U martu izvoz građevinskih sirovina porastao više od 200 odsto, rast izvoza gurale i mašine

U martu je, u odnosu na januar ove godine, izvoz Srbije porastao za 9,3 odsto u dinarskoj vrednosti, najviše zahvaljujući mašinama, automobilskoj industriji i rastu izvoza rudarskih sirovina. Istovremeno, poljoprivreda beleži ozbiljan pad izvoza, dok je Srbija povećala uvoz energenata, drveta i pojedinih industrijskih proizvoda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Ukupna vredsnot izvoza Srbije u dinarima u martu rasla je brže od uvoza. U odnosu na januar ove godine, dinarska vrednost izvoza povećana je za 9,3 odsto, dok je vrednost uvoza porasla za samo 2,2 odsto.

Izvoz je u martu najviše gurala mašinska i transportna industrija, odnosno automobili, vozila i mašine. Količinski je izvezeno 18,6 odsto više ovih proizvoda, što je donelo rast dinarske vrednosti izvoza od 22,7 odsto.

U martu smo izvezli 6,5 odsto manje sirovina (osim goriva), ali su one značajno poskupele, pa je ukupna dinarska vrednost izvoza ipak porasla za 17,3 odsto.

S druge strane, najveći rast je imao izvoz proizvoda iz rudarstva čija je ukupna vrednost porasla za skoro 24 odsto.  Od toga je vrednost izvoza uglja porasla za 32,2 odsto u dinarima, ruda metala za 22 odsto, a ostalih ruda za čak 200 odsto, dok se obim povećao za 186,7 odsto.  Ova kategorija ,,ostalo rudarstvo“ obuhvata eksploataciju kamena, peska, šljunka, gline i drugih sirovina koje se uglavnom koriste u građevinarstvu i proizvodnji građevinskog materijala.

Najveći skok na strani uvoza zabeležen je kod arhitektonskih i inženjerskih delatnosti. Vrednost uvoza porasla je za čak 235,7 odsto, dok je fizički obim uvoza povećan za oko 430 odsto. Ovakav rast može ukazivati na snažan rast angažovanja stranih projektantskih, konsultantskih i inženjerskih usluga u velikim infrastrukturnim i građevinskim projektima.

Dok se izvoz nafte prepolovio u martu u odnosu na januar, snažan rast zabeležen je kod uvoza proizvoda od koksa i derivata nafte, gde je fizički obim uvoza povećan za čak 62,7 odsto.

Poljoprivreda među najvećim gubitnicima

Izvoz poljoprivrede značajno je opao. Vrednost izvoza poljoprivrede, šumarstva i ribarstva smanjena je za više od 22 odsto, dok je fizički obim izvoza pao za skoro 20 odsto. To pokazuje da je poljoprivreda među najvećim gubitnicima spoljne trgovine početkom godine.

Istovremeno, Srbija mnogo više uvozi drveta i šumarskih proizvoda.

Zanimljiv rast zabeležen je u sektoru šumarstva i seče drveta. Vrednost izvoza ovog sektora bila je manja za oko 19 odsto, dok je fizički obim izvoza pao za 13,3 odsto, što ukazuje na slabiji izvoz drvne sirovine i proizvoda od drveta.

Sa druge strane, uvoz šumarskih proizvoda značajno je porastao. Dinarska vrednost uvoza povećana je za 37,1 odsto, dok je fizički obim uvoza porastao za 26,2 odsto.

Poverljive transakcije

Značajan rast izvoza zabeležen je i kod proizvoda i transakcija u koje spadaju specifične ili poverljive trgovinske transakcije koje nisu svrstane u standardne robne grupe.

Vrednost izvoza povećana za 31,7 odsto, dok je fizički obim izvoza porastao za 11 odsto.

U martu je porastao uvoz gotovo svih proizvoda, ali po nižim cenama

Količinski smo više uvozili, ali je cena tih proizvoda istovremeno pala za 6,4 odsto, pa je ukupna dinarska vrednost uvoza porasla svega 2,2 odsto. To pokazuje da je Srbija uvozila više robe nego početkom godine, ali po nižim cenama.

U martu ove godine povećan je fizički obim uvoza gotovo svih grupa proizvoda, dok je pad zabeležen jedino kod sirovih i nejestivih materija osim goriva, gde je količinski uvoz smanjen za čak 15,2 odsto.

Masovno je porastao uvoz životinjskih i biljnih ulja i masti. Fizički obim uvoza povećan je za čak 33,8 odsto, dok je cena tih proizvoda pala za 12 odsto.

Povećan je i uvoz mašina i transportnih uređaja, čiji je fizički obim porastao za 12,4 odsto, dok je njihova cena pala za 3,3 odsto.

Od uvoznih proizvoda u martu su poskupeli samo piće i duvan, za 1,2 odsto, ali je istovremeno njihov fizički obim uvoza povećan za 3,3 odsto.