Škola za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru napisala tri udžbenika: Kako funkcionišu Erazmus projekti za srednje škole

Evropska unija, pored prilika za studiranje u inostranstvu i razmenu studenata, nudi mogućnosti i za školsko i stručno obrazovanje, kao i za obrazovanje odraslih. Upravo zahvaljujući tome, Škola za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru uspela je da napiše tri udžbenika, od kojih je jedan prvi u Srbiji za proizvode od džinsa.

Četvrtog dana EU nedelje mogućnosti, koji se održava u Novom Pazaru, a u čijem su fokusu mladi, obrazovanje i sport, bilo je reči i o Erazmus+ programima za školsko i stručno, ali i obrazovanje odraslih.

Đorđina Savićević ispred Fondacije Tempus pre svega je objasnila da Srbija od 2019. godine ima status punopravnog učesnika u programu Erazmus+, u kom učestvuju i članice Evropske unije, kao i još šest pridruženih zemalja. Savićević je objasnila da ustanove iz Srbije imaju široke mogućnosti učešća u programu.

„Ustanove u Srbiji mogu da prijavljuju projekte i da učestvuju kao koordinatori ili partneri. Što se tiče oblasti opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih, ustanove koje imaju uticaj u tim oblasima mogu da budu koordinatori projekta. U tom slučaju, prijavljuju projekte Fondaciji Tempus, koja se pojavljuje u ulozi nacionalne agencije”, objasnila je Savićević.

S druge strane, ona je objasnila da ako su ustanove partneri na projektu, druga partnerska zemlja u slučaju projekata saradnje prijavljuje projekat svojoj nacionalnoj agenciji, u svojoj državi. Sami pojedinci, dakle, ne učestvuju u programu, već to rade ustanove. Ipak, pojedinac može da učestvuje kao predstavnik ustanove.

“U tom slučaju, ustanova prilaže projektnu prijavu i u jednom projektu može da učestvuje do 30 učesnika. Mogu da učestvuju i nastavnici i nenastavno osoblje, podrazumeva se pedagog, psiholog, direktor škole, u zavisnosti od toga kako je zamišljen projekat. Mogu da učestvuju i učenici. Na primer, u jednom projektu srednje stručne škole možemo da imamo dve mobilnosti, u kojoj je jedna za potrebe odlaženja na nastavnički kurs, a za učenike je u pitanju praksa”, pojasnila je Savićević.

Posebno je istakla da su sve aktivnosti u okviru Erazmus+ programa finansirane od strane EU, tako da same ustanove nemaju troškove o kojima treba da razmišljaju.

Savićević je ukazala i na ključne prioritete programa: inkluziju i različitost, digitalnu transformaciju, aktivno učešće u demokratskom životu, kao i ekološku održivost i borbu protiv klimatskih promena.

Kako izgledaju projekti u praksi

Haris Ademović iz Škole za dizajn tekstila i kože iz Novog Pazara istakao je da je učešće u Erazmus+ projektima sa inostranim partnerima značajno promenilo rad škole.

„Uzeli smo učešće u Erazmus+ projektu i kada smo jednom videli kako to funkcioniše, nismo stali. I dalje učestvujemo i trenutno smo u akreditaciji“, rekao je Ademović.

Kako je naveo, škola do sada ima iza sebe tri realizovana projekta, koji su se uglavnom fokusirali na izradu udžbenika i priručnika. Prvi udžbenik koji su napravili je Vektorski svet za obrazovni profil tehničar dizajna grafike, a zatim priručnik za reciklažu džinsa i tekstilnog otpada, a inspirisalo ih je to što je tekstilna industrija veliki zagađivač, koji je potrebno reciklirati. Treći udžbenik, Putevi džinsa, nastao je zato što za odeću od ovog materijala nije postojao jedan poseban udžbenik.

“Postoji objedinjeni za odeću, ali ne i za ovu oblast, pa smo kroz projekat pokušali to da nadoknadimo“, rekao je Ademović.

U realizaciji projekata škola je sarađivala sa partnerima iz više zemalja.

„Radili smo sa školama iz Portugala, Italije i Turske. Posećivali smo njihove škole, videli kako rade i zajedno učestvovali u izradi udžbenika“, zaključio je Ademović.

Koliko su vredni projekti?

Đorđina Savićević pojasnila je kako izgleda proces prijave i koje vrste projekata su dostupne u okviru Erazmus+ programa.

„Prvi korak u prijavi je da se potencijalni korisnik informiše“, navela je Savićević, još jednom ističući da su ključne aktivnosti u programu projekti mobilnosti i projekti saradnje.

Kako je objasnila, suštinska razlika između ova dva tipa projekata ogleda se u njihovoj prirodi i ciljevima. U projektima mobilnosti jedna ustanova odlazi kod druge radi usvajanja znanja, dok u projektima saradnje dve ili više ustanova zajednički rade na izradi nekog rezultata.

Govoreći o finansiranju projekata saradnje, Savićević je navela da su sredstva unapred definisana u zavisnosti od obima projekta. U slučaju projekata saradnje određene su paušalne sume od 30.000 i 60.000 evra za mala partnerstva i 120.000, 250.000 i 400.000 za projekte saradnje. Kada se radi o projektima mobilnosti, budžet se formira drugačije.

„Kod mobilnosti budžet se formira prema broju učesnika, aktivnostima i drugim parametrima koje ustanova definiše u prijavi“, navela je Savićević.

Ona je posebno istakla značaj akreditacije u okviru Erazmus+ programa.

„Akreditacija je Erazmus plan koji ustanova izrađuje na period od dve do pet godina i služi za internacionalizaciju ustanove, ali i da se istaknu neke potrebe i izazovi ustanove na kojima će ona u tom periodu da radi. To je značajno zato što nakon dobijanja akreditacije, ustanova više ne prilaže klasične projekte mobilnosti, već samo traži sredstva putem prijave, kako bi mogla da ostvari te ciljeve”, zaključila je Savićević.

Više od 32.000 studenata iz Srbije učestvovalo u razmeni na evropskim fakultetima: Kako izgledaju studije u inostranstvu