Srbija od prošle godine najviše uvozi naftu iz Kazahstana, a ne Iraka: Dobar preokret za NIS u iranskoj krizi

Iako je Srbija unazad godinama uvozila većim delom naftu iz Iraka, od početka rata u Ukrajini su primetne promene u poreklu ovog uvoza. Udeo iračke nafte je počeo da se smanjuje 2024. godine kada je bio na nešto malo više od milion tona nafte, dok je u godinama pre dostizao i 1,7 miliona tona uvoza iz jugozapadne Azije. U prošloj godini Irak je bio na drugom mestu sa samo 235.864 tona, a na prvo mesto je izbio Kazahstan, čiji se udeo uvećava od 2021. godine. Postepeno, Srbija je počela znatno manje da se oslanja na Irak, a sve više na Kazahstan, pa je tako država ponovo uspela da skoncentriše svoj uvoz energenata sa Istoka. U trenutnom stanju stvari kada je rat na Bliskom Istoku doveo do očaja trgovce naftom, ovo i nije tako loše za Srbiju. Kako objašnjavaju analitičari, to je znak da će nafte barem biti, ali će cene neminovno pratiti cene nafte na svetskim tržištima.

U prošloj godini, zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nafta uvožena iz najrazličitijih pravaca, što je bilo i očekivano. Možda je i slikovit podatak da crno zlato nije na vrhu porizvoda koje uvozimo, na prvom mestu su lekovi, pa potom nafta, gas i struja.  Uvoz nafte je dolazio, osim Kazahstana i Iraka, takođe iz Azerbejdžana, Nigerije, Libije, Evropske unije, Rumunije, Mađarske, Sjedinjenih Američkih Država i ostalih zemalja. Uz Kazahstan na ovoj listi sve je veći i udeo uvoza iz Azerbejdžana.

„Rusija mora da „aminuje” (odobri) naftu iz Kazahstana, s obzirom na to da Kazahstan potpada pod rusku sferu uticaja i transportne rute. Pozitivno je to što se smanjuje zavisnost od nafte iz Iraka, jer eventualno zatvaranje (Ormuskog) moreuza ili sukobi u tom delu sveta neće imati tako drastične posledice po domaće tržište“, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije koji navodi da će cene i za naftu uvezenu iz ovih pravaca biti više jer će pratiti tržišta, ali da je diversifikacija izvora snabdevanja poboljšala stabilnost, pa će nafte biti. Godišnje potrebe Srbije su oko četiri miliona tona naftnih derivata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će država „izdržati još neko vreme“, koliko može, ali da ni Evropa, a ni naša država ne mogu da izdrže dugo ovakvu situaciju.

„Mi ne zavisimo direktno od cene sirove nafte, odnosno cene brenta, već od kotacija na Mediteranu koje kasne dan ili dva, nekada i tri dana. Računajte u narednim danima da ćemo doći do mnogo više neophodne cene“, rekao je Vučić. Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev bio je u poseti Beogradu u novembru 2024. dok je Vučić proveo ove godine u februaru dva dana u zvaničnoj poseti Astani gde su razmenili 10 memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora …

Nisu samo srpske vlasti prepoznale kazanastansku naftu kao dobar „dil“, Nemačka uvozi sve više od ove države, a tu su i Mađarska, Holandija, Italija, Francuska, Rumunija i Grčka. Međutim, veliki deo nafte putuje kroz ruske cevovode i luke, a ponekad se meša ili dokumentuje na način koji izgleda kao ruska izvozna sirova nafta — posebno na tržištima koja su istorijski uvozila mešavinu „ural“.

Kazahstan je aktivno radio na diferenciranju svoje sirove nafte (npr. brendiranjem KEBCO), posebno nakon problema sa sankcijama Rusiji, kako bi se izbegla zabuna i komercijalni problemi.

Uvoz nafte u Srbiju po godinama AI generatedNova Ekonomija

Rusija ostaje glavna tranzitna ruta za izvoz kazahstanske nafte zbog geografije i infrastrukture, iako je sama nafta i dalje kazahstanskog porekla.
Istorijski gledano, deo kazahstanske sirove nafte izvezene preko ruske naftovodne i lučke infrastrukture prodavan je ili transportovan sa ruskim vrstama sirove nafte, posebno ural (glavna ruska izvozna vrsta).
Pošto mnoge izvozne rute koje koristi Kazahstan prolaze kroz rusku teritoriju (posebno Kaspijski naftovodni konzorcijum – CPC sistem do Crnog mora), međunarodni kupci i dokumentacija ponekad su prikazivali kazahstanske pošiljke kao ural ruskog porekla ako su se tereti mešali usput.

