i region.

Prosečnu inflaciju veću od proseka imale su Nemačka (31), Švedska (30,8), Finska (29), Letonija (28,5), Slovenija (24,4), Danska (23,7), Češka (22,5), Italija (20,8), Bugarska (20,3), Holandija (20,3), Austrija (19), Litvanija (17,8), Španija (17,6) i Norveška (17,4).

Najmanja prosečna inflacija kafe u decembru je zabeležena u Švajcarskoj – 4,7 odsto, a slede Malta (7,7) i Irska (8,4).

Treba, međutim, napomenuti da je metodologija obračuna za države koje nisu članice, poput Srbije, Albanije, Švajcarske, drugačija nego u zemljama EU.

Zašto je kafa poskupela?

Značajan razlog za rast cena kafe su loši vremenski uslovi. Kafa, naime, zahteva specifične uslove. Najcenjenija sorta kafe, arabika, teško podnosi temperature iznad 30 stepeni Celzijusa, pogotovo ukoliko je direktno izložena sunčevim zracima, jer su zrna tada manja i podložnija razvoju bolesti.

Analiza organizacije Climate Central izračunala je broj dana u kojima je temperatura prešla 30 stepeni u pet zemalja koje proizvode 75 odsto kafe, u periodu između 2021. i 2025. godine.

Najviše pogođena zemlja je El Salvador, koji je beležio 99 dodatnih dana sa temperaturama koje su štetne za kafu. Brazil, najvažniji svetski proizvođač, koji čini 37 odsto globalne proizvodnje, imao je 70 dodatnih dana sa temperaturom iznad 30 stepeni. Potom, Etiopija, koja učestvuje sa 6,4 odsto proizvodnje kafe, beležila je 34 dana.

Januar obeležio pad cena

Međunarodna organizacija za kafu (International Coffee Organization) objavila je u januarskom izveštaju da su cene kafe na berzi u januaru pale za 2,6 odsto u odnosu na decembar prošle godine. To je rezultiralo relativno stabilnim tržištem i urednom trgovinom tokom celog meseca. Međutim, krajem januara usledio je novi pad.

Iako se, kako je objašnjeno, indikator cena kretao unutar očekivanog raspona, on je 30. januara pao sa 304,17 centi po funti (nivo od 27. januara) na 283,02 centi. Pad je, kako je navedeno, izazvan vestima iz Brazila o obilnijim padavinama u regionu koji je ključan za uzgoj kafe, što je poboljšalo izglede za berbu koja predstoji.

U Srbiji uvećane akcize

Kafa je u Srbiji, inače, akcizna roba. Akcize na kafu poslednji put su uvećane 15. februara.

Akciza na kafu porasla je za četiri dinara, te iznosi 144,68 dinara po kilogramu.

Ovo uvećanje bilo je očekivano. Svake godine, akcize se usaglašavaju sa indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini, odnosno sa inflacijom.

“Biće lančane reakcije”: Država tiho otkočila cene dobavljača, da li će roba u supermarketima sada da poskupi?