Zbog rata na Bliskom istoku cene nafte skočile na blizu 120 dolara po barelu, pa ubrzo pale

Cene nafte skočile su danas na blizu 120 dolara po barelu, a ubrzo pale na 107,8 dolara, dok se zahuktava iranski rat, preteći proizvodnji i isporuci nafte na Bliskom Istoku, i dovodeći do pada finansijskih tržišta.

Cena barela nafte Brent, međunarodnog standarda, skočila je na 119,50 dolara po barelu rano jutros ali se nešto kasnije danas prodavala za 107,8 dolara po barelu.

Zapadnoteksaška laka nafta koja se proizvodi u SAD-u skočila je danas na 119,48 dolara po barelu, pa je kasnije pala na 103 dolara po barelu.

Cene nafte skočile su na najviši nivo u poslednje četiri godine kako je rat, sada u drugoj nedelji, blokirao zemlje i mesta koja su kritična za proizvodnju nafte i za transport nafte i gasa iz Persijskog zaliva.

Poslednji put kada je cena nafte porasla iznad 100 dolara bilo je kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Cene nafte su dalje skočile kada su obe strane u ratu, i Iran i Izrael, pogodile nove ciljeve tokom vikenda, uključujući i civilne.

Bahrein je optužio Iran da je pogodio jednu od njegovih fabrika za desalinaciju koje su presudne za pijuću vodu u zemljama Persijskog zaliva. Izrael je pogodio naftna skladišta u Teheranu, što je stvorilo gust crni dim i upozorenja na ekološko zagađenje.

Rast cena nafte malo se umerio kada je Fajnenšal tajms javio da neke zemlje članice Grupe sedam industrijalizovanih zemalja razmatraju da oslobode strateške naftne rezerve da ublaže pritisak na tržišta. Izveštaj koji nije zvanično potvršen navodi osobe upoznate sa razgovorima.

U subotu je predsednik SAD Donald Tramp umanjio očekivanja da će se okrenuti američkim strateškim naftnim rezervama, i izjavio da su zalihe SAD znatne i da će cene nafte uskoro pasti.

Oko 15 miliona barela sirove nafte, oko 20 odsto svetske nafte obično se prevoze dnevno kroz Ormuski moreuz, prema nezavisnoj firmi za istraživanje Rajstad Enerdži. Zbog pretnje od iranskih raketnih napada i napada dronovima tankeri su gotovo sasvim prestali da prolaze kroz moreuz, koji se na severu graniči Iranom, i kroz koji se prevoze nafta i gas iz Saudijske Arabije, Kuvajta, Iraka, Katara, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Irana.

Irak, Kuvajt i UAE su smanjili proizvodnju nafte, a skladišta nafte se pune zbog smanjene sposobnosti izvoza tog energenta. Iran, Izrael i SAD takođe su napali instalacije nafte i gasa od početka rata 28. februara što je pojačalo brigu o snabdevanju tim energetom.

Rat troškova nafte i prirodnog gasa utiče na porast cena goriva, što se dalje odražava na druge industirje i potresa azijske privrede koje su posebno osetljive zbog velikog oslanjanja regiona na uvoz sa Bliskog istoka, piše agencija AP.

Više cene energenata utiču na porast inflacije, natežu se budžeti domačinstava i smanjue pojedinačna potrošnja koja je glavna pokretačka snaga mnogih velikih privreda.

Japanski referentni berzanski indeks Nikei 225 pao je danas pet odsto i druga azijska finansijska tržišta beleže padove pošto su cene nafte skočile na više od 110 dolara po barelu što će biti teško za privrede koje u velikoj meri zavise od uvoza nafte i gasa iz bliskoistočnog regiona.

Fjučurs indeksa S&P 500 i kompozitnog indeksa Nasdak, kao i Dau Džouns industrijskog indeksa su se prodavali po cenama nižim više od jedan odsto pošto su pali više od dva odsto kasno u nedelju.

Indeks Nikei je povratio neke od ranijih gubitaka a južnokorejski indeks Kospi je pao 6,2 odsto.

Kineska finansijska tržišta koja su obično manje pogođena globalnim trendovima beležili su umerenije gubitke. Hongkonški Hang Seng izgubio je 1,6 odsto vrednosti a šangajski kompozitni indeks je pao 0,6 odsto. Tajvanski indeks je izgubio 4,4 odsto a i druga regionalna tržišta takože su dosta pala.

Ako cene nafte ostanu iznad 100 dolara po barelu neki analitičari i investitori kažu da bi to moglo da bude suviše za globalnu privredu da izdrži.

Iranske vlasti saopštile su da su četiri osobe poginule u izraelskim udarima u nedelju na naftna skladišta u Teheranu i terminalu za prebacivanje nafte. Izraelska vojska je saopštila da se skladišta koristi iranska vojska kao gorivo za lansiranje raketa. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf upozorio je da će uticaj rata na naftnu industriju rasti.

Iran proizvodi oko 1,6 miliona barela nafte dnevno, uglavnom u Kinu, koja će možda morati drugde da se okrene za snabdevanje ako se iranski izvoz poremeti, što je još jedan faktor koji bi mogao da podigne cene energenata.

Cena prirodnog gasa takođe je skočila tokom rata, mada ne toliko kao nafta. Prirodni gas se prodaje za oko 3,33 dolara za 1.000 kubnih stopa kasno u nedelju, što je 4,6 odsto više nego cena na zatvaranju tržišta u petak od 3,19 dolara, posle porasta od oko 11 odsto prošle nedelje.

Rat na Bliskom Istoku preti da ugrozi i Srbiju: NIS 40 odsto nafte dobija preko Ormuskog moreuza, koji je sada blokiran