Gde je „Srbija 2025“: Šta je iz zaboravljenog plana ispunjeno, a šta je i dalje „na čekanju“

Ne tako davno, pre šest godina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnja premijerka Ana Brnabić, predstavili su program “Srbija 2025”, koji je predstavljao svojevrsni plan razvoja za naredne godine. Ovaj plan, međutim, ostao je u senci “Srbije 2027”, tako da se njega danas retko ko i seća. 2025. godina je završena, ali nisu baš sva obećanja ispunjena.

Ovaj plan ne postoji kao zvaničan dokument, već je na sajtu predsednika države objavljen tekst kojim je sumiran plan za Srbiju do 2025. Brnabić je, prilikom predstavljanja ovog plana, rekla da su projekti u okviru njega vredni nešto manje od 14 milijardi evra, te da će se on finansirati iz budžeta i kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Vučić je najavio je da će u oviru plana „Srbija 2025“ biti uloženo više od pet milijardi evra u putnu infrastrukturu. Istini za volju, novac se trošio, ali pojedini veliki projekti ipak nisu završeni u obećanom roku.

Tako je krajem 2019. Vučić rekao da će Moravski koridor biti završen za tri godine. Ni šest godina kasnije, to se nije dogodilo. I ne samo da projekat nije završen – on će građane Srbije skupo da košta.

Kako je nedavno objavljeno, Skupština je usvojila predlog Vlade za novo zaduženje za ovaj projekat, u iznosu do 260 miliona evra. Prethodno je Skupština odobrila tri kredita za izgradnju Moravskog koridora u ukupnom iznosu od 1,63 milijarde evra. Kada se sve sabere, dolazi se do iznosa od 1,89 milijardi evra, koji je daleko veći od prvobitne procenjene vrednosti projekta od 800 miliona.

Kada ovaj koridor konačno bude završen, on će imati tri deonice: Pojate-Kruševac (27,83 kilometaram), Kruševac-Adrani (53,88 km) i Adrani-Mrčajevci-Preljina (30,66 km). Izgradnja koridora počela je krajem 2019. godine, a izvodi ih tursko-američki konzorcijum Behtel Enka.

Nisu gotovi ni Vožd Karađorđe, ni Osmeh Vojvodine

Jedan od najvažnijih projekata koji su predstavljeni u okviru plana “Srbija 2025.” jeste deonica “Vožd Karađorđe”, od Lazarevca do Bora. Ipak, nekoliko godina kasnije, tačnije u oktobru 2024, Vučić je rekao “da se nada” da će radovi početi tek na leto 2025. A kako sada stoje stvari?

Koridori Srbije, nosilac projekta gradnje brze saobraćajnice Vožd Karađorđe, predali su nedavno, preciznije u oktobru 2025. godine, Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za deonicu od Orašca do Čibutkovice. Desetak dana pre toga, Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za vođenje pregovora i ugovaranje realizacije Projekta izgradnje državnog puta I reda Vožd Karađorđe. Ovaj put, inače, biće dugačak 163,75 kilometara, a imaće tri tunela, više od 130 mostova i 21 petlju.

Još jedan najavljeni infrastrukturni projekat jeste Osmeh Vojvodine, kako se često naziva brza saobraćajnica koja će povezivati Kikindu i Sombor. Gradnja ove saobraćajnice nekoliko puta je pomerana, da bi radovi svečano bili otvoreni svega nekoliko dana pred decembarske izbore 2023. godine. Iako je prvi postavljeni rok bio polovina 2024, u okviru novog plana “Srbija 2027”, on je produžen na 2027. godinu. Takođe, umesto prvobitno planiranih 430 miliona evra, za ovaj projekat ipak će biti izdvojene dve milijarde.

Još jedno obećanje bilo je auto-put od Beograda do Zrenjanina, ali ni ono nije ispunjeno. Naime, radovi na gradnji prvog mosta na trasi koja će biti duga 105,4 kilometara počeli su u septembru 2024. godine, a prema tadašnjoj najavi bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, radovi će trajati šest godina. Inače, vrednost radova je 1,5 milijarda evra.

