Plan „B i C“ za NIS: Šta nas čeka ako propadnu pregovori sa MOL-om

Pregovori o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) sa mađarskim MOL-om ušli su u završnu fazu, a rok koji je američki OFAC postavio kao krajnji, 22. maj, sve je bliži. Ipak, srpska strana nezadovoljna je pojedinim tačkama MOL-ove ponude, pre svega zbog budućnosti Rafinerije nafte Pančevo. Ministarka rudarstva i energetike Durbavka Đedović Handanović rekla je da Srbija, ukoliko pregovori propadnu ima i plan B i C, a stručnjaci ističu da bi to moglo da bude ili prinudno preuzimanje ili novi kupac.

Iako je javnost tokom prethodnih meseci, na osnovu izjava zvaničnika, mogla da zaključi da pregovori sa MOL-om teku po planu, situacija se odnedavno promenila. Đedović Handanović, naime, istakla je da se srpskoj strani ne dopadaju neke od tačaka ponude MOL-a. To se, prema njenim rečima, odnosi na budućnost rafinerije, pokrivenost tržišta u Srbiji i nerešenih obaveza NIS-a.

„Nije pitanje da li će Rafinerija raditi ili ne, ona mora da radi. Pitanje je u kom obimu, u kom kapacitetu, kako ćemo da nadgledamo, šta ako se to ne ostvari i kako Srbija onda brani svoju poziciju, jer Rafinerija ima uticaj na sigurnost snabdevanja, na bruto domaći proizvod, na zaposlenost i na industrijski rast. Rafinerija za nas, pored toga što je kritična energetska infrastruktura, znači i nešto što u kriznim situacijama nama apsolutno treba“, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, Srbija neće prihvatiti kompromis u pregovorima o budućnosti NIS-a po svaku cenu, a koji bi bio na štetu državnih interesa. Na pitanje kolike su šanse da dođe do tog kompromisa, ministarka je rekla da to ne zavisi od nas i da je to pre svega uslovljeno odnosima Amerike i Rusije, ali da mi svakako imamo i „plan B i plan C“.

Šta su alternative?

Branislav Jorgić, ekonomista i broker, kaže za Novu ekonomiju da pretpostavlja da bi jedna od dve opcije koju pominje ministarka mogao da bude prinudni otkup ruskog udela od strane Srbije.

“Ukoliko bi se to desilo, verujem da bi pre toga prvo bili neki razgovori, pa tek ako oni ne uspeju, prinudni otkup. To jeste dobro rešenje, ali ne i najbolje, jer bi se onda verovatno poremetili odnosi Srbije i Rusije, a treba imati u vidu i našu zavisnost od ruskog gasa”, kaže Jorgić.

Kao drugu mogućnost, on navodi novog kupca.

“Ranije se spominjao arapski ADNOC, tako da bi druga varijanta mogla da bude neki drugi kupac”, kaže Jorgić.

Najbolje bi, ipak, bilo, prema Jorgićevim rečima, da Rusi ostanu vlasnici, jer oni, kaže, znaju da upravljaju NIS-om.

“Kako to verovatno nije moguće, onda bi najbolje bilo da se ruska i srpska strana dogovore, pa da njihov udeo otkupimo. Onda ide neki novi kupac, a najgora opcija je svakako prinudni otkup. Mislim da pored ovih opcija, druge ne postoje, pitanje je samo šta će odabrati država”, zaključuje Jorgić.

I stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović smatra da je jedna od opcija nacionalizacija.

“To, naravno, ima i dobrih i loših strana. Ako SAD nastave da pritiskaju privredne subjekte u ruskom vlasništvu, onda bi to bila dobra opcija, jer ćemo se osloboditi pritiska i NIS će moći da funkcioniše i posluje normalno. Negativna strana je to što je i sama ruska strana rekla da očekuje da mi nećemo odabrati nacionalizaciju, pogotovo što postoje određeni sporazumi na osnovu kojih nijedna strana ne može tek tako da nacionalizuje, osim u ekstremnim uslovima. Meni se čini da ovo jeste takva situacija i da je nacionalizacija moguća, naravno uz isplatu tržišne vrednosti. Onda tu nastaje novi problem, a to je da je NIS delistirana sa berze, a poslednja trgovana vrednost bila je milion evra. To je definitivno daleko niža cena od neke fer cene”, kaže Gavrilović za Novu ekonomiju.

O mogućnosti da se pojavi novi kupac, Gavrilović kaže da dosad nije bilo ozbiljnijeg kupca od MOL-a, te da mu nije realno da se pojavi ni sada.

“Pominjao se ADNOC, ali je pitanje da li je to bio stvarni tržišni interes ili ne. Možda imaju interes sada, kada su nemiri na Bliskom istoku, pa možda žele da deo kapitala izmeste iz Emirata. Ali sigurno je da će se taj rok koji je postavljen na 22. maj prolongirati, jer sigurno ne može da se završi postupak do tada, pogotovo ako se pojavi novi kupac, to će onda biti meseci pregovora”, zaključuje Gavrilović.

S druge strane, predsednik Skupštine Saveza energetičara Milun Babić smatra da do nacionalizacije neće doći.

“Ko zna šta su njihovi planovi B i C. Ono što je sigurno jeste da se ovde desilo ono što je i bilo očekivano. U Mađarskoj je smenjena Orbanova vlada, a nova vlast je odmah najavila kontrolisanje firmi i pojedinaca povezanih sa prošlom vlašću, tako da ne čudi što su malo usporili pregovori. I dok se nova Vlada u Mađarskoj ne formira, ja ne verujem da će pregovori sa MOL-om da se završe”, kaže Babić.

Kako funkcioniše pravo preče kupovine?

Pravo preče kupovine opcija je koja se često spominje u javnosti kao moguća. Ekonomski konsultant Bogdan Petrović objasnio je u “Novoj ekonomiji danas” šta to zapravo znači.

“Javnost pogrešno smatra da je Srbija već mogla da iskoristi pravo preče kupovine. Ne. Pravo preče kupovina se koristi tek kad se zaključi ugovor o prodaji akcija, pa onda Srbija ima pravo da kaže da mi hoćemo da kupimo po toj ceni. Pošto dosad nije zaključen ugovor o kupoprodaji ni sa jednom stranom, mi naše pravo preče kupovine nismo ni mogli da koristimo. Ali šta je zanimljivo – ako bi došlo do kupovine od strane MOL-a, više neće biti prava preče kupovine. Znači ako MOL kupi akcije NIS-a od Gaspromjefta, a Srbija ne iskoristi pravo preče kupovine, onog trenutka kad MOL postane vlasnik akcija NIS-a, Srbija više nema pravo da egzercira preču kupovinu, jer NIS je akcionarsko društvo, a u akcionarskom društvu, naravno, osnovno je pravilo da ne postoji pravo preče kupovine ako nije posebno ugovoreno”, objasnio je Petrović.

Podsećamo, SAD su uvele sankcije NIS-u početkom prošle godine zbog ruskog vlasništva, ali su one, nakon nekoliko meseci odlaganja, stupile na snagu u oktobru. Već nekoliko meseci, MOL se spominje kao najozbiljniji kupac ruskog udela, iako vlasti u Srbiji sve češće navode da postoje “crvene linije” koje ne mogu da se pređu. Rok koji je američka administracija dala za završetak pregovora o kupoprodaji je 22. maj.

NIS poklonio SPC-u zemljište sa manastirom, Tjurdenjev kaže: Manastir čuva rafineriju