Da bi se izbegla zabuna i rizik od sankcija povezan sa ruskom naftom, Kazahstan je počeo da rebrendira svoj izvoz koji ide preko Rusije pod posebnom oznakom pod nazivom KEBCO (kazahstanska izvozna mešana sirova nafta). Ovo je trebalo da osigura da kupci i osiguravači prepoznaju stvarno kazahstansko poreklo nafte. Rebrendiranje razjašnjava poreklo u dokumentaciji i pomaže u izbegavanju nenamernog povezivanja sa ruskom sirovom naftom, koja se suočava sa zapadnim sankcijama.

Sama kazahstanska nafta nije ruska nafta, ali pošto se izvozni tokovi često fizički mešaju sa ruskom sirovom naftom tokom tranzita kroz Rusiju, može se pogrešno tretirati ili evidentirati kao ruska izvozna mešavina, osim ako nije pravilno označena, navodi se u jednom od izveštaja kreditne agencije Standard and Poor’s.

Sukob u Iranu je podigao globalne cene nafte i gasa na najviši nivo od 2022. godine. Iz poslednjeg izveštaja S&P jasno je da će privreda trpeti rast cena, a preko privrede i građani kada se suoče sa cenama. Sve cene energenata – nafta, gas i struja povezani su i ne mogu se posmatrati odvojeno, odnosno ukoliko raste cena jedne od ovih stavki, ona utiče i na druge.

„Ukoliko se ovaj negativni šok uslova trgovine pokaže trajnijim nego što trenutno očekujemo, srpska ekonomija (jedna od energetski najintenzivnijih u Evropi) mogla bi se suočiti sa dodatnim ekonomskim pritiscima. Iako se industrijski sektor Srbije delimično oslanja na uvozni ruski gas, gas čini samo oko 15-17 odsto bruto snabdevanja energijom, što je manje od doprinosa drugih primarnih izvora energije. Uvezena sirova nafta čini otprilike 27 odsto ukupnog snabdevanja energijom, a domaći ugalj oko 40 odsto. Gas ipak igra veću ulogu u nekoliko energetski intenzivnih industrija, uključujući đubriva, hemikalije i čelik, koje su se poslednjih godina suočile sa rastućim pritiscima troškova usred viših cena energije i jače konkurencije proizvođača sa nižim troškovima u Aziji. Kao rezultat toga, energetski intenzivna proizvodnja je umerena, a energetski intenzitet ekonomije je postepeno opao poslednjih godina“, ocenjuje S&P.

Željko Marković, energetičar, kaže da se dugo se insistiralo na iračkoj nafti jer je bila jeftina, ali se situacija promenila. Kako objašnjava naš sagovornik, već pune dve godine fokus je na kazahstanskoj nafti.

„Ona stiže tankerima preko Crnog mora, a zatim se transportuje cevovodima. Ključna prednost kazahstanske nafte je što ne mora da prolazi kroz Ormuski moreuz, čime se izbegavaju veliki rizici od zatvaranja moreuza i visoki troškovi transporta. Situacija je kritična. Više nije pitanje samo kolika je cena, već da li će sirovina uopšte biti dostupna, što je slično situaciji sa gasom s početka godine“, kaže Marković.

Prošle godine se prvi put pojavila stavka kod Statističkog zavoda gde skoro trećina uvezene nafte dolazi iz nepoznatih ili nerazvrstanih izvora. Ranijih godina te količine su bile zanemarljive, ali je porast ovako uvezene nafte, iz nepoznatih zemalja u porastu. Dok je ranije ova količina bila na oko 800 tona, u 2025. godini je to 139.729,3 tona. Sagovornici spekulišu da je reč o nafti koja „luta“ ili se pretovara kako bi se zavarali tragovi o poreklu (tzv. Shadow Fleet ili siva flota koja prevozi rusku naftu).

Srbija nije uvela sankcije Rusiji i Srbija nastavlja da nabavlja i gas iz Rusije. Situacija sa naftom je drugačija, jer je jedina državna kompanija koja prerađuje naftu, NIS, pod sankcijama američkog OFAC-a.

Kako su sankcije uticale na poslovanje NIS-a: Milionski gubici i poteškoće u isplati obaveza