Nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu za izmeštanje vodovoda zbog RHE Bistrica

Za izmeštanje dela trase gradskog vodovoda Priboj u zoni novoprojektovanih objekata RHE „Bistrica“ nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, odlučilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Projektom je predviđeno premeštanje dela trase gradskog vodovoda Priboj, kojim se predviđa izgradnja ukupno oko četiri kilometara novih cevovoda.

Nosilac ovog projekta je Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS AD), u obavezi je da ako, u bilo kojoj fazi projekta dođe do pojave otpada koji ima karakter opasnog, skladišti taj otpad isključivo na odgovarajući način i u skladu sa zakonom i pravilnicima iz ove oblasti.

Nosilac projekta je Elektroprivreda Srbije AD je podnelo Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izmeštanja dela trase gradskog vodovoda Priboj u zoni novoprojektovanih objekata RHE Bistrica u opštini Nova Varoš i u Opštini Priboj.

Zainteresovani organi, organizacije i javnost su mogli da vide objavljeni zahtev u dnevnom listu „Kurir“ 8. maja ove godine i na internet prezentaciji Ministarstva, a u zakonskom roku nije bilo dostavljenih mišljenja od strane zainteresovanih organa, organizacija i javnosti.

U Rešenju koje je donelo Ministarstvo zaštite životne sredine navodi se inače da se ovaj projekat ne nalazi na listi projekata za koje je obavezna procena uticaja, kao i da se nalazi na listi projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu.

Projektovano tehničko rešenje je nastalo nakon analize četiri varijante obilaznog cevovoda. Područje na kome su predviđeni radovi obuhvata delove teritorija dve opštine Nova Varoš i Priboj, a teren na kojem je predviđen projekat je izrazito brdskog karaktera.

U pomenutom dokumentu se navodi i da na području nisu evidentirana nepokretna kulturna dobra, što ne isključuje postojanje arheoloških lokaliteta koja se nalaze pod zemljom, tokom izvođenja radova na izmeštanju dela trase gradskog vodovoda Priboj.

Kao potencijalna zagađenja prilikom izvođenja radova, na životnu sredinu navode se povećanje izduvnih gasova i prašina usled građevinskih radova i transporta, moguć negativan uticaj u slučaju loše organizacije gradilišta (nastao otpad, loše skladištenje materijala, curenje masti i ulja iz mašina), uticaj na mikrolokaciji same trase usled krčenja prostora za izvođenje radova i buka i vibracija usled građevinskih radova i transporta.

Šta podrazumeva projekat Bistrica?

Nova reverzibilna elektrana Bistrica bi omogućila prihvat 1,5 GW iz obnovljivih izvora energije.

RHE Bistrica treba bude izgrađena na rekama Uvac i Lim, na teritoriji opština Nova Varoš i Priboj, a planirano je da ima četiri agregata nominalne snage po 165,25 megavata i isto toliko pumpi od po 182 megavata.

Pri izgradnji ove elektrane koristiće se kapaciteti jezera Uvac i Kokin Brod, a biće napravljena akumulacija i brana Klak koja će zapravo predstavljati gornju akumulaciju a donja kumulacija već postoji na reci Lim, a formirana je izgradnjom brane Potpeć.

Kako je ranije navedeno u zahtevu koji je EPS podneo Ministarstvu, izgradnja ovog postrojenja bi imala veliki značaj za balansiranje elektroenergetskog sistema Srbije, jer bi omogućila dodatni prihvat oko 1.500 MW iz varijabilnih obnovljivih izvora energije.

Projekat izgradnje RHE Bistrica finansira Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA). Vlada Japana je tokom leta 2024. godine odobrila učešće agencije JICA u finansiranju projekta RHE Bistrica, čija je ukupna vrednost tada procenjena na 1,2 milijarde evra. U oktobru iste godine, Vlada Srbije je usvojila prostorni plan za taj projekat.

Energoprojekt gradi elektranu

Na sajtu kompanije Energoprojekt Hidroinženjering navodi se da je EPS u aprilu 2024. godine zaključio ugovor sa ovom kompanijom o izradi Projekta za građevinsku dozvolu za izgradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica”.

„Pored izrade Projekta za građevinsku dozvolu za sve objekte sistema RHE, ugovor predviđa realizaciju dodatnih istražnih radova, izradu fizičkog i matematičkog modela, izradu projekata priključka na prenosni sistem, kao i projekata pristupnih puteva objektima. Rok za realizaciju ugovorenih usluga je 15 meseci“, navodi se na sajtu.

Zaključkom Vlade Republike Srbije od 24.8.2022. godine i zvanično je utvrđeno da izgradnja RHE „Bistrica“ predstavlja projekat od javnog i opšteg interesa, odnosno od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Na stranici se navode i sldeći osnovni podaci o projektu RHE “Bistrica”:

• nasuta brana “Klak” visine 95 m i dužine u kruni 215 m;

• akumulacija “Klak” ukupne zapremine 108.600.000 m3;

• derivacioni tunel dužine 6.086 m i prečnika 8,05 m;

• sifon dužine 860,7 m i prečnika 6,60 m;

• vodostan visine 95 m i prečnika 25 m;

• 2 nadzemna cevovoda dužine 730 m i prečnika 5,25 m;

• 2 podzemna cevovoda dužine 248 m i prečnika 4,40 m;

• mašinska zgrada sa 4 Francis turbine;

• nominalna snaga elektrane 656 MW;

• prosečna godišnja proizvodnja 1.400 GWh.ž

EPS: Intenziviraju se pripreme za izgradnju HE „Bistrica“