Marže više nisu ograničene, trgovci sada mogu slobodno da dižu cene: Šta čeka potrošače na rafovima?

Uredba kojom su bile ograničene marže prestala je da važi u nedelju, nakon što je bila na snazi šest meseci. Prvog radnog dana nakon što je uredba ukinuta, cene proizvoda koji su njome bili obuhvaćeni nisu se značajnije menjale. Ipak, stručnjaci ne isključuju mogućnost da se to u bliskoj budućnosti desi, imajući u vidu da su troškovi struje i minimalna zarada porasli, a da trgovci svakako neće odbiti dodatnu zaradu.

Uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je počela da se primenjuje 1. septembra 2025. godine, važila je šest meseci i istekla u nedelju, 1. marta. U pitanju je uredba kojom su vlasti pokušale da ublaže rast cena, pa su bila najavljivana i sniženja i do 20 odsto. Ova predviđanja, međutim, ispostavila su se kao pogrešna, jer se cene hrane ipak nisu toliko snizile.

Nova ekonomija u periodu od šest meseci pratila je stanje na rafovima u jednoj prodavnici u Beogradu, koja posluje u okviru velikog lanca marketa. Danas, cene su uglavnom bile kao i dosad, uz nekoliko odskakanja.

Jedno od takvih je paradajz, koji je dan pre stupanja uredbe na snagu koštao 200 dinara, da bi ubrzo pojeftinio na 167 dinara po kilogramu. Sada, kada je Uredba prestala da važi, kilogram paradajza košta 295 dinara. Iako je ovo značajno povećanje, treba imati u vidu da je 27. februara, neposredno pred prestanak važenja uredbe, cena iznosila 316 dinara. Naravno, treba napomenuti da paradajz nije reprezentativan primer, jer je u pitanju sezonska namirnica, čije cene tokom godine mogu drastično da variraju.

Cene su, tokom važenja uredbe, povećane i kod jaja, koja danas koštaju 210 ili 220 dinara, u zavisnosti od veličine, za pakovanje od 10 komada. Pre stupanja uredbe na snagu, jaja su koštala 220 i 240, da bi potom bila snižena na 183, odnosno 192 dinara. Povećanje na aktuelnu cenu, međutim, desilo se i pre nego što je uredba prestala da važi, tako da se ne može reći da je na poskupljenje uticao prestanak ove mere.

Poskupelo je i suncokretovo ulje, sa 200 na 215 dinara, ali ponovo – pre nego što je istekla uredba.

S druge strane, pojeftinile su banane, sa 230 na 180 dinara, šargarepe sa 100 na 60, crni luk sa 95 na 45, juneći file sa 1.800 na 1.700, kulen sa 1.800 na 1.760…

Međutim, treba imati u vidu da ova sniženja nemaju veze sa prestankom važenja uredbe, već da su snižene dok je ona bila na snazi.

Postoje i namirnice koje danas koštaju isto kao i dan pre stupanja uredbe na snagu, poput mleka ili domaće kafe u pakovanju od 200 grama.

Očekuju se poskupljenja u budućnosti

Ipak, šanse da se cene ne povećaju – gotovo da ne postoje.

Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za Novu ekonomiju da ne očekuje promene u cenama odmah, ali da će do njih svakako doći.

“Svakako će biti promena i usaglašavanja kod nekih grupa proizvoda, jer su se povećale cene inputa – minimalne zarade i struje”, kaže Milićević.

Naime, cena struje za privredu u oktobru prošle godine je povećana, a povećan je i minimalac. Dakle, veći troškovi ne daju pozitivne izglede da bi cene mogle da se snize.

Ipak, kada se govori o potencijalnim poskupljenjima, tu su i drugi faktori koje treba sagledati.

“Za uvozne proizvode, kurs je stabilan, tako da nema inflatornog inputa. U svakom slučaju, sve zavisi od tražnje, a ni tu ne vidim neki incijalni impuls povećanja tražnje. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi dosta favorizovali svoje robne marke, koje su značajno jeftinije, jer se radi pod njihovm brendovima i osim proizvodnih troškova, nemaju druge”, kaže Milićević.

Međutim, Milićević nije optimističan kada su u pitanju trgovci i njihova mogućnost da povećaju cene.

“Gde god procene da je moguća ekstra zarada, sasvim sigurno je neće odbiti. Mada, sa novim merama koje uređuju odnose trgovaca i dobavljača trebalo bi da se ta oblast uredi, pre svega kroz Zakon o sprečavanju nepoštenih relacija trgovaca i dobavljača, izmene Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača”, zaključuje Milićević.

Ministarstvo najavilo novi zakon

Podsećamo, Ministarstvo trgovine najavilo je usvajanje novog Zakona o trgovačkim praksama, koje bi pred poslanicima trebalo da se nađe tokom prolećnog zasedanja Skupštine.

Ovim zakonom, biće strogo regulisani načini plaćanja za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode, a trgovci neće smeti jednostrano da menjaju ključne ugovorne odredbe sa dobavljačima, kao što su cena, kvalitet ili količina proizvoda. Takođe, biće zabranjeno kasno otkazivanje narudžbine kvarljive robe, kao i zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama trgovca.

Te stavke naći će se na Crnoj listi praksi koje ne mogu da se opravdaju, ali postojaće i Siva lista, koja će sadržati prakse koje se smatraju „uslovno nepoštenim“. One će uključivati naplaćivanje naknade snabdevaču za ulistavanje proizvoda u ponudu, skladištenje, izlaganje ili sprovođenje marketinških aktivnosti, kao i značajno smanjivanje porudžbine u neadekvatnom roku.

Zakon će zabraniti i svaku komercijalnu odmazdu ili pretnju odmazdom, što obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude, smanjenje naručenih količina ili obustavu usluga poput promocije. Takođe, uvešće se i mehanizam nagrađivanja uzbunjivača.

Trgovci se žale na gubitke

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva takođe kaže da nije primetio razlike u cenama otkako je uredba prestala da važi. Međutim, on ne isključuje mogućnost da se to desi.

Zapravo, smatra je realnom.

“Osim ukoliko su država i trgovinski lanci postigli neki dogovor, verujem da će cene da rastu. Podsetio bih i na sve što se desilo sa Delezom, koji se žalio na to da posluje sa gubicima. Ako je tako, ne vidim razlog da oni ne povećaju svoje cene sada kada mogu, kako bi te gubitke nadomestili”, kaže on.

Podsećamo, Delez je pokrenuo postupak protiv Srbije zbog zadiranja u njene marže, a samim tim i u prodajne cene, pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji deluje u okviru Grupacije Svetske banke u Vašingtonu (takozvana Vašingtonska arbitraža). Kako je saopštila sama kompanija, zahtev je podnet radi zaštite prava Deleza po osnovu Bilateralnog sporazuma o zaštiti investicija između Holandije i Srbije.

Za dve godine čokolade u Srbiji poskupele 51 odsto: Drastičan rast cena najveći u Evropi