Kako se prijaviti za sredstva EU koja podržavaju zelenu agendu?

Program Evropske unije za zelenu agendu pokriva pet stubova: dekarbonizaciju, biodiverzitet, ruralni razvoj, cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine sa akcentom na vazduh. Iako je ovaj program podržala EU, u njega su se uključile i Švedska i Švajcarska vlada, ali i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije. Uz pomoć njega su mnoge kompanije dobile sredstva, ali i čitavo mentorstvo od početka do kraja.

Do sada je UNDP koja sprovodi ovaj program podržala 94 kompanije odnosno projekata za tri godine.

Anđela Vila, predstavnica UNDP-a, kazala je na predstavljanju programa na Evropskoj nedelji mogućnosti u Kragujevcu da se do sada više od 400 kompanija prijavilo na ukupno osam poziva.

Pozivi su namenjeni zelenoj transformaciji i javnim i privatnim preduzećima.

Kao partneri se preduzećima mogu prijaviti i udruženja građana i naučne institucije.

„Država se obavezala i postavila ciljeve u okviru zakonodavnog okvira i moramo da podržimo preduzeća i kompanije koje su spremne da investiraju u tranziciji dovedemo do određenog nivoa“, rekla je Vila.

Specifičnost samog programa je razvoj samog projekta jer se ne traži da projekat bude gotov već da postoji samo ideja.

Kako je kazala, kroz ideju se dolazi do tehničkih rešenja koja su bolja ali i dodatnog finansiranja.

„Korisnicima programa omogućavamo da razgovaraju sa više finansijskih institucija koje mogu da im pomognu“, rekla je ona.

Sve što je potrebno jeste da svi oni koji žele da apliciraju prate sajtove EU za tebe i UNDP.

Jedan od korisnika programa je Nikola Banduka sa startapom DigitalLeather. Startap je osnovan 2021. godine od strane Fonda za inovacionu delatnost. Startapom je razvijen prototip mašine koja je imala mogućnost da kontroliše kvalitet industrijske kože primenom veštačke inteligencije.

„Došli smo do određenih rezultata i tad smo saznali za ovaj program. Prijavili smo se i počeo je proces pripreme projekta. Uz pomoć veštačke inteligencije smo uspevali da otkrivamo samo površinske defekte na koži, ali prilikom odvajanja kože od životinje dolazi do oštećenja jednog sloja koje nije moguće videti na površini. Onda je bilo potrebno okrenuti tu kožu naopačke da bi se izvršila digitalizacija i da bi se povećalo iskorišćenje industrijske kože“, rekao je on.

To je bio deo sufinansiranja cirkularne ekonomije, a UNDP je kroz pripremu projekta, radionice i akceleracije pomogao da formiraju projektnu ideju.

„UNDP nam je pomogao da formiramo projektnu ideju i uspeli smo da postignemo tačnost od 97 odsto i da povećamo znatno iskorišćenje industrijske kože za 20 i nešto odsto, što su ogromne uštede novca u industriji kože koja konzumira velike količine kože“, rekao je on.

Naglasio je da je popunjavanje forme, tj. apliciranje jednostavno i da se još u toku aplikacije jasno da li se ideja uklapa u koncept finansiranja i akceleracije.

Banduka kaže da je najveći izazov u samoj održivosti projekta i da upravo to jeste deo na koji se posebno obraća pažnja u okviru edukacije.