Fajnenšel tajms: Kristin Lagard napušta Evropsku centralnu banku pre kraja mandata

Očekuje se da će Kristin Lagard napustiti Evropsku centralnu banku pre isteka svog osmogodišnjeg mandata ne mestu predsednice u oktobru 2027. godine, prema osobi upoznatoj sa njenim namerama piše Fajnenšel tajms (FT).

Evropska centralna bankarka, koja se pridružila ECB-u sa sedištem u Frankfurtu u novembru 2019. iz MMF-a, želi da ode pre francuskih predsedničkih izbora u aprilu sledeće godine.

Prema upućenom izvoru, Lagard želi da omogući odlazećem francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu da pronađu novog šefa za jednu od najvažnijih institucija EU. Nije poznato kada će tačno Lagard napustiti ECB.

„Predsednica Lagard je potpuno fokusirana na svoju misiju i nije donela nikakvu odluku u vezi sa krajem svog mandata“, saopštila je ECB.

Evropski ekonomisti koje je FT anketirao u decembru smatrali su bivšeg guvernera centralne banke Španije Pabla Ernandeza de Kosa i njegovog holandskog kolegu Klasa Knota glavnim kandidatima za sledećeg predsednika centralne banke evrozone. Članica Izvršnog odbora ECB-a Izabel Šnabel rekla je da je zainteresovana za posao, a ljudi upoznati sa razmišljanjem predsednika Bundesbanke Joakima Nagela rekli su da je i on zainteresovan za tu ulogu.

Lagardina odluka dolazi nakon poteza guvernera francuske centralne banke Fransoa Vileroja de Galoa, koji je ovog meseca objavio da će se povući sa funkcije u junu, 18 meseci pre kraja svog mandata.

Francuski predsednički izbori u aprilu sledeće godine biće ključni za drugu ekonomiju evrozone i Evropsku uniju.

Marin Le Pen, liderka krajnje desničarske Nacionalne partije (Rassemblement National), konstantno vodi ispred rivala u anketama, što je stavlja u vodeću poziciju za drugi krug između dva kandidata na finalnom predsedničkom glasanju.

Iako bi Le Pen mogla biti diskvalifikovana iz kandidature kao kandidatkinja Republikanske stranke nakon što je prošle godine osuđena za proneveru sredstava Evropskog parlamenta, ona je rekla da bi njen štićenik Žordan Bardela intervenisao u tim okolnostima.

I Le Pen, koja se žali na presudu, i Bardela su evroskeptici, što bi moglo da iskomplikuje odnose sa evropskim institucijama kao što je ECB, piše FT.

Makron ne može da se kandiduje za treći mandat kao francuski predsednik.

Vreme Lagardinog mandata na čelu ECB-a oblikovano je nizom kriza, uključujući pandemiju Kovida-19, potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu i trgovinski sukob sa SAD.

Pod njenim nadzorom, inflacija u evrozoni je skočila na blizu 11 procenata krajem 2022. godine, jer su cene energije skočile nakon napada Rusije na Ukrajinu, a globalni lanci snabdevanja su pretrpeli zastoje povezane sa pandemijom.

ECB je podigla kamatne stope sa minus 0,5 procenata na četiri procenta za nešto više od godinu dana.

Od sredine 2024. godine, centralna banka je smanjila troškove zaduživanja na dva procenta, dok se inflacija vratila na srednjoročni cilj ECB-a od dva odsto.

Imenovanje Lagard za predsednicu ECB-a usledilo je nakon što su Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel postigli iznenađujući dogovor 2019. godine.

Dogovorili su se da Lagard preuzme ECB, a tadašnja nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen postane predsednica Evropske komisije.

Lagard je prošlog meseca za Blumberg TV rekla da je prihvatila posao u ECB-u pod utiskom da će služiti petogodišnji mandat, što su posmatrači videli kao potencijalnu pripremu za prevremeni odlazak.

Setila se kako je rekla Makronu nakon što je pristala na ulogu predsednice ECB: „Biću u Frankfurtu pet godina. A u tom trenutku Makron je rekao ‘Ne, osam godina’.“

Leta prošle godine, portparol ECB-a je naglasio da je Lagard „odlučna da završi svoj [osmogodišnji] mandat“ nakon što je bivši predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab rekao da je predsednica centralne banke razgovarala o potencijalnom prevremenom odlasku kako bi preuzela vođstvo Svetskog ekonomskog foruma.

„Žao mi je što vam moram reći da me nećete leđa“, rekla je Lagard novinarima u sedištu ECB-a u junu.

Lagard: Evro bi mogao postati alternativa dolaru