Duguju preko milijardu evra i ne plaćaju: Ko su najveći dužnici za struju i gas EPS-u i Srbijagasu?

Nagomilani dugovi, neplaćeni računi za struju i gas moraju doći na naplatu, čak i od državnih i javnih preduzeća, poručio je Međunarodni monterani fond (MMF) Vladi Srbije. Dugovanja prema Elektroprivredi Srbije i Srbijagasu premašila 143 milijarde dinara. Neki dugovi se već godinama ne izmiruju, a drugi samo rastu. MMF je od Srbije zatražio odlučnije rešavanje problema, upozoravajući da takva praksa predstavlja kvazifiskalni rizik jer se na kraju može desiti da se rupa od 143 milijarde dinara krpi iz budžeta Republike Srbije. 

Mesečni izveštaji najvećih dužnika za gas i struju redovno se objavljuju, ali plaćanja nisu redovna. Prema poslednjem dostupnom izveštaju, za maj 2026. godine, ukupan dug prema Srbijagasu je veći je od 123 milijarde dinara, dok je ukupan dug za struju Elektroprivredi Srbije (EPS) gotovo 20 milijardi.

Ko duguje, a ne plaća?

Najveće neplaćene račune za gas napravilo je preduzeće u vlasništvu grada Novi Sad-Gas, koje na kraju maja dugovalo 29,3 milijarde dinara. Slede HIP Azotara u stečaju sa dugom od 23 milijarde dinara i JKP Beogradske elektrane, koje duguju više od 14 milijardi dinara.

Listom najvećih dužnika za gas dominiraju preduzeća u stečaju i javna preduzeća. A među 50 najvećih dužnika nalazi se više od 10 javnih preduzeća i ustanova, poput javnih komunalnh preduzeća, toplana i bolnica.

JKP Beogradske elektrane za godinu dana upisale su gotovo tri puta veći dug, koji je porastao sa 5,5 u 2025. godini na 14,2 milijarde dinara u aprilu ove godine.

Što se tiče neplaćenih računa za struju, na listi najvećih dužnika EPS-a nalaze se Železara Smederevo u stečaju sa dugom od 6,29 milijardi dinara, JP PEU Resavica sa dugom od 2,42 milijardi dinara, AD Politika sa dugom od 1,47 milijardi dinara i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija sa dugom od 963 miliona dinara.

Međutim, jedan od najvećih dužnika EPS-a ,,Politika“ AD danas je otpisala svoj dug sa crte time što je EPS postao najveći akcionar ovog društva sa 27,29 odsto, odnosno poseduje 14,67 miliona akcija, Politike. Koja je korist za EPS vlasništvo u ovom preduzeću koje inače više nije vlasnik dnevnog lista Politika i da li će tim vlasništvom ikad uspeti da kompenzuje nenaplaćeni dug za struju, veliko je pitanje.

Među 50 najvećih dužnika EPS-a nalaze i GSP Beograd, kao i više gradova i opština, među kojima su Novi Pazar, Sjenica i Smederevska Palanka.

Posebno je zanimljivo da je 18 od 50 najvećih dužnika EPS-a u stečaju, likvidaciji ili postupku unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR). Ukupan dug ovih dužnika u aprilu (sa uplatama do 27. maja 2026. godine) iznosio je 10,4 milijarde dinara, odnosno više od polovine ukupnog duga sa liste.

Ekonomista Danilo Šuković kaže za Novu ekonomiju da ono što ne bude isplaćeno od državnih preduzeća, biće isplaćeno iz budžeta Republike Srbije, odnosno platiće građani.

,,Kada državno preduzeće ima gubitke koje ne može da isplati, onda mora država da plati iz budžeta, a budžet pune građani“, rekao je on.

Od 19,8 milijardi dinara duga 50 najvećih dužnika, EPS je do 27. maja uspeo da naplati svega 446,9 miliona dinara, odnosno tek oko 2,3 odsto ukupnog iznosa. Najveći dužnici poput Železare Smederevo u stečaju, Srpske fabrike stakla, HIP Azotare i Zastava oružja u tom periodu nisu uplatili ni dinar.

Energetski stručnjak sa Instituta tehničkih nauka SANU Ilija Batas Bjelić smatra da je teško očekivati da će dugovi državnih preduzeća ili firmi u stečaju i likvidaciji ikada biti u potpunosti naplaćeni.

„Ne vidim način da se naplate dugovanja preduzeća koja su u stečaju ili likvidaciji. Čak i kada bi se deo tih potraživanja naplatio, to samo po sebi ne bi garantovalo stabilniji energetski sistem niti bi građani odmah osetili korist“, kaže Batas Bjelić.

Vlada Srbije navela je za MMF da će EPS i Srbijagas nastaviti da objavljuju listu dužnika te da će te se aktivno raditi na rešavanju problema.

,,Ministarstvo finansija će razmotriti različite opcije, uključujući angažovanje eksternih konsultanata, kako bi analiziralo uzroke nagomilanih dugovanja i predložilo mere za njihovo rešavanju“, navodi se u programskom dokumentu upućenom MMF-u.

Međutim, Batas Bjelić ocenjuje da je problem dublji od samih dugovanja.

„To pokazuje odsustvo sistema koji dozvoljava da se ne poštuju osnovni ekonomski zakoni. Čak i kada bi EPS naplatio sva ta potraživanja, ostaje pitanje kako bi taj novac bio iskorišćen. Mogao bi da bude uložen u otvaranje novih kopova uglja ili druge investicije, ali mi zapravo nemamo dovoljno transparentan uvid u to kako se novac raspoređuje unutar sistema“, navodi Batas.

Prema njegovim rečima, ispunjavanje pojedinačnih preporuka MMF-a neće biti dovoljno da reši nagomilane probleme.

„Parcijalno sprovođenje preporuka MMF-a, odnosno naplaćivanje dugova neće nam samo po sebi osigurati da budemo stabilniji i sigurniji“, rekao je on.

Šta je Vlada Srbije obećala MMF-u?

Još neke preporuke koje je MMF izdao oko reforme energetskog sektora su regulisanje tarifa koje će prirodno naterati građane da štede struju, smanjenje broja zaposlenih u EPS-u i diverzifikacija izvora energije.

Vlada Srbije obavezala se da će do kraja 2026. godine predložiti novo usklađivanje cena električne energije za domaćinstva sa inflacijom, kao i da će do kraja avgusta 2026. preispitati postojeći sistem blok tarifa i predložiti reformu.

Istovremeno, vlasti navode da će zadržati blok tarife koje omogućavaju nižu cenu električne energije za potrošnju ispod određenog praga, kao i program podrške energetski ugroženim kupcima.

Kada je reč o državnim energetskim preduzećima, Vlada je najavila ubrzanje restrukturiranja EPS-a, uključujući optimizaciju broja zaposlenih u administrativnim i pomoćnim službama od početka 2027. godine, kao i sprovođenje plana reorganizacije Elektrodistribucije Srbije (EDS) radi povećanja operativne efikasnosti.

EPS i Srbijagas nastaviće da svakog meseca objavljuju izveštaje o 50 najvećih dužnika, i to prema ukupnom iznosu dospelih potraživanja, ali i prema rastu dugovanja u prethodnih 12 meseci.

Koliko su u izbornoj godini verovatni otkazi u EPS-u koje traži MMF?