Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu: Zaoštravanje monetarne politike u evrozoni neće zaobići ni nas

Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od evra. Budući da, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), udeo dinarskih kredita u ukupnim plasmanima iznosi 40,7 odsto, to znači da je skoro 60 odsto ukupnih kredita indeksirano u evrima ili nominovano u ovoj valuti, jer krediti vezani za ostale valute čine zanemarljiv iznos. Ova izloženost je još izraženija u sektoru privrede, gde nivo dinarizacije iznosi svega 24,2 odsto, što znači da je čak 75,8 odsto (odnosno više od tri četvrtine) svih bankarskih kredita plasiranih preduzećima vezano za evro.

Zbog toga će se svako povećanje referentnih kamatnih stopa u evrozoni i rast prinosa na evropske državne obveznice neizbežno preliti na domaće finansijsko tržište i poskupeti otplatu postojećih i odobravanje novih kredita sa evro-znakom u Srbiji.

Globalni pritisci

Evropska tržišta obveznica suočavaju se sa snažnim rasprodajama koje guraju prinose na višegodišnje maksimume, prenosi Euronews. Francuski desetogodišnji prinos (OAT) dostigao je sedamnaestogodišnji maksimum iznad 4,10 odsto, dok su prinosi na nemačke desetogodišnje državne obveznice (Bund), koji služe kao reper za celokupnu evrozonu, porasli na najviši nivo od 2011. godine, premašivši 3,25 odsto. Prinosi u Italiji i Španiji takođe su zabeležili značajan rast na 4,06 odsto, odnosno 3,69 odsto.

Glavni pokretač ovog rasta prinosa jeste prekid nade u brzo rešavanje konflikta na Bliskom istoku, što je izazvalo poremećaje u transportu kroz Ormuski moreuz i posledično dovelo do skoka cena energenata i rasta inflacionih očekivanja. Posebno je izražen uticaj rasta cena prirodnog gasa u Evropi (holandski TTF fjučersi su se više nego udvostručili od početka godine do avgusta, skočivši sa 29 na 63,80 evra po megavat-satu). Usled ovih kretanja, investitori uveliko predviđaju nova povećanja kamatnih stopa od strane ECB.

Brzi efekat na građane

Rast prinosa na državne obveznice i očekivanja u pogledu monetarne politike ECB-a najbrže pogađaju tržište nekretnina i stambenih kredita širom Evrope, mada se direktna povezanost razlikuje od zemlje do zemlje.
U Nemačkoj su stambeni krediti izuzetno čvrsto povezani sa prinosima na nemačke Bund obveznice. Banke i brokeri već ubrzano prilagođavaju svoje fiksne stope naviše, ostavljajući klijentima svega dva do tri dana da obezbede ponude po starim uslovima.

Iako stambeni krediti u Italiji ne prate državne obveznice direktno, već su vezani za kamatne svopove (euro interest-rate swaps), ove dve stope se kreću sinhronizovano jer odražavaju šire izglede za kamatne stope. Prve korekcije stambenih kredita naviše već su zabeležene kod manjih banaka u avgustu.
Uticaj rasta prinosa se prenosi sporije u Francuskoj, pre svega zbog istorijski visokih ušteda domaćinstava koje bankama daju jeftiniji izvor finansiranja. Ipak, brokeri upozoravaju da će dugotrajna inflacija i neminovno povećanje stopa ECB-a podići stope stambenih kredita za 10 do 20 baznih poena.
Cene stambenih kredita u Španiji reaguju najdirektnije na odluke ECB-a. Nakon što je centralna banka podigla depozitnu stopu, banke su podigle svoje kamatne stope na stambene kredite sa fiksnom stopom za 0,2 do 0,5 procentnih poena.

Sporiji, ali opasniji efekat

Visoko zadužene evropske ekonomije suočiće se sa sporijim, ali kumulativno ogromnim rastom troškova servisiranja državnog duga. Prema podacima MMF-a iz 2025. godine, Francuska ima najveći dug od 3,9 biliona dolara, a prate je Italija sa 3,5 biliona, Nemačka sa 3,2 biliona i Španija sa 1,9 biliona dolara.
Iako postojeće obveznice zadržavaju svoje originalne kuponske stope do dospeća, problem nastaje kada države moraju da refinansiraju dug koji dospeva ili da emituju novi dug po trenutnim, znatno višim tržišnim stopama. Godišnje bruto potrebe za finansiranjem iznose čak 24 odsto BDP-a u Italiji i 21 odsto u Francuskoj. Analitičari procenjuju da će se francuski trošak plaćanja kamata udvostručiti do 2031. godine, što će značajno smanjiti fiskalni prostor za javne usluge, investicije i socijalna davanja. Najveća opasnost leži u pojavi premije rizika ako investitori počnu da sumnjaju u sposobnost vlada da kontrolišu svoj dug, što može uvesti države u opasnu spiralu rasta troškova zaduživanja.

Šta to znači za Srbiju?

Prema Izveštaju o inflaciji NBS iz avgusta 2026. godine, kamatne stope na nove evroindeksirane kredite privredi u Srbiji već su zabeležile blagi rast na 5,1 odsto u junu, prateći kretanje EURIBOR-a. S obzirom na to da se očekuju dodatna povećanja kamatnih stopa ECB-a u septembru i oktobru 2026. godine, građani i preduzeća u Srbiji koji imaju kredite sa varijabilnim kamatnim stopama vezanim za EURIBOR mogu očekivati dalji rast mesečnih rata.

Iako je NBS uspela da poveća stepen dinarizacije kredita stanovništvu na istorijski maksimum od 56,9 odsto, ukupni finansijski sektor Srbije ostaje izrazito osetljiv na kretanja u evrozoni. Za preduzeća u Srbiji, koja skoro 76 odsto svojih kredita otplaćuju u evrima, evropska monetarna politika i rast prinosa na kapitalnim tržištima ostaju ključni faktori koji će diktirati cenu poslovanja i investicija u narednom periodu.

Gotovinski krediti u Srbiji uvećani na 1.046 milijardi dinara: Najveći rast potrošačkih kredita