Veći deo sveta ima dva meseca toplotnog stresa više nego 1970-tih

Meksiko, Kenija, Italija i druge zemlje sveta doživljavaju od jedan do dva meseca više toplotnog stresa nego pre nekoliko decenija, pokazuje novo istraživanje objavljeno danas.

U studiji se navodi da neka područja trpe čak i više toplotnog stresa, a da ga osećaju i regioni koji njime ranije nisu bili taknuti, piše Beta.

Ekstremne temperature, dani toplotnog stresa i tropske noći postali su dramatično češća pojava – duža i snažnija u poslednjih šest decenija otkako je zagrevanje planete intenzivirano, kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva uglja, nafte i gasa, pokazuje studija objavljena u časopisu Nature Climate Change.

Istraživači su otišli ​​dalje od merenja same temperature i koristili su temperature prema subjektivnom osećaju kako bi se bolje razumeo uticaj na ljude.

Cenili su toplotni stres kod pojedinačnih ljudi, pod uticajem temperature, vlažnosti, brzine vetra i još mnogo toga. Koristili su ono što se naziva Univerzalni termalni klimatski indeks da bi analizirali te faktore i modelirali reakciju ljudskog tela na okolinu.

Kombinacija toplote i vlažnosti može biti opasna za ljude, jer vlažnost utiče na to kako znoj isparava, a to je mehanizam hlađenja.

Toplotni talasi koji su vlažni mogu biti fatalniji od suvih toplotnih talasa, jer se ljudi ne hlade tako lako, navodi se u studiji.

Prethodne studije su se bavile stepenom u kojem su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem dovele do skoka temperatura, posebno poslednjih godina.

Jedna studija kaže da su ljudi širom sveta 2024. godine preživljavali u proseku 41 dodatni dan opasnih vrućina, a neka istraživanja kažu da je svet na dobrom putu da do kraja veka iskusi skoro dva meseca supervrućih dana više u svakoj godini.

Istraživači u novoj studiji posmatrali toplotni stres na tri nivoa: jak (indeksne temperature veće ili jednake 32 stepena Celzijusa); veoma jak (indeksne temperature veće ili jednake 38 stepeni Celzijusa); i ekstreman (indeksne temperature veće ili jednake 46 stepeni Celzijusa).

Mesta koja bi godišnje mogla imati oko 50 dana dužeg, najmanje jakog toplotnog stresa u poređenju sa 1970-im godinama uključuju delove južne Afrike, kao što su Namibija i Angola, delove istočne Afrike, uključujući delove Tanzanije, Kenije i Ugande, kao i delove Meksika i Centralne Amerike.

U južnoj Španiji, Italiji, Grčkoj i Turskoj, neka područja će imati do 40 dodatnih dana sa jakim toplotnim stresom u poređenju sa 1970-im. Veći deo južne Evrope beleži skoro ceo mesec dana više jakog toplotnog stresa u odnosu na pre nekoliko decenija.

U SAD, veći deo zemlje beleži 15 ili više dana sa najmanje jakim toplotnim stresom, a južni delovi, uključujući Teksas i Floridu, beleže blizu 25 ili više dana sa veoma jakim toplotnim stresom.

Te sezone toplotnog stresa takođe traju duže.

Glavna autorka studije Rebeka Emerton rekla je da je zapanjujuće „videti da se toplotni stres ne samo intenzivira na onim mestima koja već smatramo vrućim ili su navikla na toplotne talase… već i videti ovo, kako ga nazivamo, širenje otiska toplotnog stresa na regione gde je istorijski bio redak ili ga uopšte nije bilo“.

Prema studiji, temperature po osećaju tokom deset najtoplijih noći svake godine takođe su se brže povećavale — za 0,32 stepena Celzijusa po deceniji što je više nego tokom deset najtoplijih dana (0,27 stepeni Celzijusa po deceniji).

Za tropske noći, istraživači su uzeli u obzir minimalnu temperaturu od 20 stepeni Celzijusa.

Sada se milijardu ljudi više svake godine suočava sa najmanje jednim danom ekstremnog toplotnog stresa nego što je to bio slučaj 1970-ih.

Radi se prostorni plan za nalazišta rude u Boru i Zaječaru: Vlada donela odluku, Ziđin finansira