Vučić obećavao pad cena hrane od 20 odsto, a one pale samo šest: Skromni efekti zamrzavanja marži

Kada je, pre nešto više od šest meseci, na snagu stupila Uredba o ograničenju marži, koju su predstavnici vlasti, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, najavljivali gotovo kao “čarobnu”. Na hiljade proizvoda biće jeftinije, i to za do 20 odsto, bile su najave. Danas, desetak dana nakon što je uredba prestala da važi, jasno je da njeni efekti ipak nisu bili ni blizu toliko značajni.

U avgustu prošle godine, Vučić je, gostujući na televiziji Pink, najavio da će cene na hiljade proizvoda biti smanjene, i to za čak 20 odsto. Kako je objasnio, to će se postići ograničenjem trgovačkih marži na 20 procenata.

„Verujem da će rezultat biti ukupno smanjenje cena, ali ne po pojedinom proizvodu, to će biti hiljade proizvoda, grupe proizvoda. Imaćemo desetine grupa proizvoda. Marža mora biti niža i očekujem da ukupno cene u Srbiji dovedemo da padnu više od 15 do 20 odsto. Pre svega govorim o ovom prehrambenom delu, dakle od žitarica, hleba, ulja, brašna, svega drugog što je neophodno, dakle što vam je najpotrebnije za svakodnevni život, do bezalkoholnih pića, da sve to padne do 20 odsto i verujte, uspećemo„, rekao je tada Vučić.

Ubrzo je pomenutu Uredbu usvojila i Vlada Srbije. Kako je tada precizirano, od 1. septembra biće smanjene marže za 23 kategorije proizvoda. Ministar finansija Siniša Mali rekao je tada da to znači da će marže biti niže za do 20.000 proizvoda. To bi trebalo da bude, kako rekao, “80 odsto svega što građani svakodnevno kupuju”.

Mali je tada najavio da je ovo samo deo velikog paketa mera, odnosno prvi korak, jer se “već u oktobru ili novembru očekuje donošenja seta zakona koji će sistemski rešiti uticaj rasta cena namirnica na rast inflacije”. Do toga, međutim, nije došlo.

„Važnije je koliko će se značajno ovo odraziti na budžete svakog domaćinstva. Očekujemo sniženje cena u proseku 10, 15, 20 odsto. Bitno je da se ne radi samo o nekolicini proizvoda, već o celom asortimanu namirnica koje svi svakodnevno kupujemo“, dodao je tada Mali.

Stvarnost ipak drugačija

A šta kažu brojevi? Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), naime, pokazuju stvarnost koja je potpuno suprotna najavama najviših državnih zvaničnika.

U septembru, prvom mesecu primene uredbe, ukupne potrošačke cene pale su za 1,6 odsto, a kada se posmatra samo grupa hrane i bezalkoholnih pića, uočava se pad od 4,5 odsto, u odnosu na mesec dana ranije.

To je bio prvi, a ujedno i najveći pad cena koji je, otkako je uvedena uredba, pokazala zvanična statistika. U oktobru, cene hrane smanjene su za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je u novembru i decembru pad iznosio 0,7, odnosno 0,5 odsto.

Potom, u januaru, cene hrane povećane su za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Ukupan pad cena za čitav period od početka primena uredbe pa zaključno sa januarom bio je, dakle, tek oko šest odsto.

Na osnovu statističkih podataka vidi se da je inicijalni pad bio kratkoročan, te da uredba nije dovela do većeg pada cena nadalje. Takođe, vidi se i da uredba nije smanjila cene ni blizu u onoj meri u kojoj su predstavnici vlasti najavljivali.

Što se tiče međugodišnje inflacije, ona je, u avgustu, pre stupanja uredbe na snagu, iznosila 4,7 odsto, da bi u septembru usporila na 2,9 procenata. U oktobru je međugodišnja inflacija iznosila 2,8 odsto, a na tom nivou zadržala se i u novembru. U decembru je ponovo blago usporila na 2,7 odsto, a u januaru na 2,4.

Kada se posmatra čitava 2025. u odnosu na 2024. godinu, potrošačke cene su povećane za 3,8 odsto, u proseku. Hrana je, u istom periodu, poskupela za 2,7 odsto.

