Sve veća potražnja za plemenitim metalima: Zlato „najjače sija u najmračnijim vremenima“

Za zlato, a i uopšte za ulaganje u plemenite metale važi staro pravilo da su „sigurno utočište“ u nestabilnim vremenima. Ali ta sigurnost i utočište je znak da nešto debelo nije u redu na svetskom nivou kada investitori masovno krenu da gledaju da izbegnu rizik i budu na sigurnom dok oluja ne prođe. Situacija sa zlatom, a i sa srebrom, nije od juče i govori nam ono što već i obični građani vrlo dobro osećaju – svet se menja, politički i ekonomski tokovi se menjaju, a pod pritiskom za dominacijom velikih sila.

Previše nepredvidljivosti na svetskim tržištima do koje je došlo zbog političkih odluka lidera, odbija one koji žele siguran povraćaj novca. Sa druge strane, oni koji kupuju zlato ili srebro unazad godinu ili dve dana su donekle mirni jer je cena za ove metale narasla na rekordne nivoe, pa uloženi novac ne gubi vrednost. Istorijski gledano, cena zlata je uvek rasla pred velike svetske sukobe te zato i postoji izreka da zlato najjače sija kada je svet u najmračnijim vremenima.

Dojče banka i Sosijete ženeral očekuju da će cene zlata dostići 6.000 dolara po unci u 2026. godini, ističući mogućnost za dalji rast, prenosi Rojters.
Zlato je i juče poraslo jer je neizvesnost oko politike američkog predsednika Donalda Trampa podstakla investitore da potraže sigurnost u zlatnim polugama.

„Konstantna prepirka (o carinama) predsednika Trampa i američke administracije, zajedno sa rastućom zabrinutošću oko vojne operacije u Iranu“, verovatno neće uskoro obuzdati potražnju za sigurnim utočištima, rekao je Zain Vavda, analitičar u MarketPulse-u.

Zlato je do sada u 2026. godini poraslo za 18 odsto, nadovezujući se na dobitke iz prošle godine od 66 odsto zbog faktora koji uključuju održivu potražnju za sigurnim utočištima usred geopolitičke i ekonomske neizvesnosti, očekivanja smanjenja kamatnih stopa od strane SAD i snažne kupovine od strane centralnih banaka. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je i centralna banka u Beogradu proteklih godina više kupovala zlato, a onda ga i dovezla u zemlju, jer je situacija na svetskom geopolitičkom nivou primorala mnoge banke da se zaštite na ovaj način.

Tržište je sada fokusirano na sastanak Federalnih rezervi, gde se očekuje da će kamatne stope ostati stabilne, dok investitori takođe čekaju vesti o zameni predsednika Feda Džeroma Pauela.

Srebro ove godine nadmašuje glavne berzanske indekse i valute

Srebro, plemeniti metal koji se koristi za izradu nakita, u solarnoj i drugim industrijama, skočilo je na rekordne visine. Razlog je bio uključivanje srebra na američku listu kritičnih minerala, ograničenja u snabdevanju i niske zalihe usred rastuće industrijske i investicione potražnje.
Spot cena srebra skočila je za 7,4 odsto na 111,59 dolara po unci, nakon što je početkom nedelje dostigla rekordnih 117,69 dolara. Do sada je ove godine porasla za više od 50 odsto, podaci su Rojtersa.

„Očekujemo da će cene pasti u narednim mesecima kako se smanjuje ograničenost ponude i industrijska potražnja za srebrom počinje da dostiže vrhunac sa usporavanjem kontinentalne kineske ekonomije“, saopštio je BMI, jedinica Fitch Solutions.

Gledajući u budućnost, plemeniti metali imaju prostora za veće dobitke u 2026. godini, jer se očekuje pad kamatnih stopa, ali poljoprivredni i energetski proizvodi ne pružaju mnogo ohrabrenja. Razlog za ovo leži u rastućim zalihama i maloj potražnji koje ograničavaju svaki potencijal rasta na svetskom nivou, kažu analitičari.

„Potražnja za metalima izgleda solidno i sa industrijske i sa maloprodajne perspektive“, rekao je Tim Voterer, glavni tržišni analitičar u KCM Trade, globalnoj brokerskoj kući.

Kina je 30. decembra prošle godine imenovala kompanije koje će moći da izvoze volfram, antimon i srebro tokom perioda 2026. i 2027. godine, metale koje Peking smatra ključnim za podršku sopstvenim industrijama. Ukupno 44 kompanije će moći da izvoze srebro, a ova ograničenja smanjuju ponudu na svetskom nivou.

Pozivajući se na nacionalnu bezbednost, Kina je u poslednje dve godine uvela niz ograničenja kako bi iskoristila svoju dominaciju u rudarstvu i preradi kritičnih minerala koji se koriste u svemu, od pametnih telefona i baterija za električne automobile do infracrvenih raketa i municije, kao odgovor na američka ograničenja i carine za čipove.

Cena srebra je porasla za 161 odsto u 2025. godini i prvi put je prešla granicu od 80 dolara po unci.

Srebro je dobilo dodatnu podršku zbog toga što je označeno kao ključni mineral u SAD, tekućih ograničenja ponude i niskih zaliha. Platina i paladijum su takođe na putu ka snažnim godišnjim dobicima.

„Nastavljamo da vidimo rast plemenitih metala, jer mnogi rizici iz ove godine ostaju i u 2026. godini“, rekao je analitičar robe BNP Paribas Džejson Jing.

Gde Narodna banka drži srpsko zlato: Država zlatne poluge držala u dve evropske zemlje, a sad sve vraća u Srbiju