Uprkos tome što se radi o vrlo maloj zemlji, i nedostatku prirodnih resursa, Lihtenštajn se razvio u izuzetno uspešnu ekonomiju.
Od sredine 20. veka Lihtenštajn se iz uglavnom poljoprivredne zemlje transformisao u globalni poslovni centar. Imaju vrlo diverzifikovanu ekonomiju kojom dominira uslužni sektor s velikim brojem malih i srednjih kompanija.
Za to je pre svega zaslužna poreska politika. Naime, ta je zemlja godinama (bila) poreska oaza, što je privuklo brojne strane kompanije.
Niski porezi – porez na dobit iznosi svega 12,5 odsto – te jednostavno osnivanje kompanija privuklo je mnoge investitore da pokrenu posao upravo iz Lihtenštajna te ti prihodi sada čine oko 30 odsto državnog budžeta.
Lihtenštajn je u carinskoj uniji sa Švajcarskom te kao valutu koristi švajcarski franak. Kako su vrlo mala zemlja bez prirodnih resursa, više od 90 odsto potreba za energijom namiruje se uvozom. Od 1995. godine Lihtenštajn je član Evropskog ekonomskog prostora, te njihova Vlada radi na usklađivanju ekonomskih politika s onima koje su prisutne u Evropskoj uniji, prenosi Index.
Zanimljivo je da više od polovine radne snage svakodnevno dolazi u Lihtenštajn iz susednih zemalja – Švajcarske i Austrije i Nemačke.
Od 2008. godine Lihtenštajn se našao pod pojačanim pritiskom, pogotovo Nemačke i SAD-a, zbog netransparentnosti poreskog i bankarskog sistema, odnosno jake bankarske tajne.
Nakon toga potpisali su niz bilateralnih sporazuma o razmeni poreskih podataka s drugim državama. Od ove godine Lihtenštajn s Evropskom unijom automatski razmenjuje podatke o bankovnim računima.
Kako više od polovine radne snage u Lihtenštajnu na posao putuje iz susednih zemalja, broj zaposlenih sličan je kao i broj stanovnika i iznosi oko 38.000.
Nezaposlenost je vrlo niska – iznosi manje od 2 odsto.
Stanovnici Lihtenštajna imaju vrlo visok životni standard i jedne od najviših plata u Evropi. Prosečne plate, zavisno o sektoru, kreću se od 3.500 do 9.000 švajcarskih franaka.