Država sprema nova pravila za trgovce i dobavljače, stručnjaci složni: Zakon dobar, ali kasni

Uredba o ograničenju marži na snazi će biti još tokom februara, jer je njeno trajanje ograničeno na šest meseci. Efekti Uredbe trenutno su različiti – dok su neki proizvodi pojeftinili, kod nekih se i ne vidi razlika u ceni, a negde čak ima i poskupljenja. Za to vreme, Ministarstvo trgovine je predložilo novi zakon, koji bi trebalo da reguliše odnose između trgovaca i dobavljača na duže staze. Stručnjaci smatraju da je uvođenje ovog zakona dobra odluka, ali da je to trebalo da se desi ranije. Sa druge strane, iskazuju skeptičnost u pogledu sposobnosti države da propise dosledno primeni u praksi, naročito u uslovima slabe konkurencije i nedovoljne transparentnosti

Uredba kojom su trgovačke marže ograničene na maksimalnih 20 odsto stupila je na snagu 1. septembra, a kako je njeno trajanje ograničeno na šest meseci, februar će biti poslednji mesec tokom kojeg će potrošači kupovati proizvode čija je marža ograničena. Otkako je ova Uredba stupila na snagu, u velikim trgovinskim lancima su neke cene snižene, neke su ostale iste, ali ima i primera proizvoda koji su poskupeli, poput sezonskih namirnica ili čokolade.

U susret 1. martu, kada Uredba prestaje da važi, resorno Ministarstvo trgovine najavilo je usvajanje novog Zakona o trgovačkim praksama. Zakon bi, kako je objavio Nedeljnik, pred poslanicima trebalo da se nađe tokom prolećnog zasedanja Skupštine.

Ovim zakonom, biće strogo regulisani načini plaćanja za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode, a trgovci neće smeti jednostrano da menjaju ključne ugovorne odredbe sa dobavljačima, kao što su cena, kvalitet ili količina proizvoda. Takođe biće zabranjeno kasno otkazivanje narudžbine kvarljive robe, kao i zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, koji se desio u prostorijama trgovca. Te stavke naći će se na Crnoj listi, praksi koje ne mogu da se opravdaju, ali postojaće i Siva lista, koja će sadržati prakse koje se smatraju „uslovno nepoštenim“.

One će uključivati naplaćivanje naknade snabdevaču za ulistavanje proizvoda u ponudu, skladištenje, izlaganje ili sprovođenje marketinških aktivnosti, kao i značajno smanjivanje porudžbine u neadekvatnom roku.

Zakon će zabraniti i svaku komercijalnu odmazdu ili pretnju odmazdom, što obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude, smanjenje naručenih količina ili obustavu usluga poput promocije. Takođe, uvešće se i mehanizam nagrađivanja uzbunjivača.

Tako će fizičko lice koje dostavi odlučujuće dokaze dobiti novčanu nagradu u iznosu od 10 odsto izrečene kazne, uz zaštitu identiteta.

Za sprovođenje zakona i izricanje sankcija biće zadužena Komisija za zaštitu konkurencije, koja će izricati kaznu čiji će osnovni deo iznositi 0,1 odsto ukupnog godišnjeg prihoda trgovca na teritoriji Srbije. Taj iznos može biti uvećan i za 100 odsto ukoliko kupac ponovi istu praksu. Za kontrolu poštovanja obaveza ugovaranja biće zadužena tržišna inspekcija u saradnji sa Komisijom, a ukoliko se utvrdi da se ove obaveze ne poštuju, propisane su kazne od 50.000 do dva miliona dinara.

Zakon dobar, ali je trebalo da se donese ranije

Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za Novu ekonomiju da država sada, kroz novi zakon, pokušava ono što je trebalo da uradi pre deset godina – da reguliše odnose između trgovaca i dobavljača. To se pogotovo, prema njegovim rečima, odnosi na manje dobavljače, koji su nezaštićeni.

