Dolar slabi, evro jača – šta to znači za Srbiju?

Dolar je trenutno na najnižem nivou u poslednje četiri godine, prenose svetske agencije. Istovremeno, evro je prvi put od 2021. godine skočio na 1,2 dolara, što izaziva zabrinutost Evropske centralne banke. Kako će se promene na valutnom tržištu odraziti na Srbiju?

Za sve druge političare na svetu pad valute bi bio razlog za zabrinutost, ali ne i za predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa koji kaže da „dolar stoji odlično“.

Iako pad dolara čini izvoz iz SAD jeftinijim, a uvoz stranih proizvoda skupljim, što bi u teoriji moglo da pomogne proizvođačima u SAD da budu konkuretniji i time poboljšaju prodaju u inostranstvu, isto tako, pad valute može da podrije inflaciju u zemlji i poskupi zaduživanje.

Rojters upozorava da pad dolara može da uplaši i otera investitore iz SAD. U kombinaciji sa Trampovim napadima na Federalne rezerve i pretnjama dojučerašnjim saveznicima, poverenje na tržištima značajno je narušeno. Kako navode, svaka od Trampovih izjava dodatno slabi dolar, a dug od 40 biliona dolara SAD čini još težim za održavanje.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić naglašava da svaka medalja ima dve strane.

„Slabljenje dolara je mnogo opasno jer je druga strana medalje – kako ćeš prodati državne obveznice iz kojih finansiraš javni dug. Pošto je velika zemlja, Amerika mora da proda gomilu obveznica da servisira javni dug, a te kupovine više nisu kao što su bile. Amerika počiva u velikoj meri na stranim investitorima i u tom smislu to može da bude problem“, kaže on.

Slabost dolara, koji je pao za više od 9 odsto u 2025. godini i za skoro 2,5 odsto u januaru, u velikoj meri je posledica zabrinutosti investitora zbog Trampovog nepredvidivog pristupa trgovini i međunarodnoj diplomatiji, pitanja nezavisnosti Federalnih rezervi i ogromnog povećanja javne potrošnje, kažu analitičari.

Ostale valute i zlato su skočili poslednjih nedelja, jer su investitori postali nervozniji zbog svoje izloženosti prema SAD.

Trgovci su to shvatili kao signal za intenziviranje prodaje dolara.

„To pokazuje da postoji kriza poverenja u američki dolar“, rekao je Kajl Roda, viši tržišni analitičar u Capital.com za Rojters. „Izgleda da bi, iako se Trampova administracija drži svoje nestabilne trgovinske, spoljne i ekonomske politike, ova slabost mogla da se nastavi.“

Uticaj na EU i Srbiju

Evro je skočio na 1,2 dolara prvi put od 2021. godine, što zabrinjava Evropsku centralnu banku.

„Ono što najmanje treba evro zoni sada je jačanje evra, jer nije da je nešto EU uradila ili promenila, nego je ovo posledica slabljenja dolara i predstavlja dolivanje ulja na vatru a svakako ne odgovara političarima u bloku“, kaže Gujaničić.

On naglašava da je u Srbiji mnogo bitnije šta se dešava sa inflacijom.

„Uvezli smo inflaciju i cene iz EU, a sa druge strane imamo isti kurs i imamo paradoks da cene u Srbiji nikada nisu bile bliže cenama u EU, što vide i građani po potrošačkoj moći koja je znatno opala“, navodi on.

Gujaničić ističe paradoks da su plate u Srbiji, sa druge strane, porasle do nivoa koji se više ne isplati ulagačima kojima su potrebni „motači kablova“, pa oni postepeno odlaze, što je najkritičnije za nas.

„Može se desiti da izgubimo to tlo za održavanje kursa i da budemo primorani na brzo, drastično pomeranje kursa umesto postepenog prilagođavanja“, objašnjava Gujaničić.

Dva zvaničnika Evropske centralne banke rekla su agenciji Rojters da bi snaga evra mogla uticati na monetarnu politiku.

Guverner austrijske centralne banke Martin Koher rekao je za Fajnenšel tajms da će ECB možda morati da razmotri još jedno smanjenje kamatne stope ako snaga evra počne da utiče na izglede inflacije.

Guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo rekao je u objavi na Linkedinu da političari „pažljivo prate rast evra i njegov potencijalni uticaj na nižu inflaciju“.

Gujaničić upozorava da je nezahvalno davati prognoze o tome da li će se produbiti pad dolara, jer će američka administracija morati da se pozabavi javnim dugom, čija će cena morati da raste. Prema njegovim rečima, SAD su prošle godine imale prvi put veća davanja za plaćanje dugovanja od vojnog budžeta.

Šta čeka dinar u 2026?