Paušalac ili d.o.o.: Gde je granica u 2026. godini

Za veliki deo srpskih frilensera u IT-u i za male osnivače, izbor između paušalnog oporezivanja i društva s ograničenom odgovornošću i dalje je najvažnija poslovna odluka u prvoj godini rada. Odluka se retko donosi na osnovu brojeva — češće na osnovu onoga što je neko čuo od kolege. A brojevi u 2026. nisu isti kao pre dve godine.

Granica od 6.000.000 dinara

Paušalno oporezivanje ima jasan limit: 6.000.000 dinara prihoda po kalendarskoj godini. Dok ste ispod njega, poresku obavezu ne računate od stvarnog prihoda, već od paušalno utvrđene osnovice, a knjigovodstvo je svedeno na minimum. To je i cela logika režima — predvidivost umesto preciznosti.

Kada limit pređete, gubite pravo na paušal i prelazite na vođenje poslovnih knjiga. Vredi obratiti pažnju na to da se ta granica ne poklapa sa granicom za PDV, koja iznosi 8.000.000 dinara prometa u prethodnih 12 meseci. Paušalca, dakle, prvo stiže limit od šest miliona — obveznik PDV-a postaje tek kasnije, ako promet nastavi da raste. Ta dva praga se u praksi često mešaju.

Šta znači prelazak na d.o.o.

Preduzetnik i posle gubitka paušala ostaje preduzetnik — može da vodi knjige i plaća porez na stvarni prihod. D.o.o. je druga priča: pravno lice odvojeno od osnivača, sa porezom na dobit od 15% i porezom na dividendu od 15% kada dobit isplaćujete sebi. Minimalni osnivački kapital je simboličan — 100 dinara.

Ni osnivanje firme preko APR-a nije prepreka: elektronska registracija d.o.o. košta oko 4.900 dinara, a preduzetnika oko 1.600 dinara. Prava razlika nije u ulazu, nego u onome što ide posle — u obavezama prema knjigama, obračunu zarada i doprinosima.

Zarade i doprinosi u 2026.

Ako sebi isplaćujete zaradu, računica polazi od neoporezivog iznosa, koji je od 1. januara 2026. povećan na 34.221 dinar, sa ranijih 28.423. Porez na zarade je 10% i plaća se na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za taj iznos. Povećanje neoporezivog dela znači nešto nižu poresku osnovicu za svaku isplaćenu zaradu, ali doprinose ne dira.

• Na teret zaposlenog: PIO 14%, zdravstvo 5,15%, nezaposlenost 0,75%.
• Na teret poslodavca: PIO 10% i zdravstvo 5,15%; doprinos za nezaposlenost na ovoj strani ne postoji od 2014.
• Najniža mesečna osnovica za doprinose od 1. januara 2026. iznosi 51.297 dinara.

Najniža osnovica je ključna za male firme sa jednim angažovanim licem: doprinosi se obračunavaju najmanje na nju, bez obzira na to koliko je zarada niska. To je fiksni mesečni trošak koji postoji i u mesecima bez prihoda — nešto što paušalac u toj formi ne oseća.

Referentne veličine za 2026.

Minimalna zarada je 371 dinar neto po radnom času (Sl. glasnik RS 78/2025), što pri mesečnom fondu od 174 časa daje oko 64.554 dinara neto. Ta cifra je koristan orijentir kada procenjujete koliko vas realno košta prvi zaposleni, uključujući doprinose na obe strane.

Kako odlučiti

Ako ste blizu šest miliona dinara, pitanje nije da li ćete preći granicu, nego kada. Poređenje ima smisla raditi unapred, sa svojim projektovanim prihodom i realnim troškovima: paušal je jeftin dok traje, ali prestaje naglo i sredinom godine. D.o.o. ima veće fiksne troškove i strožu evidenciju, uz stopu od 15% na dobit i još 15% na isplaćenu dividendu, ali podnosi rast bez naglog preskakanja režima.

U oba slučaja, računicu treba uraditi pre nego što vas granica sama izabere.