Šta je ispunjeno?

Od obećanja koje jesu ispunjena – prvo je tu ono koje se odnosi na plate. Vučić je, naime, prilikom predstavljanja plana najavio da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznositi 900. Prema poslednjim raspoloživim podacima za septembar, prosečna plata iznosila je 109.147 dinara, odnosno oko 930 evra. Treba, ipak, napomenuti da je medijalna zarada istog meseca iznosila 85.267 dinara, što znači da je polovina zaposlenih zaradila platu do tog iznosa.

Što se tiče prosečne penzije, ona je u oktobru 2025, prema poslednjim zvaničnim podacima, iznosila 50.686 dinara, iliti oko 430 evra. To je još jedno ispunjeno obećanje, imajući u vidu da je Vučić rekao da će prosečna plata do kraja godine iznositi 430 ili 440 evra.

Ipak, uprkos rastu penzija i plata, pitanje je da li građani zaista osećaju poboljšanje životnog standarda, imajući u vidu rast cena tokom proteklih par godina i inflaciju koja je u jednom periodu bila dvocifrena.

Još jedna od stavki iz plana za 2025. godinu jeste “borba za mlade” – da lakše steknu krov nad glavom. Za podsticanje mladih da ostanu u Srbiji tada su planirana izdvajanja od 500 miliona evra.

„To je borba za mlade bračne parove, da lakše steknu krov nad glavom, da ranije počnu da rade, da ranije dobijaju decu, da ne bismo gubili čitavu generaciju“, rekao je Vučić tada.

I zaista, od 2022. godine u Srbiji primenjuje se subvencionisanje kredita – doduše samo za mlade majke ili očeve, u slučaju da je majka deteta preminula. Tako žene mogu da računaju na to da država daje do 20.000 evra za kupovinu stana prvog stana ili izgradnju kuće – ili do 50 odsto troškova za izgradnju kuće u manje razvijenim sredinama.

Prošle godine je, takođe, predstavljena još jedna slična mera – subvencionisani stambeni krediti za mlade, nezavisno od toga da li su roditelji. Učešće za stan u ovom slučaju iznosi jedan, umesto standardnih 20 odsto. Država takođe pokriva deo rate tokom prvih šest godina otplate. Ipak, čini se da su mladi poprilično obazrivi, pa se krediti ne odobravaju tempom kojim je vlast očekivala.

Jedna od stvari iz plana koja je ostvarena jeste takozvani “mali Šengen”. U pitanju je, naime, inicijativa Otvoreni Balkan, koja u praksi znači, između ostalog, prelazak granice samo sa ličnom kartom i otvoreno tržište rada.

Takođe, Loznica, Zaječar i Leskovac dobili su nove gradske stadione, kako je i najavljeno.

“Srbija 2025” u senci “Skoka u budućnost”

A pre nego što je 2025. uopšte i došla, Aleksandar Vučić predstavio je novi projekat – “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”.

Ovaj projekat predstavljen je početkom 2023. godine. Vučić je tada rekao da će država u narednim godinama za sve projekte, uključujući EXPO 2027, uložiti 17,8 milijardi evra.

“Planiramo da uložimo 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije. Pritom, javni dug ne sme nijednog momenta da bude blizu ili da pređe 60 odsto, što je naša obaveza iz Mastrihta, ali i naša zakonska obaveza”, rekao je Vučić tada.

Rekao je i da će Srbija 2027. godine, ukoliko bude bila uspešna i uradi sve što je zamišljeno, povećati svoj bruto domaći proizvod na 92,7 milijardi evra – što bi bilo tri puta više nego 2012. godine.

Vučić (ponovo) najavljuje završetak Fruškogorskog koridora: Radovi kasne, rokovi se godinama pomerali