Očekivanja od početka previsoka

Pitanje koje se, logično, nameće, jeste zbog čega su izostali veliki efekti Uredbe o ograničenju marži, koje je vlast najavljivala?

Prema rečima ekonomiste i bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine Dragovana Milićevića, pojeftinjenja koja su najavljena nemaju “nikakve veze sa ekonomskom stvarnošću i trgovačkim praksama”. Drugim rečima, to što je marža smanjena za 20 odsto ne znači da će i konačna cena proizvoda pasti za toliko.

“Ako uzmemo primer proizvoda od 100 dinara, i kažemo da je marža, u koju treba uračunati i porez, 20 dinara, pa je smanjimo za 20 odsto, to će biti 16 dinara. Dakle, marža jeste smanjena za 20 procenata, ali je smanjenje cene proizvoda smešno. Te najave su u startu bile smešne”, kaže Milićević za Novu ekonomiju.

Sagovornik Nove ekonomije smatra da generalno nijedna kratkoročna mera ne može da da značajne efekte.

“U ekonomiji ništa ne može da se naredi, to je prvi razlog. Druga stvar je da je šest meseci prekratak period, jer da bi se uvideli efekti neke mere, oni moraju da se prate barem godinu dana. Tako da ćemo tek 31. avgusta, kada budemo videli kakve su cene i kada ih uporedimo sa cenama od pre tačno godinu dana, dan pre stupanja uredbe na snagu, videti da nije bilo efekata kakvi su najavljivani i da je to ipak više bila politička priča”, zaključuje Milićević.

I ekonomista Saša Đogović smatra da smanjenje cena od 20 odsto od samog početka nije bilo realno, ali i da postoji nekoliko ključnih pitanja kada je ova tema u pitanju.

“S obzirom na to da su efekti bili blaži od najavljenih, može se postaviti pitanje da li su zaista marže bile taj faktor zbog kojih su cene tako visoke, pa onda i da li je država ‘promašila’. Uredba je doneta u usijanoj političkoj situaciji i imala je kratkoročni populistički efekat. Suštinski, oni nisu razmišljali o tome šta će posle, pa smo tako u međuvremenu dobili tužbu od Deleza. Suštinski, kada se sve uzme u obizr, uredba je imala „andol“ efekat – ona je stišala trenutne inflatorne tenzije, ali sada dolazi do otopljavanja”, kaže Đogović za Novu ekonomiju.

On ne očekuje da će se sada desiti eksplozija cena, kao što nije došlo ni do njihvog urušavanja kada je uredba uvedena.

“Kao što je tada bilo zahlađenja, sada će doći do otopljavanja. Cene će se korigovati, blago do umereno”, kaže Đogović.

Uredba menjana više puta

Takođe, Uredba koja je prvobitno usvojena, nije takva trajala narednih šest meseci.

Naime, ona se više puta menjala. Tako je prvi put promenjena samo dan nakon usvajanja, i pre nego što je stupila na snagu.

Tada su definisani i ograničeni iznosi za logistički rabat i naknadu za otpis robe. Do izmena je došlo jer su trgovinski lanci, prema rečima predstavnika vlasti, odmah pokušali da zaobiđu nova pravila.

Druga je doneta sredinom septembra, kada je Vlada izuzela nabavne cene pojedinih namirnica od zamrzavanja. Tada je uvedena i nova obaveza za trgovce, da Ministarstvu trgovine redovno dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu, radi lakšeg nadzora primene mera. Ovi podaci bili su javno dostupni, putem Portala otvorenih podataka.

Međutim, kada je 1. marta ova uredba prestala da važi, istovremeno je prestala da važi i obaveza trgovaca da dostavljaju cenovnike. Nova ekonomija pitala je Ministarstvo trgovine da li je razmatrala mogućnost da nastavi da od trgovaca traži cenovnike, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Treći put, uredba je izmenena krajem oktobra. Tada su iz dela uredbe kojim se ograničavaju cene dobavljača, izuzeta jaja. Četvrti, i poslednji put, uredba je izmenjena krajem novembra. Tada je proširen spisak proizvoda čije cene neće ostati „zamrznute“ na nivou od 1. avgusta, i to na smrzuto voće, med i čajeve.

Marže više nisu ograničene, trgovci sada mogu slobodno da dižu cene: Šta čeka potrošače na rafovima?