„Skok u budućnost“ niti je plan, niti postoji kao dokument, ali ga građani Srbije papreno plaćaju

Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv – „Skok u budućnost“. Za ovaj takozvani „plan“ nema plana, kao dokument on ne postoji, a novac od poreza građana i privrede biće potrošen na program čije detalje zna samo nekolicina političara. Ne samo da se novac poreskih obveznika troši na nepoznati „plan“, već svi ovi projekti poskupljuju iz godine u godinu.

Iako nema plana kao pravnog dokumenta, s kojim bi svaka ozbiljna država sprovodila ekonomske i investicione programe, barem znamo koliko plaćamo, odnosno pretplaćujemo ovaj konkretni investicioni ciklus. Mada, ni to nije zbog toga što bi vlasti htele da budu transparentnije.

„I ovaj program kao i svaki sledeći završiće isto – sve će biti idealno na papiru, iako zakon predviđa da bi oni morali da prave prioritete, da se vide troškovi i drugo. ‘Skok u budućnost’ je kao nekakav podskup svih onih projekata i pre ovoga. Nekada ubace Moravski koridor, nekada ne, i zbog toga varira taj iznos. Ta fleksibilnost njima odgovara kada im treba cifre se prikažu veće, kada narastu troškovi onda se sužavaju projekti pa se tako izbacuje Nacionalni stadion koji je bio deo EXPO-a, a sada nije deo“, kaže za Novu ekonomiju Marko Milanović iz Fiskalnog saveta.

Ali da krenemo redom, od 2024. godine kada je u januaru predsednik Aleksandar Vučić ushićeno najavio novi projekat EXPO. Javnost je tom prilikom potpuno pogrešno obaveštena o ceni EXPO izložbe, a političari su pustili da se ista ta javnost krčka narednih nekoliko dana da bi se onda pojavio ministar finansija Siniša Mali i pojasnio da vrtoglava cena nije vezana samo uz sajamsku izložbu već se odnosi na sve projekte koji će biti deo programa „Skok u budućnost“. I dalje na naslovnoj strani ovog ministarstva ponosno stoji citat:

„Širom Srbije će do 2027. godine biti uloženo oko 18 milijardi evra u više od 300 projekata, u okviru programa ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’. Gradićemo i obnavljati škole, zdravstvene ustanove, auto-puteve, saobraćajnice, brze pruge, BIO4 kampus. To je mnogo širi program od samog Ekspo projekta“, rekao je ministar finansija Mali.

Prema poslednjoj informaciji u revidiranoj Fiskalnoj strategiji, kada se saberu svi projekti (njih 52 ukupno, ranija brojka 56) dolazi se do cifre od 2,2 biliona dinara (18,9 milijardi evra) utrošenih do 2025. godine i planiranih u 2026. godini, ali većina ovih projekata i neće biti gotova do 2027. ili čak 2028. godine. Kada saberemo planirani trošak za ove projekte i u narednim godinama, dobijamo fantastičnih 21,7 milijardi evra utrošenih do kraja 2028. godine. Do tada će se i plan verovatno preimenovati u „Šok za budućnost“ koji će morati i naši čukun unuci da plaćaju.

I tu dolazimo sa licitacijom – da li ovaj program vredi 17 ili 18 milijardi evra? Ili kako stoji u poslednjem dokumentu ministarstva finansija „samo“ 14,6 milijardi evra? Postoji i sajt pod nazivom „Skok u budućnost“, ali je tamo spisak projekata koji je različit od onoga što vidimo u Fiskalnoj strategiji i tu dolazimo i do četvrte cene za sjajniju budućnost Srbije od 14, 5 milijardi ali ovog puta ne znamo da li je dinara ili evra, jer nije ni naznačeno. Dakle – odokativan plan, tuđe pare i nula odgovornosti. Koji projekti su uopšte u ovom programu i je li kanalizacija zaista skok u budućnost kako je vide naši političari? Ili je samo osnovna higijenska potreba bez koje Srbija živi već predugo.

S obzirom da se ni prethodnim planovima i programima nisu proslavili, lokalni političari su malo nakon ove objave dobili zamolnicu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da ipak objavi barem listu svih onih projekata koji su vredniji od 20 miliona evra. Eto čisto da bi prvi put u istoriji Srbije barem jednim delom znali tempo realizacije ovako velikih projekata i koliko se probijaju budžeti i rokovi. Ali ispostavilo se da ni to ne znamo, jer je Fiskalni savet posle pregleda ponuđenih tabela utvrdio da nedostaju neki projekti čija vrednost je veća od 20 miliona evra, ali ih i dalje nema na spisku. Da ne govorimo o tome da se spisak menja kako se promeni dokument – jedan projekat postoji u 2025. godini, da bi već u narednom dokumentu netragom nestao.

