Ko je Sreten Nikolić, biznismen koji bi da bude predsednik Partizana: Treća sreća?

Sreten Nikolić nikako da odustane: pre nekoliko dana pronela se vest o njegovom trećem pokušaju u poslednjih dvanaestak godina da dođe na čelo Partizana. Ovaj biznismen već je bio u rukovodstvu tog kluba, a sada se, izgleda, nada „trećoj sreći“.

Nikolić je rođen u Babušnici 1952. godine i završio je Ekonomski fakultet u Beogradu. Suvlasnik je farmaceutske kompanije InPharm, a bio je član Upravnog odbora Partizana od 1990. do 1999. godine.

Posle toga, prvi put je pokušao da se vrati u rukovodstvo kluba krajem 2014. godine. Tada se u Upravnom odboru, kako su pisali mediji, odlučivalo između dva kandidata: Mileta Jovičića, koji je smatran bliskim Socijalističkoj partiji Srbije, i Zorana Popovića, za kojeg se govorilo da je kandidat Srpske napredne stranke.

Sreten Nikolić istakao je svoju kandidaturu za predsednika FK Partizan, a podršku su mu dali bivši fudbaleri okupljeni u „Grupu Albert Nađ“.

„Svesni smo da se u ovoj zemlji dosta toga odlučuje politički, a mi smo apolitični i pokušaćemo nekako da se provučemo između te dve političke struje“, rekao je tada Nikolić.

Ipak, predsednik kluba postao je Popović. Da je borba bila „krvava“ ukazuje i to što je u Jovičićevu firmu, prema pisanju tabloida, upala policija nakon što je u Upravnom odboru dobio podršku za kandidaturu.

Ali Sretena Nikolića očito nije napustila želja, jer je skoro deset godina kasnije ponovo bio u trci. Bilo je to vreme kada su se pojavile vesti o odlasku Milorada Vučelića i Miloša Vazure sa čela kluba.

U oktobru 2023. godine, u javnosti se pojavilo nepotpisano saopštenje, navodno bivših igrača Partizana, koji podržavaju dolazak Sretena Nikolića u rukovodstvo.

„Gospodin Nikolić je veliki navijač Partizana, veoma uspešan poslovni čovek (bez problema u poslovanju) koji je za rad dobio veliki broj priznanja, i što je najvažnije, čovek bogatog iskustva u sportu. Bio je član Upravnog odbora Partizana od 1990. do 1999. i direktor Centrokopa u periodu kada je Centrokop bio generalni sponzor Partizana (1988-1992). Bio je i predsednik Skijaškog saveza Srbije u vreme kada je Srbija osvojila svoju jedinu medalju u istoriji skijanja“, navodi se u pismu.

Posle toga se oglasio i sam Nikolić, koji je tvrdio da bi uspeo da „izvuče“ Partizan iz loše situacije.

„Imao sam farmaceutsku kompaniju, koju sam prodao pre tri meseca jednom investicionom fondu. Imam 71 godinu, mnogo sam uradio, nemam više obaveza, a radoholik sam. Finansijski sam ostvaren. Partizan mi je drag i voleo bih da pomognem. Naravno, ne može ništa preko noći, ali imam ideju kako bi taj proces tekao. Uspešno sam vodio malo, zatim srednje, a kasnije i veliko preduzeće. Uz to, bio sam ranije u upravi Partizana, svi znaju koliko sam privržen klubu. Hteo sam da budem predsednik i 2014. godine, mislim da je sad situacija lošija nego tada. Ne mogu da vam otkrijem šta je tada pošlo naopako, o tome mogu da pričam nekom drugom prilikom“, kazao je on.

Nikolić se u tom periodu obraćao navijačima i javnosti, pa je tako tvrdio i da ima „par jakih poslovnih partnera iz inostranstva“ koji su spremni da ulože 30 miliona dolara u klub.

Međutim, ni tada njegov pokušaj nije uspeo. U oktobru 2024. rukovođenje Partizanom preuzeo je Rasim Ljajić. Klub je tada, prema njegovim navodima, dugovao 60 miliona evra.

Nepune dve godine kasnije Ljajić podnosi ostavku, a već krajem avgusta Nikolić se ponovo preko medija preporučio da pomogne Partizanu.

„Nisam ni sa kim imao ozbiljne razgovore, a novost mi je i da su članovi uprave podneli ostavke. Jedino što ne mogu da osporim jeste moja ljubav prema klubu i spremnost da pomognem“, rekao je Nikolić.

Prema poslednjim vestima, projektni tim „Partizan restart“, koji Nikolić vodi, zatražio je hitan sastanak sa Ljajićem i Upravnim odborom Partizana radi preuzimanja kluba i zakazivanja vanredne izborne Skupštine. Nikolić je izrazio želju, a ostaje da se vidi da li će ga iz trećeg puta prihvatiti.

U kakvom stanju Rasim Ljajić ostavlja Partizan, a kako ga je zatekao: Dug fudbalskog kluba smanjen za više od 30 odsto