Cene nafte i dalje visoke, trgovci čekaju da vide hoće li primirje otvoriti moreuz

Cene nafte su se blago promenile u nestabilnom trgovanju u ponedeljak, jer su investitori čekali pojašnjenja o statusu pregovora između SAD i Irana, prenosi Rojters. Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su za 76 centi, ili 0,7 odsto, na 109,79 dolara po barelu od jutros. Fjučersi sirove nafte marke West Texas Intermediate trgovali su se za 53 centa ili 0,5 odsto niže, na 111,01 dolara po barelu.

U nedelju je Tramp pojačao pritisak na Teheran, preteći u objavi na društvenim mrežama punoj psovki na Uskrs da će u utorak ciljati iranske elektrane i mostove ako se strateški važni Ormuski moreuz ne ponovo otvori. Ipak, cene su u ponedeljak uglavnom ostale nepromenjene.

Iran i Sjedinjene Države su dobili plan za okončanje neprijateljstava koji bi mogao da stupi na snagu u ponedeljak i ponovo otvori Ormuski moreuz, rekao je u ponedeljak izvor upoznat sa predlozima.

Ormuski moreuz, koji prevozi naftu i naftne derivate iz Iraka, Saudijske Arabije, Katara, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ostaje uglavnom zatvoren zbog iranskih napada na brodove nakon početka rata 28. februara.

„Nemogućnost otvaranja Ormuskog moreuza postaje sve više pitanje političke pobede“, rekao je Mukeš Sahdev, osnivač i izvršni direktor konsultantske kuće XAnalysts.

Zbog poremećaja u snabdevanju na Bliskom istoku, rafinerije traže alternativne izvore sirove nafte. Međutim, neki brodovi, uključujući tanker kojim upravlja Oman, kontejnerski brod u francuskom vlasništvu i brod za prevoz gasa u japanskom vlasništvu, prošli su kroz Ormuski moreuz od četvrtka, pokazali su podaci o brodarstvu, što odražava politiku Irana da dozvoli prolaz brodovima iz zemalja koje smatra prijateljskijim.

Sukob će se izgleda održati, jer je Iran zvanično rekao posrednicima da nije spreman da se sastane sa američkim zvaničnicima u Islamabadu u narednim danima i da su napori da se postigne prekid vatre došli do ćorsokaka, objavio je u petak Volstrit žurnal.

U nedelju se OPEK+, koji se sastoji od nekih članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i saveznika poput Rusije, složio sa skromnim povećanjem proizvodnje od 206.000 barela dnevno za maj.

Međutim, ta odluka će uglavnom postojati samo na papiru, jer nekoliko ključnih proizvođača grupe nije u mogućnosti da poveća proizvodnju zbog rata.
Rusko snabdevanje je nedavno poremećeno napadima ukrajinskih dronova na izvozne terminale u Baltičkom moru. Mediji su u nedelju naveli da je terminal Ust-Luga nastavio sa utovarom u subotu nakon višednevnih prekida.

Srbija od prošle godine najviše uvozi naftu iz Kazahstana, a ne Iraka: Dobar preokret za NIS u iranskoj krizi