Da rezimiramo priču do sada – naš novac se troši bez jasnog plana i bez pratećih dokumenata, niko ne zna da vam tačno kaže koji projekti tačno ulaze u spomenuti program, niti da li su nam te investicije potrebne, a kamoli da je i za jedan od tih projekata urađena analiza isplativosti.

Ekonomisti napominju da su se neke cene za projekte toliko uvećale da jednim delom mogu da se pravdaju porastom cena materijala, ali deo se odnosi i na loše planiranje i projektovanje, dok se deo odnosi na „ugrađivanje“ u cene što je postalo jasno posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Kako kažu iz Saveta, u odnosu na junsku Strategiju, u novoj koja je izašla u novembru, došlo je do efektivnog povećanja cene prikazanih projekata za skoro 850 miliona evra, u svega nekoliko meseci. Najveće povećanje od čak 470 miliona evra odnosi se na izgradnju Fruškogorskog koridora, zatim za EXPO 2027 sa povezanim projektima (270 miliona evra), za izgradnju saobraćajnice Ruma–Šabac– Loznica i drugo. Procenjena vrednost infrastrukturnih projekata u izgradnji kontinuirano raste, pa u pojedinim slučajevima ukupni troškovi već daleko premašuju prvobitno ugovorene iznose. Tako je npr. vrednost projekta Ruma–Šabac– Loznica (uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci) narasla je sa inicijalnih 65,2 na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto, računica je ekonomista.

„Uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni. Prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva ugovor o putu Ruma–Šabac–Loznica imao je čak devet aneksa u periodu mart 2020–decembar 2024. godine. Ovakva poskupljenja i nepotpuna javna dokumentacija samo su neki od indikatora lošeg upravljanja investicionim projektima,“ kažu iz Fiskalnog saveta.

U teoriji sve ove investicije, planove i programe treba da dobiju odobrenje tela koje se zove Komisija za kapitalne investicije, koja je osnovana 2020. godine zajedno sa svojim telima. Javnost ni posle šest godina od uspostavljanja ovog tela ne zna ni ko su članovi ove Komisije, kako se odlučuje o prioritetima, niti obaveštava građane o svom radu.

Još jedna u nizu Komisija koje zajedno sa planom koji se pojavljuje i nestaje troše ceo jednogodišnji budžet Srbije (kako je Vučić pojasnio u najavi plana) i nikome ne odgovaraju za to. Nova ekonomija je pisala ranije o količini radnih tela i komisija osnovanih u poslednjim godinama u Srbiji koja su često duplirana, ne znaju im se članovi, niti je poznat njihov rad, ali svi uredno primaju budžetske uplate. Ponovo na teret poreskih obveznika ove zemlje.

Ovaj „investicioni plan“ nije ni prošao Skupštinu da bi bio usvojen. A i zašto bi kada poslanici odlaze na svoja radna mesta ne da bi radili već da bi primali platu.

I svi raniji programi aktuelnih vlasti probili su rokove i cene, kao na primer „Srbija 2025“. Vlasti sada najavljuju novi program do 2030. i moguće 2035. godine, za koji analitičari kažu da će najverovatnije biti sprovođen u sličnom maniru kao i ovaj poslednji i u kojem će se neminovno ponavljati i preklapati projekti koji su ili stavljeni na čekanje ili kasne sa realizacijom, a neki nisu ni započeti.

Normalni ekonomisti bi se zapitali zašto onda postoje planovi? Pa da bi se zamazivale oči glasačima dok se njihov novac troši bez reda i zakona. Bitno je samo očigledno da su glasači sluđeni nepostojećim planom i da je politička diverzija uspela.

Zakon predviđa i odgovornost Vlade koja ne uspe u svojim planovima, koja konstantno probija rokove i uvećava cene projekata.

„Otvorićete Zakon o budžetskom sistemu gde postoji deo koji bi mogao da se pretoči u veće obaveze koje bi Vlada trebala da ima. U idealnom slučaju zakonodavac, odnosno skupština bi trebala da pokrene pitanje zašto se probijaju rokovi i rastu cene. Ali tek kada se desi nešto katastrofalno kao nadstrešnica, onda se tek pokreću te priče o odgovornosti“, kaže Milanović. A po zakonu, glasači mogu i da smene neodgovorne političare na izborima.

Gde je “Srbija 2025”: Šta je iz zaboravljenog plana ispunjeno, a šta je i dalje “na čekanju”