„I Rusi bi zatvorili Rafineriju Pančevo da njihove nisu toliko daleko“: Može li Srbija da postavlja „crvene linije“ MOL-u i Gaspromu?

Sudbina rafinerije u Pančevu mogla bi da bude jedna od ključnih tema u pregovorima o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarskog MOL-a. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je poručila da ovi „dogovori nisu laki“ i da postoje „crvene linije“ preko kojih Srbija neće preći, uz jasan cilj da rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu. A stručnjaci su podeljeni. Dok neki misle da je oprez opravdan, imajući u vidu da MOL već jeste ugasio jednu rafineriju, ima i onih koji smatraju da Srbija može dobro da ispregovara, tako da će biti zaštićena od takvog scenarija.

Ministarka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka a predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Žoltom Hernadijem da pregovori o prodaji NIS-a i budućim odnosima u kompaniji nisu laki i da postoje “crvene linije koje ne možemo da pređemo”.

“Dogovori o prodaji NIS-a i našim budućim odnosima u NIS-u nisu laki i postoje crvene linije koje ne možemo da pređemo. Naš cilj je da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu ali i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti a koje su od važnosti za Republiku Srbiju“, objavila je Đedović Handanović nakon sastanka.

Na osnovu ove ministarkine izjave, moglo bi se zaključiti da postoji mogućnost da MOL ne želi da kupi rafineriju, odnosno da će je, nakon kupovine ruskog udela, zatvoriti. Ipak, to se ne bi moglo reći na osnovu ranijih izjava ostalih zvaničnika. Naprotiv, mađarski ministar Peter Sijarto je u januaru rekao da je pančevačka rafinerija od strateškog značaja za MOL, te da se ona neće zatvarati.

Ipak, MOL je već zatvorio jednu rafineriju. U pitanju je rafinerija u Sisku u Hrvatskoj.

Na to podseća i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

“Realno je zapitati se da li postoji mogućnost da MOL zatvori rafineriju, kada znamo da su jednu već zatvorili. Da smo NIS prodali bilo kome osim Rusiji, i oni bi je zatvorili, jer je jedini razlog što Rusi nisu zatvorili rafineriju to što su njihove daleko”, kaže Zdravković za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, scenario u kom bi rafinerija prestala sa radom bio bi loš za Srbiju, a bile bi pogođene i druge grane hemijske industrije.

“Mi bismo sve uvozili, prosto ne bi bilo prerade. To bi se onda odrazilo na Azotaru i Petrohemiju, prosto zatvaranje rafinerije bi ugrozilo i druge industrije”, kaže Zdravković.

Može li dogovor da bude povoljan za Srbiju?

Problem je, zapravo, što nakon prodaje, Srbija gubi sve zaštitne klauzule koje je imala sa ruskim Gaspromom. Ipak, stručnjak za energetiku Željko Marković smatra da situacija može da bude povoljnija za Srbiju, ukoliko ispregovaramo određene uslove.

“Ugovor iz 2008. godine, kada je država prodala udeo Rusima, ima određene klauzule kojima smo se mi štitili, ali taj ugovor će biti pravno ništav kada MOL bude kupio većinski udeo od Rusije, čime mi gubimo tu zaštitu. Ono što mi možemo da uradimo jeste da zahtevamo da se neke stvari, koje bi nama išle u korist, definišu ugovorom sa MOL-om. Tu bi, recimo, moglo da se definiše da mi imamo pravo preče kupovine, da ne mogu da gase rafineriju, da ako hoće da rade nešto sa akcijama, recimo da smanje iznos dividende koji se isplaćuju akcionarima, moraju prvo nas da konsultuju… Ukoliko se sutra desi da MOL bude pod sankcijama, recimo, moramo da imamo mogućnost da uvedemo prinudnu upravu kako bismo izbegli posledice. Ja verujem da država ima nešto što će zahtevati pre nego što se kupopordaja okonča”, kaže Marković.

Ipak, postavlja se pitanje da li je Srbija u poziciji da iznosi zahteve, jer, iako sa jedne strane može da se dogodi da kupoprodajni ugovor za Srbiju bude  nepovoljan, ukoliko se on ne realizuje čekaju nas američke sankcije.

“Naša situacija jeste teška, ali to ne znači da treba da pristanemo na bilo šta, jer može da se desi da završimo u još težoj situaciji”, zaključuje Marković.

Produžena licenca i rok za prodaju

Podsećamo, krajem marta, kada je trebalo da istekne prvobitni rok za prodaju ruskog udela u NIS-u, MOL je saopštio da je od Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC), dobio produženje roka za dva meseca, odnosno do 22. maja. Pomeranje roka omogućava svim stranama da zaključe posao na temelju načelnog dogovora o prodaji NIS-a koji je postignut u januaru 2026, a pruža priliku i američkim finansijskim nadzornim institucijama da učestvuju u procesu, saopšteno je tada iz MOL-a.

Transakciju će morati da odobri i srpska Vlada.

Takođe, prošle nedelje je OFAC produžio operativnu licencu NIS-u, na 60 dana, do 16. juna. Prema rečima ministarke Đedović Handanović, produženje predstavlja pozitivan signal napretka u pregovorima o promeni vlasništva između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta.

Nova ekonomija uputila je, ovim povodom, pitanja na tri adrese: Ministarstva rudarstva i energetike, NIS-a i MOL-a. Odgovori su stigli samo od MOL-a, mada iz kompanije kažu da u ovom trenutku ne mogu da daju konkretne odgovore dok traju pregovori.

„Nastavljamo pregovore u skladu sa prethodno potpisanim okvirnim sporazumom, kao i u skladu sa propisima o sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Zaključenje transakcije, između ostalog, zahteva odobrenje OFAC-a, kao i nadležnih organa Republike Srbije“, navodi MOL.

Šta sve dobija MOL kupovinom NIS-a?