“Veliki distributeri praktično diktiraju svoje uslove, pa bi ovaj zakon mogao da poboljša pregovaračke pozicije u lancu snabdevanja. Nacrt zakona je dobar, i ukoliko bude usvojen, a ja verujem da hoće, potom i realizovan, trebalo bi da vidimo i rezultate. Moglo je ovo i ranije da se uradi, ali će sada odnosi trgovaca i ponuđača koliko-toliko biti normalizovani”, kaže Milićević.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić za Novu ekonomiju kaže da je donošenje zakona svakako bolje od bilo koje uredbe, jer se uvodi sistemsko rešenje.

“Pa čak i da taj zakon ne bude savršen, bolje je nego uredba. Uredbe služe za gašenje požara, ali ne mogu da daju dugoročne rezultate”, kaže Savić.

Prema njegovim rečima, u lancu koji čine dobavljači, trgovci i kupci, dosad su trgovci ti koji su bili dominantni, a zakon može sve ove činioce da stavi u ravnomerniji položaj.

“Država je naučila da postoji loše ponašanje u tom lancu i sad gleda da to ispravi. Pitanje je, ipak, da li će država moći da se izbori sa tim, da li će se poštovati pravila i prava dobavljača i kupaca. Ja sam po tom pitanju skeptičan, ne jer mislim da neko neće da se zakoni sprovode, već zbog toga što broj trgovinskih lanaca i broj tržišnih inspektora nisu odgovarajući. Inspektora ima premalo”, objašnjava naš sagovornik.

Savić takođe dodaje da će nedozvoljene prakse i dalje biti, ali da ona, uz odgovarajuću primenu zakona, može da se svede na minimum.

A šta država može da uradi da bi se smanjile cene?

Pre svega, Savić kaže da na cenama treba raditi od samog početka, odnosno i pre nego što inostrani trgovinski lanac dođe u Srbiju ili domaći privrednik odluči da ga otvori.

“Država u tom procesu mora da bude aktivnija, da tačno stavi do znanja predstavnicima novog lanca šta od njih očekuje, a šta ne, šta će tolerisati, šta neće”, pojašnjava Savić.

Potom, prema rečima sagovornika Nove ekonomije, država treba da se postara da se zakon sprovodi, te da u tome bude rigorozna.

“Treća stvar koju država treba da uradi jeste da na drugačiji način postavi Komisiju za zaštitu konkurencije. Ona mora da bude nezavisna, ne smeju da poštede nekoga samo zato što je stranac, pa se plaše da će da ode. To onda znači da stranci koji ovde otvore lance mogu da rade šta hoće. Mi se delimo na njihove i naše – ‘njihove’ ne kažnjavamo da ne bi otišli, a ‘naše’ jer su, eto, naši. A kada svi vide da se država uozbiljila, poštovaće se pravila”, kaže Savić.

On dodaje da kazne moraju da budu rigorozne, kao što u nekim državama one iznose pet odsto godišnjeg prometa trgovca, ali i da moraju redovno da se naplaćuju.

“Retko kome od ‘velikih’ se naplati kazna, a to mora da se promeni. Ja znam da je to i u ekonomskom, i u političkom smislu teško, ali od nekud mora da se počne” zaključuje Savić.

Potrebna i veća konkurencija

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva smatra da, pre svega, država treba da pospeši razvoj konkurencije.

“Ovaj zakon može da bude dobar, ali ipak mora da postoji kombinacija. Dakle, pospešivanje konkurencije, bolja primena Zakona o zaštiti potrošača i ovaj Zakon o trgovačkim praksama”, kaže on za Novu ekonomiju.

Gavrilović dodaje da je potrebno i da sve bude transparentnije. Kako kaže, javnost treba da bude obaveštena od strane Ministarstva trgovine svaki put kada stigne neka prijava, kako bi znali da se nešto ne poštuje.

Inače, nacrt Zakona o trgovačkim praksama treba da usvoji Skupština. On bi, kako je objavio Nedeljnik, mogao da se nađe na dnevnom redu na prolećnom zasedanju. Do tada će Uredba o ograničenju marži prestati da važi. Preciznije, ona je na snazi od 1. septembra do 1. marta, osim ukoliko ne bude produžena, mada trenutno nema naznaka da bi to moglo da se desi.

Skuplje gorivo, „helikopter novac“, ali i klimatske promene: Šta je sve uticalo na rast cena hrane u Srbiji