Anketa otkriva stavove građana: Kako je prošla legalizacija u Srbiji?

šta je bio cilj Srbije davanjem roka za upis nelegalnih objekata u katastar: „Svoj na svome“ ili politički poeni? To se pitaju i građani. Novi zakon je stigao i omogućio je da se ovakve nekretnine prijave putem portala svojnasvome.rs, ali i lično. Neki građani se u celom procesu nisu najbolje snašli, ukazuju rezultati ankete koju je sprovela Nova ekonomija.

Naime, biti „svoj na svome“ biva daleko komplikovanije od toga kako je predstavljeno, te većina građana koji su odgovorili na naša pitanja nisu imali pozitivna iskustva sa legalizacijom.

Činjenicu da su građani već davnih dana izgubili poverenje u institucije i državu podupire podatak da 38,6 odsto njih misli da je državna kasa prazna i da je razlog upisa prava na svojinu nelegalnih objekata način da se ona napuni.

Oni manje pesimistični kažu da se to čini kako bi se legalizovala gradnja poslovnih partnera, skoro trećina ispitanika (32,9 odsto odsgovora). 

Postoje i oni koji su „nanjušili“ predizbornu kampanju i istakli da je ovaj potez samo jedan od prikupljanja političkih poena (to smatra 19,6 odsto njih), a optimisti koji misle da se država na ovaj korak odlučila kako bi rešila nagomilane probleme su u manjini – svega 8,9 odsto. 

Više od dve trećine ljudi koji su popunili anketu Nove ekonomije je podnelo zahtev za upis u katastar ili poznaje nekoga ko je to uradio.

Najčešće su se javljali ispitanici koji su već ranije podneli zahtev, pa su morali to da ponove, a postoje i oni koji nisu imali mogućnost ukoliko je objekat izgrađen nakon 2015. godine. 

Srbija u krizi ili je vreme da se uvede red?

Da smo u krizi podupire tvrdnja da je 26,9 ispitanika reklo da je proces prethodno bio preskup zbog čega je vreme za legalizaciju došlo baš sad. Većina ispitanika, 65,2 odsto smatra da je ovaj proces bio lak, a velika manjina nije uspela da podnese dokumentaciju – 7,2 odsto.

Tek 20,3 odsto ispitanika se teže snašlo prilikom procesa rekavši da je proces komplikovan. 

Da li je ispravno to što je država omogućila ovakav vid projave objekata nakon prethodnog zakona (bespravna gradnja bila izričito zabranjena nakon 2015. godine) nije pitanje koje se samo prožimalo medijima, već smo i mi odlučili da ga postavimo našim ispitanicima.

Bez preteranog čuđenja, većina, odnosno 53,9 odsto njih smatra da ovaj postupak nije ispravan, uzdržanih je 19,6 odsto, dok 26,5 odsto smatra da je ispravno.

Ispitanici sumnjičavi prema državi

Kada smo dalje razgovarali sa ispitanicima koji vide ovaj potez kao neispravan istakli su se razlozi poput:

• Deluje da zakon ne postoji,
• Država je neuređena i neusklađena,
• Oni koji su radili po zakonu bivaju kažnjeni,
• Pravila se menjaju, otvara se prostor za manipulaciju…

Takođe više ispitanika je postavilo pitanje da li je ova legalizacija, u pravom smislu reči, u skladu sa zakonom i zašto baš sada dolazi?

Nedostatak informacija, netransparentnost i pitanja na koje građani čekaju odgovore, sve su to problemi koji su ispratili ovaj pokušaj legalizacije.

Od toga da je legalizacija trebala da pojednostavi i olakša proces – kao što je rečeno da građani budu svoji na svome na kraju ostali su svoji u mraku, zbunjeni i pretežno frustrirani menjanjem pravila, kratkim rokovima i neozbiljnim pristupom.