Na medijskoj radionici, koju je za studente organizovao časopis Nova ekonomija, danas se u Kolarčevoj zadužbini govorilo na temu „Šta je vest, a šta spin?“ sa ciljem da se mladima jasnije približi i pojasni ova, u poslednje vreme, veoma aktuelna tema.
Biljana Stepanović, glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije, Ljubica Gojgić, autorka emisije „Pravi ugao“ na TV Vojvodina i Marija Antić, novinarka i voditeljka N1, govorile su o spinovanju, razlici između istinitih i ’fake’ vesti, efektima plasiranja nepotpuno ili delimično tačnih informacija u javnost, kao i o dometima medijske manipulacije.
„Današnja tema je veoma važna za sve mlade ljude, jer bi trebalo da znaju na koji način se određene stvari dešavaju u javnosti; kakve vrste manipulacija se pojavljuju i kako vešto da ih izbegnu. Ovo je posebno bitno u pogledu pravljenja razlike između informisanosti i izmanipulisanoti“, rekla je Stepanovićeva.
Ona je dodala da je razlikovanje i razvrstavanje medijskog sadržaja veoma značajno pri formiranju konačnih sudova, posebno kada su mladi ljudi u pitanju, kako bi doneli što kvalifikovanije zaključke i odluke.
„Veliki problem lažnih vesti je i taj što se među novinare infiltriralo raznog sveta koji sa novinarstvom nema nikakve veze i koji pokušava da lažne vesti provuče u kategoriju istinitih vesti“, rekla je Gojgićeva i istakla da ipak postoji razlika između lažnih i ’fake’ vesti.
„Kada govorimo o lažnoj vesti, ona više podrazumeva suštinski netačnu informaciju, s druge strane, ’fake’ vesti su perfidnije, pa čak i gore od lažnih vesti, jer ju je neko namenski osmislio i utoliko je prepoznata kao mnogo veća opasnost za građane da je ne prepoznaju“, objasnila je ona i dodala da su lažne vesti i propaganda već odavno legitimizovane kao način političke borbe.
„Da li ćete poverovati u neku vest ili ne, pre svega zavisi od vašeg zdravog razuma. Lažna vest može da bude novinarska greška, a može da bude i propaganda. Međutim, na osnovu toga kako ta vest izgleda, često nije teško shvatiti u čijem interesu je plasirana, u kom trenutku i zbog čega“, istakla je Antićeva.
„Veoma je važno zaštiti se u tom smislu. Zato je za mlade bitno da prikupljaju informacije iz najrazličitijih izvora, kako bi sopstvenom analizom pokušali da izvedu najbolji zaključak o nekoj temi“, rekla je ona, naglasivši da se opasnost neminovno javlja čak i u slučajevima plasiranja istinitih, ali nepotpunih informacija.
One su bile složne u tome da spinovanje nije izum modernog doba, ali da je ono danas neuporedivo opasnije, jer se informacije u digitalnoj eri veoma brzo šire, te da je izloženost lažnim i ’fake’ vestima znatno veća. S tim u vezi, one su naglasile da je veoma bitno raditi na medijskoj pismenosti kao prevenciji od uticaja spinovanja, koje je jedno od najprisutnijeg novinarskog alata kojima se manipuliše publikom.