Đedović Handanović: Do 2030. Srbija treba da dobije oko 1.500 megavata struje iz novih kapaciteta

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da bi prema projekcijama, do 2030. godine Srbija mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu, što je oko 20 odsto trenutnih kapaciteta.

„Nastupa era električne energije i ono što mi moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete“, rekla je ona za RTS.

Kako je objasnila, plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, a poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije (EPS).

„Svedoci smo da se određene vetroelektrane nalaze na tržištu na prodaju, ali i projekti koji su u razvoju. Očekujem da će EPS učestvovati u nekim od tih transakcija“, istakla je ministarka.

Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.

„Bistrica je najkompleksniji projekat koji razvijamo i koji ćemo graditi u veoma bliskoj budućnosti“, rekla je Đedović Handanović i dodala da taj projekat je zahtevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.

„Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole – od lokacijskih uslova do građevinske dozvole“, rekla je ona.

U proces su uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa.

Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine. U realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat.

„Japanski konsultanti su više puta dolazili u Srbiju i postavili na stotine pitanja kako bi analizirali razvoj projekta. Očekujemo da početkom 2027. budemo spremni za početak radova“, rekla je ministarka.

Ministarka je govorila i o kritikama na račun poslovanja EPS-a.

„Moramo da imamo više proizvodnje u državnim kapacitetima jer proizvodnja električne energije najviše košta“, rekla je ona i podsetila da je u poslednjih godinu i po dana EPS povećao svoje kapacitete za 426 megavata, što se nije desilo još od 1991. godine.

Srbija se, kako je istakla, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida.

„Imamo problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida“, rekla je ministarka.

Najveći emiter je upravo EPS zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj.

„Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju“, kazala je Đedović Handanović i dodala da obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema.

Zbog toga, kako je navela, Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.

„Očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane“, rekla je Đedović Handanović.

Đedović Handanović: Verujem da Gaspromnjeft i MOL potpisuju ugovor o NIS-u u martu